Hiljade ljudi ima oštećenje mozga koje je povezano sa alkoholom, a koje možda neće biti dijagnostikovano, kažu stručnjaci.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje 35 jedinica alkohola nedeljno tokom pet ili više godina može dovesti do oštećenja mozga (ARBD) i da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju osnovne svakodnevne zadatke.
Li Koldvel kome je prošle godine dijagnostikovan ARBD kaže da se bori sa kratkoročnim pamćenjem i kontrolom impulsa.
Profesor Garet Roderik Dejvis objašnjava da stigma i nedostatak svesti dovode do toga da se ARBD predvidi ili pogrešno dijagnostikuje.
Velška vlada je saopštila da ulaže 67 miliona funti (blizu 80 miliona evra) kako bi pomogla ljudima zavisnim od droga i alkohola, između ostalog i onih sa ARBDom.
Ako se ne dijagnostikuje, pacijentima sa ARBD-om može biti potrebna dugotrajna medicinska nega, ali uz određene intervencije mogu da žive samostalno.
Koldvel je primljen u Brajnavel Haus, rehabilitacionu ustanovu u južnom Velsu, gde mu je prošlog septembra ustanovljen ARBD.
Kaže da mu je u periodu kada je najviše pio bilo „lakše da pređe ulicu" i da kupi alkohol nego da se suoči sa osećanjima krivice i stida povezanim sa njegovom navikom.
„Zavisnost je postala važnija od života", rekao Koldvel, bivši inženjer Kraljevske mornarice i rukovodilac građevine.
Objašnjavajući svakodnevne izazove koje ARBD može da predstavlja kaže da jednog dana tokom rehabilitacije nije mogao da pronađe sopstvenu sobu.
„Video sam sobu sedam, tamo je osam, ali gde soba devet?
„Jedan momak koji je takođe bio na terapiji mi je rekao: 'Pomoglo bi ti da si u pravoj zgradi'."
Koldvel kaže da mu dugoročno pamćenje nije ugroženo, ali da se bori sa „glupim stvarima", poput da li je uzimao lekove, kao i sa kontrolom impulsa.
„Sada se ne budim sa željom za hranom i sve sam fizički spremniji.
„Ali i dalje brinem da izlazim negde gde ne znam okolinu", kaže Koldvel posle šest meseci rehabilitacije.
„Sa ARBD-om, kako se oporavljate, pamćenje se vraća, a to se zapravo ne dešava mnogim ljudima", dodaje.
Koldvel je imao pomešana osećanja u vezi sa odlaskom i povratkom u rodni kraj.
„Znao sam da to mogu da uradim. Znam da sam zavisnik i uvek sam čekao tog demona", każe.
Na pitanje da li može da vidi koliko je daleko stigao kaže: „Ne. Ali vidim koliko daleko ću ići."
„Posle pandemije korona virusa je sve više slučajeva ljudi sa oštećenjem mozga zbog načina na koji piju alkohol", kaže Su Gvin, izvršna direktorka organizacije „Brinavel Haus", dobrotvorna organizacija za rehabilitaciju usled zloupotrebe supstanci i u kojoj rade stručnjaci specijalizovani za ARBD.
Ona kaže da pacijente obično upućuju lokalne vlasti, a potom se procenjuje njihova kognitivna funkcija.
„Konzumiranje samo 35 jedinica alkohola nedeljno tokom možda četiri ili pet godina može da utiče na mozak", kaže Gvin.
„Pacijenti su ponekad na terapiji i 18 meseci, ali ARBD im ne bude otkriven i to je zabrinjavajuće jer znamo da čak 75 odsto ljudi sa ARBD-om, ako se rehabilituje, može značajno da se oporavi.
„Ako se ne leče, ishodi će biti lošiji za njih, a u najtežim slučajevima završiće na dugotrajnoj medicinskoj nezi.
„Kada pomislite da je 36 jedinica oko četiri boce vina, postoji mnogo ljudi koji će rutinski piti kao minimum svake nedelje misleći da je to u redu jer nemaju očigledne probleme sa jetrom.
„Ali mi smo jednako zabrinuti za ljudski mozak", dodaje.
„Vidimo ogromnu promenu kod ljudi kada odu", kaže Džen Bevan, terapeutkinja iz Brinavela.
„Život im se ranije vrteo oko alkohola, oko toga kada će popiti sledeće piće.
„Mnogi se pitaju šta će biti u budućnosti i šta je smisleno, ali su zaboravili šta je to", dodaje.
Objašnjava da je deo njenog posla da pomogne pacijentima da izgrade rutine i podsticaje koji pomažu pamćenju.
„Moj posao je da osiguram da kada odu odavde imaju strategije i podršku koja će im omogućiti da nastave."
Garet Roderik Dejvis jedan je od autora u istraživačkoj grupi za zavisnosti na univerzitetu Južnog Velsa, gde se radi na boljem razumevanju ARBD-a i njegove rasprostranjenosti.
Kaže da je kao koautor projekta frustriran nedostatkom napretka u stvaranju kliničkih puteva ka lečenju.
„U mnogim aspektima Vels prednjači u pogledu prepoznavanja ARBD-a kao problema, ali postoji prepreka u vidu obezbeđivanja odgovarajućih resursa kako bi se to rešilo", rekao je.
„Pre nekoliko godina smo uradili istraživanje koje je ukazalo da 34 od 100.000 ljudi u južnom Velsu ima takvo stanje, što nije za potcenjivanje.
„Dakle, govorimo o hiljadama ljudi u Velsu sa potencijalnom dijagnozom", dodaje.
Dejvis kaže da stigma igra „veliku ulogu" u pravilnoj dijagnozi ljudi.
„Pojedinci koji prekomerno piju mogu da budu zbunjeni i haotični, a moguće čak i agresivni, a to dalje znači da se prema njima postupa na stigmatizovan način", dodaje on.
Napominje da su putevi do oporavka zaista, zaista loše definisani.
Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da se nekim ljudima sa ARBD-om pogrešno dijagnostikuje demencija sa ranim početkom.
Ali klinike za pamćenje nisu nužno pravo mesto za njih jer se tamo bave degenerativnim poremećajem.
„Pravilnom intervencijom, u mnogim slučajevima može biti bolje", dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Žile Vinjak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar