Rat Rusije i Ukrajine koji je ušao u četvrtu godinu, odnevši desetine hiljada života i razrušivši stotine gradova i sela, a napori za postizanjem bar primirja do sada nisu urodili plodom.
Jedan od glavnih zahteva ruskog redsednika Vladimira Putina za okončanje rata u Ukrajini je da se zapadni lideri pisano obavežu da će zaustaviti širenje NATO-a na Istok, prenosi Rojters, pozivajući se na ruske izvore.
„Sada ima mnogo spekulacija, a često je veliki deo ovih spekulacija netačan, ili lažan, ili čista laž", prokomentarisao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, informaciju koju je prenela britanska agencija Rojters.
Dok zapadni saveznici Ukrajine, pre svega Evropska unija, uvodi pakete sankcija Rusiji u nameri da je oslabi, Amerika je poslednjih nedelja preuzela vodeću posredničku ulogu - takođe bez većih uspeha.
Američki predsednik Donald Trump neprestano govori da želi da okonča najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, a proteklih dana pokazuje sve veću frustraciju zbog Putina.
On je 24. maja upozorio da se ruski vođa „igra vatrom" jer odbija pregovore o primirju sa Kijevom dok njegove snage ostvaruju uspehe na frontu.
„Potpuno je poludeo", izjavio je Tramp posle jednog od najvećih ruskih udara na Ukrajinu od početka rata februara 2022.
Iako pregovori o primirju i okončanju rata nisu na vidiku, iz Moskve je poslat signal da bi tako nešto uskoro moglo da se desi - ali po uslovima koje postavlja ruski predsednik Vladimir Putin.
Nakon što je s Trampom razgovarao više dva sata prošle nedelje, Putin je rekao da je pristao da sarađuje sa Ukrajinom na memorandumu koji bi trebalo da utvrdi načela mirovnog sporazuma, između ostalog i vremenski okvir za prekid vatre.
Rusija tvrdi da trenutno sastavlja nacrt vlastite verzije memoranduma i da ne može da proceniti koliko će to dugo trajati.
Kijev i evropske vlade optužuju Moskvu da 'zavlači' dok njezini vojnici napreduju na istoku Ukrajine.
„Putin je spreman da sklopi mir, ali ne po svaku cenu", rekao je ruski izvor upućen u razmišljanje najviših zvaničnika Kremlja, koji je pristao da govori pod uslovom da ostane neimenovan.
Rusija je tokom vikenda pokrenula masovne udare na Ukrajinu.
Vreme i mesto druge runde rusko-ukrajinskih pregovora, koja je počela u Istanbulu 16. maja, još nisu utvrđeni.
Jedini dogovor iz Istanbula bio je velika razmena zarobljenika i civila.
Tri ruska izvora rekla su da Putin traži pisano obećanje većih zapadnih sila da NATO savez, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, neće širiti prema Istoku, što bi značilo isključivanje članstva za Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i druge bivše republike Sovjetskog Saveza.
Ovo su, navodno, Putinovi zahtevi:
Prvi izvor je rekao da ako Putin shvati da ne može da postigne mirovni sporazum pod njegovim uslovima, nastojaće da vojnim pobedama pokaže Ukrajincima i njihovnim saveznicima da će „sutrašnji mir biti još bolniji".
Putin i drugi ruski zvaničnici rekli su u više navrata da se bilo kakav mirovni sporazum mora baviti „temeljnim uzrocima" sukoba, što za Rusiju pre svega znači pitanje proširenja NATO-a.
Kijev govori da Rusija ne bi smela da dobije pravo veta što se tiče ukrajinskih težnji za članstvom u NATO-u i tvrdi da su potrebna snažna bezbednosna jamstva Zapada kako bi odvratila bilo kakav ruski napad u budućnosti.
Kabinet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog nije odgovorio na zahtev za komentar povodom ove informacije Rojtersa.
Zvaničnici NATO-a su ranije govorili da neće menjati svoju politiku „otvorenih vrata" samo zato što to Moskva traži.
Portparol alijanse koja ima 32 člna nije odgovorio na pitanja Rojtersa.
Krajem februara 2022, posle osam godina borbi u istočnoj Ukrajini između separatista koje podržava Rusija i ukrajinskih trupa, Putin je naredio vojsci invaziju na Ukrajinu.
Rusija trenutno kontroliše nešto manje od jedne petine zemlje.
Iako se ruski napredak ubrzao tokom prošle godine, rat je skupo koštao i Rusiju i Ukrajinu u smislu žrtava i vojnih troškova.
Rojters je u januaru izvestio da u Rusiji raste zabrinutost zbog ekonomskih distorzija u ruskoj ratnoj ekonomiji, usled nedostatka radne snage i visokih kamatnih stopa nametnutih da bi se obuzdala inflacija.
Cena nafte, koja je temelj ruske ekonomije, ove godine je u stalnom padu.
Komentari 2
Ja
Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar