Čak i ratovi imaju pravila.
Ona ne sprečavaju vojnike da ubijaju jedni druge, ali njihova svrha je da osiguraju da se prema civilima zatečenim u borbama ophodi humano i da su zaštićeni od opasnosti koliko god je to moguće.
Pravila važe jednako za sve strane.
Ako je jedna strana pretrpela brutalan iznenadni napad u kom su stradale stotine civila, kao Izrael 7. oktobra 2023. godine, to je ne izuzima od zakona.
Zaštita civila je pravni zahtev u planu borbe.
To je, makar, teorija koja stoji iza Ženevske konvencije.
Najnovija verzija, četvrta, formulisana je i usvojena posle Drugog svetskog rata da bi sprečila da se bilo kada ponovi takav pokolj i svirepost prema civilima.
„Čak i ratovi imaju pravila" ispisane su ogromnim slovima na staklenoj rotondi reči u sedištu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) u Ženevi.
Ovaj podsetnik je pravovremen zato što se ta pravila upravo krše.
Do januara 2025. u Gazi je poginulo 14.500 palestinske dece, podaci su UNICEF-a.
Dobiti informacije iz Gaze je teško, jer to ratna zona u kojoj se gine.
Od početka rata poginuo je najmanje 181 novinar i medijski radnik, skoro svi su bili Palestinci iz Gaze, podaci su Odbora za zaštitu novinara.
Izrael ne pušta međunarodne novinarske timove u Gazu.
Budući da je najbolji način da se kontroverzne i teške priče provere iz prve ruke, to znači da je magla rata, u koju je uvek teško proniknuti, gušća nego što sam iskusio u čitavom životu ratnog izveštavanja.
Očigledno je da Izrael želi da to bude tako.
Nekoliko dana posle početka rata bio sam deo novinarskog konvoja koji je vojska sprovela u granične zajednice koje je napao Hamas.
Spasioci su izvlačili tela Izraelaca iz zadimljenih ruševina njihovih domova, a izraelski padobranci i dalje čistili zgrade rafalima iz vatrenih oružja.
Izrael je želeo da vidimo šta je Hamas uradio.
Zaključak onda mora biti da on ne želi da strani novinari vide šta radi u Gazi.
Da bismo našli alternativni prolaz kroz tu maglu, odlučili smo da joj pristupimo kroz prizmu zakona koji treba da regulišu ratovanje i zaštite civile.
Otišao sam u sedište Crvenog krsta, zvaničnog čuvara Ženevske konvencije.
Razgovarao sam sa uvaženim pravnicima, humanitarcima sa višegodišnjim iskustvom rada u okvirima zakona da bi donosili pomoć u Gazu i druge ratne zone i sa višim zapadnim diplomatama o sve većem nestrpljenju njihovih vlada prema Izraelu.
Uočio sam i nervozu da bi mogli da se smatraju saučesnicima u budućim krivičnim istragama ako se ne oglase povodom katastrofe koja je u toku unutar Gaze.
U Evropi i sada vlada široko rasprostranjeno uverenje, baš kao i u Izraelu, da Benjamin Netanjahu, premijer, produžava rat ne da bi zaštitio Izraelce, već da bi očuvao ultranacionalističku koaliciju koja ga održava na vlasti.
Kao premijer on može da spreči nacionalnu istragu o njegovoj vlastitoj ulozi u bezbednosnim propustima koji su dali priliku Hamasu pre 7. oktobra i uspori dugogodišnje suđenje po teškim optužbama za korupciju koje bi moglo da ga strpa iza rešetaka.
Netanjahu retko daje intervjue ili drži konferencije za štampu.
On više voli snimljena direktna saopštenja koja se postavljaju na društvenim mrežama.
Gideon Sar, izraelski ministar spoljnih poslova, odbio je zahtev za intervju.
Boaz Bizmut, poslanik iz Netanjahuove stranke Likud, ponovio je stavove njegovog lidera.
Nema gladi u Gazi, Izrael poštuje običaje ratovanja i neosnovane kritike njihovog postupanja iz zemalja kao što su Velika Britanija, Francuska i Kanada izazivaju antisemitske napade na Jevreje, u koje spadaju čak i ubistva.
Pravnici sa kojima sam razgovarao veruju da postoje dokazi da je Izrael na ratne zločine koje je počinio Hamas kad je napao Izrael odgovorio brojnim sopstvenim, a u koje spada i genocid.
Očigledno je da Izrael mora da odgovori na neka veoma teška pitanja koja neće nestati sama od sebe.
On se suočava i sa pravnim procesom optužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde i ima premijera s ograničenim putnim opcijama.
Međunarodni krivični sud (MKS) je izdao nalog za hapšenje Netanjahua po optužbi za ratne zločine.
Rivalski političari u Izraelu optužuju Netanjahua za upravljanje ratnim zločinima i pretvaranje Izraela u državu pariju.
On je pružio veliki otpor, uporedivši sebe (u vreme kad je izdat nalog za hapšenje) sa Alfredom Drajfusom, jevrejskim oficirom pogrešno osuđenim za izdaju u antisemitskom skandalu koji je potresao Francusku 1890-tih.
Pogledajte trenutak kada se ambasador u UN rasplakao govoreći o deci koja umiru u Gazi
Dokazi o onome što se dešava u Gazi započinju brojkama.
Hamas je 7. oktobra 2023. godine upao u Izrael, ubivši 1.200 ljudi, među kojima su više od 800 bili izraelski civili.
Ostali su bili pripadnici izraelskih snaga bezbednosti, hitnih službi i strani radnici.
Oko 250 ljudi, među njima i neizraelci, odvedeni su u Gazu kao taoci.
Brojke neznatno variraju, ali veruje se da je u Gazi još 54 taoca, od kojih se 31 smatra mrtvim.
Mnogo je teže sastaviti ukupnu brojku palestinskih žrtava unutar Gaze.
Izrael ograničava kretanje u Gazi i ne može se prići većem delu severa pojasa.
Najnovije brojke Ministarstva zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas beleže da je Izrael između napada od 7. oktobra 2023. i 4. juna 2025. ubio najmanje 54.607 Palestinaca i ranio njih 125.341.
Njihove brojke ne razdvajaju civile od pripadnika Hamasa i drugih oružanih grupa.
Prema UNICEF-u, do januara 2025. Izrael je ubio 14.500 palestinske dece, 17.000 je razdvojeno od roditelja ili je ostalo siročad, a Gaza ima najviši procenat dece sa amputiranim udovima na svetu.
Izrael i SAD pokušali su da dovedu u pitanje izveštaje Ministarstva o žrtvama, zato što ga, baš kao i ostale preostale fragmente vlasti u Gazi, kontroliše Hamas.
Ali brojke Ministarstva koriste UN, strane diplomate, pa čak i, prema izveštajima iz Izraela, obaveštajne službe ove zemlje.
Kad se rad statističara Ministarstva proveravao posle prethodnih ratova, poklapao se sa drugim procenama.
U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Lanset tvrdi se da Ministarstvo potcenjuje brojke ljudi koje je ubio Izrael, delom zato što su brojke nepotpune.
Hiljade njih su zakopane ispod ruševina uništenih zgrada, a još hiljade umiru sporo od bolesti koje bi bile izlečive da imaju pristup medicinskoj nezi.
Civili iz Gaze imali su kratkotrajni predah tokom primirja početkom godine.
Ali kad su pregovori o dugotrajnijem sporazumu propali, Izrael se 18. marta vratio ratu nizom masovnih vazdušnih napada.
Od tada sprovodi novu vojnu ofanzivu, za koju Netanjahu kaže da će konačno doneti neuhvatljivu „potpunu pobedu" nad Hamasom koju je obećao 7. oktobra 2023.
Izrael je tokom čitavog rata sprovodio stroga ograničenja na pošiljke hrane i pomoći u Gazu i potpuno ih blokirao od marta do maja 2025.
Dok je Gaza na ivici gladi, očigledno je da je Izrael prekršio zakone prema kojima civili moraju biti zaštićeni a ne da ih izgladnjuju.
Jedan ministar iz britanske vlade rekao je za BBC da Izrael koristi glad kao „oruđe rata".
Izrael Kac, izraelski ministar odbrane, otvoreno je rekao da je blokada hrane „glavna poluga pritiska" na Hamas da oslobodi taoce i prihvati poraz.
Korišćenje hrane kao oružja je ratni zločin.
Rat je uvek brutalan.
Otišao sam u Ženevu da se sretnem sa Mirjanom Špoljarić, švajcarskom diplomatkinjom, predsednicom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Ona smatra da on još može da se pogorša i da nema sumnje da obe strane krše Ženevsku konvenciju.
Time se, veruje ona, šalje poruka da običaji ratovanja mogu da se ignorišu u sukobima širom sveta.
Pošto smo prošli pored staklenih vitrina sa tri Nobelove nagrade za Crveni krst i rukom ispisane reprodukcije Ženevske konvencije na bakarnoj ploči, Špoljarić je upozorila da „mi obesmišljavamo upravo ona pravila koja štite fundamentalna prava svakog ljudskog bića".
Seli smo da razgovaramo u prostoriji sa jednim od najspokojnijih pogleda u Evropi: na mir Ženevskog jezera i veličanstveno prostranstvo masiva Monblan.
Ali za Špoljarić, koja je savršeno svesna uloge Crvenog krsta kao čuvara Ženevske konvencije, pogled iza Alpa i preko Mediterana na Gazu je zabrinjavajući.
Ona je bila u Gazi dvaput od 7. oktobra i kaže da je tamo gore nego u paklu na Zemlji.
„Humanost je zakazala u Gazi. Zakazala je. Mi ne možemo da nastavimo samo da gledamo šta se dešava.
„To prevazilazi svaki prihvatljivi, pravni, moralni i ljudski standard. Taj stepen razaranja, taj stepen patnje", kaže mi Špoljarić.
Pogledajte: 'Gaza je postala gora od pakla na Zemlji', kaže predsednica Crvenog krsta za BBC
Što je još važnije, svet gleda kako se jednom čitavom narodu, Palestincima, oduzima ljudsko dostojanstvo, ukazuje ona.
„To bi zaista moralo da šokira našu kolektivnu savest - proganjaće nas.
„Viđamo da se dešavaju stvari koje će učiniti svet nesrećnijim mestom mnogo dalje od regiona."
Pitao sam je za izraelsko opravdanje da postupa iz samoodbrane kako bi uništio terorističku organizaciju koja je 7. oktobra napala i ubila ljude.
„To nije izgovor za nepoštovanje ili obesmišljavanje Ženevske konvencije", kaže ona.
„Nijednoj strani nije dozvoljeno da krši pravila, bez obzira na sve, i to je važno zato što, znate, pravila Ženevske konvencije podjednako važe za svako ljudsko biće.
„Dete u Gazi prema Ženevskoj konvenciji uživa istu zaštitu kao i dete u Izraelu", dodaje.
Mirjana Špoljarić je govorila mirno, sa naglašenom moralnom jasnoćom.
Crveni krst smatra sebe neutralnom organizacijom i u ratovima se trudi da ravnopravno sarađuje sa svim stranama.
Špoljarić nije bila neutralna po pitanju prava koja bi trebalo da uživaju sva ljudska bića i duboko je zabrinuta da se ona narušavaju nepoštovanjem običaja ratovanja u Gazi.
Dok se izraelska vojska trupe još borila da istera Hamas iz graničnih zajednica, 7. oktobra 2023. uveče Benjamin Netanjahu se kratko obratio izraelskom narodu i svetu koji je gledao.
Govoreći iz izraelskog vojnog komandnog centra u Tel Avivu, odabrao je reči kojima će umiriti Izraelce i uterati strah u kosti neprijateljima.
Reči su bile uvid i u njegov način razmišljanja o tome kako treba da se vodi rat i kako će Izrael braniti vojne izbore od kritika.
Sudbina Hamasa je zapečaćena, obećao je on.
„Mi ćemo ih uništiti i upotrebom sile osvetiti ovaj mračni dan koji su nametnuli Državi Izrael i njenim građanima.
„Sva mesta koja koristi Hamas, na kojima se krije i operiše, taj pokvareni grad, pretvorićemo u ruševine", poručio je izraelski premijer.
Netanjahu je pohvalio saveznike koji su stali uz Izrael, izdvojivši SAD, Francusku i Veliku Britaniju zbog njihove „bezrezervne podrške".
Razgovarao je sa njima, „kako bi osigurao slobodu delovanja".
Ali u ratu sloboda delovanja ima pravna ograničenja.
Države smeju da se bore, ali to mora da bude proporcionalno pretnji sa kojom se suočavaju, a životi civila moraju biti zaštićeni.
„Nikad nemate prava da kršite zakon", kaže Džanina Dil, profesorka svetske bezbednosti u Školi Blavatnik na Oksfordskom univerzitetu.
„Za to kako Izrael vodi ovaj rat potrebna je sasvim posebna pravna analiza...
„Isto to, uzgred budi rečeno, važi i što se tiče otpora okupaciji. Ni 7. oktobar nije bio odgovarajuće korišćeno pravo na otpor okupaciji.
„Dakle, možete da imate sveukupno pravo na samoodbranu ili otpor. A onda kako vi koristite to pravo podleže posebnim pravilima.
„A ako imate jako dobar legalni razlog za rat, to vam ne daje dodatnu dozvolu da koristite dodatno nasilje."
„Pravila o tome kako se vode ratovi pravila su koja važe jednako za sve, bez obzira na to zašto su u tom ratu."
Kakvu samo razliku u ratu čine vreme i smrt.
Dvadeset meseci posle Netanjahuovog govora, Izrael je iscrpeo duboki rezervoar dobre volje i podrške među mnogim prijateljima u Evropi i Kanadi.
Izrael je oduvek imao kritičare i neprijatelje.
Razlika je sada u tome što neke zemlje i pojedinci koji sebe smatraju prijateljima i saveznicima više ne podržavaju način na koji Izrael vodi ovaj rat.
Posebno ne podržavaju ograničavanje pomoći u hrani koje je, prema uvaženim međunarodnim procenama, dovelo Gazu na ivici opšte gladi, kao i sve brojniji dokazi za ratne zločine nad palestinskim civilima.
„Uznemiren sam do srži", rekao mi je Jan Egeland, veteran i šef Norveškog saveta za izbeglice i bivši šef humanitarnih poslova UN-a.
„Nikad nisam video da je neko stanovništvo zatočena na toliko dugi vremenski period na tako maloj površini pod opsadom.
„Neselektivno bombardovanje, uskraćeno izveštavanje i zdravstvena nega.
„To može da se uporedi samo sa nekim oblastima pod opsadom tokom vladavine režima Bašara-al Asada u Siriji , što je dovelo do uniformne osude Zapada i masivnih sankcija.
„U ovom slučaju, desilo se vrlo malo toga", ukazuje on.
Ali sada Velika Britanija, Francuska i Kanada traže momentalno obustavljanje najnovije izraelske ofanzive.
„Oduvek smo podržavali pravo Izraela da se brani od terorizma, ali ova eskalacija je potpuno nejednaka.
„Nećemo samo stajati sa strane dok Netanjahuova vlada sprovodi ova nečuvena dela", rekli su 19. maja britanski i kanadski premijeri Kir Starmer i Mark Karni, i francuski predsednik Emanuel Makron.
Mogle bi da uslede sankcije.
Velika Britanija i Francuska aktivno razmatraju okolnosti pod kojima bi bile spremne da priznaju Palestinu kao nezavisnu državu.
Netanjahu je citirao pesmu Hajima Nahmana Bialika, izraelskog nacionalnog pesnika, u njegovom televizijskom obraćanju izraelskom narodu 7. oktobra 2023. dok su se ljudi borili sa strahom, besom i traumom.
On je odabrao stih: „Sotona još nije smislio osvetu za krv malog deteta".
Stih je iz „U gradu pokolja", naširoko smatranom najznačajnijom hebrejskom pesmom 20. veka.
Bialik ju je napisao kao mladić 1903. godine, pošto je posetio mesto pogroma Jevreja u Kišinjevu, gradu u tadašnjoj carskoj Rusiji, a danas glavnom gradu Moldavije.
Za tri dana, hrišćanska rulja ubila je 49 Jevreja i silovala najmanje 600 Jevrejki.
Antisemitska brutalnost i ubistva po Evropi bili su glavni razlog zašto su cionistički Jevreji želeli da se nasele u Palestini kako bi izgradili vlastitu državu, na mestu koje su smatrali istorijskom domovinom.
Njihova ambicija sukobila se sa željom palestinskih Arapa da zadrže vlastitu zemlju.
Velika Britanija, kolonijalna sila, uradila je mnogo na pogoršanju njihovog sukoba.
Vinsent Šijen, američki novinar, 1929. godine opisao je Jerusalim na način koji je sumorno poznat tamošnjim novinarima skoro čitav vek kasnije.
„Situacija je ovde grozna.
„Svaki dan iščekujem najgore", napisao je on
On je dodao da nasilje visi u vazduhu i da je „temperatura rasla, da ste mogli da ispružite ruku i osetite kako raste".
Šijenovo svedočanstvo o 1920-tim ilustruje duboke korene sukoba u zemlji koju žele i Izraelci i Palestinci, a nisu pronašli način, niti dobru volju, da je podele ili razdvoje.
Palestinci vide direktnu vezu između rata u Gazi i uništenja njihovog društva 1948. godine kad je Izrael postao nezavisan, koje oni nazivaju Nakba (Katastrofa).
Ali Netanjahu i mnogi drugi Izraelci i njihovi poklonici u inostranstvu povezali su oktobarske napade sa viševekovnim progonom koji su Jevreji pretrpeli u Evropi, a koji su kulminirali tako što je nacistička Nemačka ubila šest miliona Jevreja u Holokaustu.
Netanjahu se pozvao na istu referencu da bi uzvratio kad je Makron u maju rekao da je izraelska blokada Gaze „sramotna" i „neprihvatljiva".
Izraelski premijer je rekao da je francuski predsednik „još jednom odlučio da se svrsta uz ubilačku islamističku terorističku organizaciju i ponavlja njenu gnusnu propagandu, optužujući Izrael za krvne klevete".
„Krvna kleveta" je ozloglašeni antisemitski arhetip koji korene vuče iz srednjevekovne Evrope, lažno optužujući Jevreje za ubijanje hrišćana, naročito dece, kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima.
„Uradio sam to za Palestinu, uradio sam to za Gazu", izjavio je napadač u policiji, pošto je ubio bračni par koji je radio za izraelsku ambasadu u Vašingtonu.
Netanjahu je povezao ova ubistva sa kritikom na račun ponašanja Izraela koje su izrekli lideri Velike Britanije, Francuske i Kanade.
„Poručujem predsedniku Makronu, premijeru Karniju i premijeru Starmeru: kad vam se zahvaljuju masovne ubice, silovatelji, ubice beba i otmičari, onda ste na pogrešnoj strani pravde.
„Na pogrešnoj ste strani čovečanstva i na pogrešnoj strani istorije", poručio im je Netanjahu u snimku postavljenom na društvenoj mreži Iks.
„Osamnaest godina smo imali de fakto palestinsku državu. Zvala se Gaza. I šta smo dobili? Mir?
„Ne. Dobili smo najsuroviji pokolj Jevreja posle Holokausta."
Netanjahu se pozvao i na dugi istorijat antisemitizma u Evropi kad je naloge za njegovo hapšenje, zajedno sa bivšim ministrom Joavom Galantom, koji je bio ministar odbrane prvih 13 meseci rata, izdao haški Međunarodni krivični sud (MKS).
Sud je takođe izdao naloge za hapšenje trojice lidera Hamasa, među njima Jahje Sinvara, koji se smatra mozgom iza napada od 7. oktobra.
U međuvremenu je Izrael ubio svu trojicu.
Sudsko veće Međunarodnog krivičnog suda donelo je odluku da postoje „opravdani osnovi" za verovanje da Netanjahu i Galant snose krivičnu odgovornost.
„Kao saučesnici u izvršavanju činova zajedno sa drugima: ratnih zločina izgladnjavanja kao metoda rata; i zločina protiv čovečnosti u vidu ubistva, progona i drugih nehumanih činova."
U prkosnom saopštenju, Netanjahu je odbacio „lažne i apsurdne optužbe".
On je uporedio MKS sa antisemitskom zaverom koja je poslala Alfreda Drajfusa, jevrejskoj oficira u francuskoj vojsci, u kaznenu koloniju na Đavoljem ostrvu zbog izdaje 1894. godine.
Drajfus, koji je bio nevin, na kraju je pomilovan, ali je afera izazvala krupnu političku krizu.
„Antisemitska odluka Međunarodnog krivičnog suda predstavlja savremeno suđenje Drajfusu - i završiće se na isti način", navodi se u tom saopštenju.
„Nema pravednijeg rata od onog koji Izrael vodi protiv Gaze posle 7. oktobra 2023. godine, kad je teroristička organizacija Hamas pokrenula ubilački napad i izvela najveći masakr jevrejskog naroda još od Holokausta."
Britanska pravnica Helena Kenedi bila je u sudskom veću koje je glavni tužilac MKS-a zamolio da oceni dokaze protiv Netanjahua i Galanta.
Kenedi i njene kolege, sve priznati pravnici, prosudili su da postoji opravdani osnov za izdavanje naloga za hapšenje.
Ona je odbacila optužbu da su se sud i tužilac vodili antisemitizmom.
„Mi uvek moramo da pamtimo užase sa kojima se tokom vekova suočavala jevrejska zajednica", rekla mi je u njenoj kancelariji u Londonu.
„Svet ima pravo na veliko saosećanje prema jevrejskom iskustvu", dodala je.
Ali ona smatra da istorijat progona ne daje Izraelu pravo da radi ono što radi u Gazi.
„Holokaust nas je sve ispunio osećanjem krivice, kao što bi i trebalo, jer smo svi na neki način bili saučesnici.
„Ali nas uči i lekciji da ne smemo da budemo saučesnici sada kada vidimo da se čine zločini.
„Morate da vodite rat po zakonu, a ja čvrsto verujem da je jedini način da se ikada stvori mir pravedno ponašanje, a pravda je fundamentalna za to i plašim se da to tu ne vidimo", tvrdi ona.
Oštrije reči stigle su od Denija Blatmena, izraelskog istoričara Holokausta i šefa Instituta za savremeno jevrejstvo na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Profesor Blatman, sin preživelih iz Holokausta, kaže da su izraelski političari mnogo godina koristili sećanje na Holokaust kao „oruđe za napade na vlade i javno mnjenje širom sveta, i upozoravali ih da je optuživanje Izraela za bilo kakva zverstva prema Palestincima antisemitizam."
Rezultat je, kaže on, da potencijalni kritičari „ćute zato što se plaše napada Izraelaca, političara, da su antisemite."
Lord Sampšn, bivši sudija Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, veruje da je Izrael trebalo da uči iz vlastite istorije.
„Stravično jevrejsko iskustvo progona i masovnih ubistava iz prošlosti trebalo je da utera Izraelu strah od ponavljanja istih stvari drugim narodima."
Istoriju ne možete izbeći na Bliskom istoku, jer je večito prisutna, pravo malo skladište opravdanja koje u svakom trenutku svako može slobodno da pohara.
Izrael nije mogao da pokrene rat u Gazi uz pomoć odabrane taktike bez američke vojne, finansijske i diplomatske pomoći.
Predsednik Donald Tramp pokazuje znake nestrpljenja, prisiljavajući Netanjahua da dozvoli nekoliko pukotina u opsadi koja je dovela Gazu na ivicu opšte gladi.
Sam Netanjahu nastavlja da izražava podršku Trampovom naširoko osuđenom predlogu da se Gaza pretvori u „Mediteransku rivijeru" tako što će se isprazniti od Palestinaca i predati Amerikancima na preuređenje.
To drugim rečima znači masovno proterivanje Palestinaca, što bi bio ratni zločin.
Netanjahuovi ultranacionalistički saveznici žele da ih zamene jevrejskim doseljenicima.
Tramp je prilično ćutljiv u vezi sa planom, ali podrška njegove administracije Izraelu i njenim delima u Gazi ne posustaje.
Sjedinjene Američke Države su 4. juna stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti koja poziva na „bezuslovno i trajno" primirje, oslobađanje svih talaca i ukidanje ograničenja za humanitarnu pomoć.
Drugih 14 članica glasalo je za.
Amerikanci su dan kasnije uveli sankcije za četvoro sudija iz MKS-a i kazne za odluku da izdaju naloge za hapšenje.
Američki državni sekretar Marko Rubio je izjavio da je štitio suverenitet Amerike i Izraela od „nelegitimnih odluka".
„Pozivam zemlje koje i dalje podržavaju MKS, među kojima je sloboda mnogih kupljena po cenu velikih američkih žrtava da se bore protiv ovog sramotnog napada na našu zemlju i Izrael."
Umesto toga, MKS su podržali evroposki lideri.
Otvorio se široki i sve ogorčeniji jaz između SAD i Evrope oko rata u Gazi, i legitimiteta kritike izraelskog ponašanja.
Izrael i Trampova administracija odbacuju ideju da običaji ratovanja važe jednako za sve strane, jer oni tvrde da je to lažno i pogrešno izjednačavanje Hamasa i Izraela.
Jan Egeland primećuje da se sve više širi raskol između Evrope i Amerike.
„Nadam se da će sada Evropi izrasti kičma", kaže on.
„Došlo je do novih tonova, konačno, iz Londona, iz Berlina, iz Pariza, iz Brisela, posle svih ovih meseci licemerja masovnih razmera gde nisu videli da je postignut svetski rekord u ubijenim humanitarnim radnicima, medicinskim sestrama, doktorima, nastavnicima, deci.
„Sve to vreme novinarima je kao što ste vi, bio uskraćen pristup, uskraćeno da svedoče svemu tome."
„To je nešto zbog čega će Zapad istinski zažaliti što su bili toliki beskičmenjaci."
Pitanje da li Izrael čini genocid u Gazi sablažnjava Izrael i njegove pobornike, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama.
Pravnici koji veruju da dokazi ne potkrepljuju optužbe ustali su protiv tužbe koju je podnela Južnoafrička Republika Međunarodnom sudu pravde (MSP) tvrdeći da se čini genocid nad Palestincima.
Ali one neće nestati.
„Kako možete da nas optužite za genocid kad je palestinsko stanovništvo naraslo, ne znam ni sam koliko puta?
„Kako možete da me optužite za etničko čišćenje kad premeštam stanovništvo unutar Gaze da bih ga zaštitio?
„Kako možete da me optužite kad gubim vojnike da bih zaštitio vlastite neprijatelje?", odgovorio je Netanjahuov lojalista Boaz Bizmut.
Teško je dokazati da je došlo do genocida - pravna prečka koju tužioci moraju da dostignu je namerno postavljena visoko.
Ali vodeći pravnici koji godinama procenjuju pitanja pravnih činjenica da bi videli da li postoje osnove za taj slučaj veruju da nije neophodno čekati da proces koji je Južnoafrička Republika pokrenula u januaru 2024. ostvari višegodišnji napredak u MKP-u.
Pitali smo lorda Sampšna, bivšeg sudiju Vrhovnog suda, za njegovog mišljenje.
„Genocid je pitanje namere", napisao je on.
„On znači ubijanje, sakaćenje ili nametanje nepodnošljivih uslova života nacionalnoj ili etničkoj grupi sa namerom da se unište u celosti ili u delovima.
„Izjave Netanjahua i njegovih ministara sugerišu da je cilj aktuelnih operacija da se arapsko stanovništvo Gaze natera da ga napusti ubijanjem ili izgladnjavanjem ako ostanu.
„Te stvari čine genocid najuverljivijim objašnjenjem za ono što se upravo dešava."
Južnoafrička Republika je zasnovala najveći deo tužbe za genocid protiv Izraela na zapaljivom rečniku koji su koristili izraelski vojnici.
Jedan od primer je bila biblijska referenca koju je Netanjahu koristio kad je Izrael poslao trupe u Gazu, uporedivši Hamas sa Amalekom.
U Bibliji Bog zapoveda Izraelitima da unište progonitelje Amalekite.
Drugi je bila izjava ministra odbrane Joava Galanta neposredno posle napada Hamasa kad je naredio potpunu opsadu Pojasa Gaze.
„Neće biti struje, hrane, goriva, sve će biti zatvoreno. Borimo se protiv ljudskih životinja i ponašaćemo se u skladu sa tim", izjavio je Galanat tada.
Ralf Vajld, profesor prava na UCL-u, takođe veruje da postoje dokazi za genocid.
„Nažalost, da, i sada više ne postoji pravna sumnja u to i zaistaje tako već neko vreme", tvrdi on.
Ističe da je savetodavno mišljenje MSP-a već utvrdilo da je prisustvo Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali ilegalno.
Beba posle operacije srca vraćena u ratnu zonu: 'Neće preživeti u šatorima'
Profesor Vajld upoređuje reakcije zapadnih vlada na rat u Gazi sa ruskom invazijom na Ukrajinu iz 2022. godine.
„Nije bilo sudske odluke o ilegalnosti ruske akcije u Ukrajini. Uprkos tome, države su već smatrale mogućim da se proglasi ilegalnost te radnje. Ništa ih ne sprečava da to urade i u ovom slučaju.
„Ako najavljujete da ćete da čekate, pitanje za njih je, zašto čekate da vam sud kaže nešto što već ionako znate?", dodaje.
Helena Kenedi je „veoma nervozna po pitanju olakog korišćenja reči genocid i sama je lično izbegavam zato što zaista mislim da mora da postoji veoma visok nivo u zakonu i snažan stepen namere koji je nužan da bi se on dokazao."
„Da li govorimo da nije genocid, ali da jeste zločin protiv čovečnosti? Mislite li da je onda sve u redu? Stravični zločini protiv čovečnosti? Mislim da smo u procesu prisustvovanja činjenju najtežih mogućih zločina.
„Mislim da smo na putu koji bi veoma lako mogao da odvede ka genocidu, a kao pravnica mislim da svakako postoji snažan argument za to", ukazuje ona.
Kenedi kaže da je njen savet britanskoj vladi kad bi joj ga zatražila bio: „Moramo da budemo veoma pažljivi da i sami ne ispadnemo saučesnici u veoma teškim zločinima."
Na kraju će doći do primirja.
Ono neće okončati sukob ili otkloniti izvesnost dugog i gorkog epiloga.
Tužba za genocid pred MKP-om to garantuje.
Isto tako i nalozi za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda za Benjamina Netanjahua i Joava Galanta.
Jednom kad novinari i istražitelji ratnih zločina budu mogli da uđu u Pojas Gaze, izaći će sa više čvrstih činjenica o onome što se dešavalo.
Oni koji su bili u Gazi sa medicinskim ili timovima UN-a kažu da je čak i ljudima koji su bili u mnogim ratovima teško da pojme razmere razaranja - previše je ostrva ljudske nesreće u okeanu ruševina.
Stalno se prisećam nečega što je rekao jedan izraelski oficir jedini put kad sam bio u Gazi otkako je započeo rat.
Proveo sam nekoliko sati u ruševinama sa izraelskom vojskom, mesec dana od početka rata, kad je ona već pretvorila severnu Gazu u pustoš.
Krenuo je da mi govori kako oni daju sve od sebe da ne pucaju u palestinske civile.
A potom su mu misli odlutale, pa je zastao, i onda mi rekao da niko u Gazi ionako ne može da bude nevin zato što svi oni podržavaju Hamas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Telo žene pronađeno u automobilu u centru Sremske Kamenice")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar