Na beogradskim pijacama više se ne priča samo o cenama voća koja su otišla u nebesa, već je tema i novi obračun grejanja u glavnom gradu Srbije.
Kako će plaćati, hoće li račun biti manji ako zavrnu radijator kada nisu u stanu, zašto su neki dobili obaveštenje, a drugi ne, i kako će neko znati koliko baš oni potroše, samo su neka od pitanja koja sam mogla da čujem na zelenoj pijaci u Beogradu.
Beogradske elektrane nedavno su nekim vlasnicima stanova poslali obaveštenje da će od novog obračunskog perioda, a to je 1. maj, uslugu grejanja plaćati prema utrošenoj toplotnoj energiji, a ne kao do sada, samo prema zagrevanoj površini.
U ovom javnom preduzeću kažu da su sada izabrane zgrade sa „prosečnom godišnjom potrošnjom", približno četvrtina od oko 300.000 stanova sa centralnim grejanjem.
Ko je dobio obaveštenje da zgrada u kojoj živi prelazi na novi način naplate grejanja ne može samostalno da odluči da li želi ili ne.
U prvom test periodu, od 1. maja 2025. Elektrane su odabrale oko 1.300 podstanica, odnosno zgrada, a plan je da u narednih nekoliko godina sve zgrade na sistemu daljinskog grejanja pređu na nov sistem naplate.
Prosečna godišnja potrošnja je 127 kWh/m2, izračunale su Beogradske elektrane na osnovu desetogodišnjeg merenja, kažu iz ovog javnog preduzeća.
„Plaćanje grejanja po utrošku znači da će se raspodela onoga što se potroši (u celoj zgradi) deliti sa brojem stanova, odnosno srazmerno udelu površine stana u ukupnoj kvadraturi koja se zagreva.
„Sve podstanice, a to su mesta gde stiže energija iz toplana, imaju kalorimetre koji mere količinu toplotne energije i tačno će se znati koliko se utroši za jednu zgradu”, kaže Ivana Kalanja, izvršna direktorka u „Beogradskim toplanama” za BBC na srpskom.
To, međutim, ne znači da će nekome biti manji račun ako zavrne radijator.
Većina stanova koje greju Beogradske elektrane nemaju sopstvene kalorimetre, aparate koji mere potrošenju energiju, kako bi plaćali grejanje onoliko koliko stvarno i potroše.
Zgrade sagrađene pre 2010. godine nemaju potrebnu opremu koja omogućava da se grejanje deli po stanovima i naplaćuje po pojedinačnoj potrošnji.
Beogradske toplane zagrevaju oko 50 odsto stanova u glavnom gradu Srbije, kažu iz ovog preduzeća.
Računi u zgradama koje su sad prešle na novi sistem plaćanja zavisiće od lepog i lošeg vremena, a ne od zavrtanja radijatora, kaže Kalanja.
„Najbolje je plaćati grejanje koliko se i potroši, ali to ovde nije slučaj.
„Zna se koliko je potrošila zgrada za grejanje, ali ne i svaki stan.
„To će se onda deliti, pa za nekog može biti i nepravedno”, kaže Lazar Krneta, direktor Poslovnog udruženja komunalnih delatnosti, za BBC na srpskom.
Izvesno je da će stanari ovih odabranih zgrada i te kako želeti blagu zimu.
„Manji računi za grejanje mogli bi da budu, ukoliko zima ne bude hladna”, kaže Kalanja.
Ukoliko minus bude okovao Beograd očekivano je da ova komunalna usluga izbije više novca iz novčanika.
Veće račune mogu da očekuju i stanari zgrada sa lošijom izolacijom.
Jedan od problema je što postoji mogućnost da neki vlasnici stana plaćaju i za komšiju koji je, recimo, zastaklio terasu i ubacio dodatno grejno telo, odnosno radijator, ili je nelegalno proširio kvadraturu stana.
U Beogradskim elektranama kažu da oni nemaju nikakvu nadležnost u tom slučaju.
Kažu da će ti koji su nelegalno prošili kvadraturu i dodali grejno telo i dalje plaćati grejanje samo za uknjiženu kvadraturu, iako će grejati veću površinu.
„Nisam siguran koliko je ovo uopšte ravnopravno računanje, jer niko ne uzima u obzir ove koji su proširili stanove bez ikakvih dozvola. To neko mora da plati", kaže Nebojša Radovanović sa Novog Beograda, čija je zgrada ušla u novi sistem Elektrana.
„U zgradi gde živim, više od polovine stanova je zatvorilo terase i proširilo kvadraturu, a da to nije dozvoljeno.
„To znači da će sada cela zgrada plaćati deo grejanja koji se utroši za zagrevanje njihovog stana", rekao je Radovanović za BBC na srpskom.
Objašnjava da su oni kao stanari ćutali na nelagalno doziđivanje i proširivanje, a i kada su prijavljivali nije bilo nekog efekta.
„Mislim da mnogi u zgradi nisu ni svesni šta to sada znači, ali ne sumnjam da će se pobuniti kada zazimi, a računi za grejanje budu papreni", ukazuje.
Od novembra 2025. potrošači će na poleđini računa dobijati uporednu informaciju koliko su u tom obračunskom periodu unapred platili i kolika je stvarna potrošnja energije, kažu iz Beogradskih elektrana.
Na kraju grejne sezone, Elektrane će uskladiti konačni obračun, što znači da može da se desi da je neko tokom godine plaćao više, pa će biti 'u pretplati' ili će morati da doplati.
Prema njihovoj računici, stan od 50 kvadrata svakog meseca će fiksno plaćati 2.723 dinara za toplotnu snagu zgrade (instalisana snaga).
Uz to, naknada za energiju za ovu kvadraturu, biće 4.517 dinara.
„Račun za stan od 50 kvadrata biće oko 7.240 dinara", računaju u Beogradskim elektranama.
Koliko potroši toliko i plati - ova rečenica se dopada Jovani Vujić iz Beograda koja poslednjih pet godina živi u zgradi koja ima odvojeno grejanje.
„Navikli smo se na centralno grejanje, odrasla sam u takvom stanu, ali su mi sada računi manji kada plaćam po utrošku.
„Naš stan je u novoj zgradi, imamo ventile i podesimo temperaturu koja nam odgovara zimi”, kaže ona za BBC na srpskom.
Kada zimi odu na odmor, radijatore podese na minimum, kako se cevi ne bi smrzle i odmah je i račun manji.
„To ne znači da se zimi smrzavamo da bismo uštedeli, već racionalnije trošimo, a to znači da kad nismo tu smanjimo i grejanje".
„Lepo mi je kad uštedim makar dve hiljade dinara zimi mesečno na grejanje jer vodim računa”, kaže Vujić.
U Beogradskim elektranama objašnjavaju da su prve na spisku bile zgrade koje imaju „prosečnu potrošnju" grejanja i one ne bi trebalo da osete neku veliku cenovnu razliku.
„Sada je izabrano 1.386 podstanica od 9.500 koliko ih ukupno imamo.
„Sledeće godine biće uključeno još stanova i za kraj se ostavljaju najproblematičnije zgrade koje troše mnogo jer su stare, bez dobrih fasada i stolarije”, kaže Kalanja.
Najveći broj zgrada koje dobijaju grejanje od Beogradskih elektrana nisu projektovane tako da svaki stan može zasebno da meri potrošnju, naročito što postoje zajedničke cevi koje se ne mogu deliti.
Ovakve cevi uglavnom prolaze kroz kupatila ili hodnike, kažu u ovom javnom preduzeću.
„Nešto će morati da se uradi sa starim zgradama koje mnogo troše, a tu živi mnogo penzionera i to će biti veliko opterećenje za njihov budžet”, dodaje Kalanja.
Cene grejanja regulisana je uredbom Vlade Srbije, kaže Lazar Krneta.
„Uredba objašnjava kako se formira cena grejanja iako je u nekim gradovima ono jeftinije, a negde skuplje.
„Fiksini deo obuhvata troškove održavanje toplana, toplovoda, dok je varijabilni deo sama potrošnja i to su dve stavke na računu”, dodaje.
Lokalne samouprave same odlučuju da li će se grejanje plaćati svih 12 meseci iako grejanja nema pola godine.
„Lakše je kada se plaća unapred, jer je onda zimi jeftinije, nije preveliki udar na džep", kaže on.
Ako bi jedan vlasnik stana želeo da sada plaća grejanje po utrošku - to nije moguće.
Neophodno je, kažu iz Elektrana, da to urade vlasnici svih stanova u zgradi.
„Stambene zajednice mogu da odluče da o sopstvenom trošku ugrade opremu za registrovanje lične potrošnje kako bi svaki vlasnik stana mogao da upravlja potrošnjom", kažu u Beogradskim elektranama.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar