Toplotni talas u Srbiji, rekordne temperature u delovima Evrope

Tek je početak meseca, a paklene vrućine na novom toplotnom talasu uveliko stižu.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje u utorak za Srbiju i Beograd od 3. do 9. jula zbog „visokih temperatura i jačanja toplotnog talasa".

Očekuje se intenziviranje toplotnog talasa sa maksimalnim temperaturama u većini mesta od 34 do 38 stepeni Celzijusa, a u petak, nedelju i početkom naredne sedmice lokalno i oko 40 stepeni Celzijusa, piše u saopštenju.

„Vreme sa temperaturama koje će ići više od 35 stepeni je uobičajeno za početak jula", govori meteorolog Milenko Jovanović za BBC na srpskom.

„Već smo imali izuzetno sušni jun sa velikim deficitom vlage, što je preduslov da svaki dalji period bez padavina i sa toplim vremenom bude izuzetno nepovoljan, ne samo pri subjektivnom osećaju, već pre svega za poljoprivredu", objašnjava on.

Letnja vrelina se širi i drugim delovima Evrope, dok su Španija i Engleska zabeležile najtopliji jun u istorji.

U Turskoj je zbog šumskih požara evakuisano desetine hiljada ljudi, dok su dve osobe u Italiji preminule u smrtnim slučajevima u vezi sa vrućinom.

Šumski požari su prijavljeni i u Crnoj Gori.

RHMZ je takođe izdao upozorenje zbog „ekstremnih uslova za nastanak i razvoj požara na otvorenom".

Meteorološki uslovi za izbijanje požara biće „izrazito nepovoljni" zbog „isušenog tla i produžavanja perioda bez padavina, u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokim dnevnim temperaturama".

• Kako bi Beograd izgledao bez zelenih površina
• „Kao u rerni": Problemi u srpskim porodilištima zbog visokih temperatura
• Jadran proključao od rekordnih vrućina

Toploni talas, pa pljuskovi

U pojedinim delovima Srbije krajem ove i početkom naredne nedelje temperatura bi mogla da dosegne i 40 stepena Celzijusa.

Budući da temperatura pada sa porastom geografske širine, maksimalne iznose bismo mogli da očekujemo na jugu, jugoistoku i istoku zemlje, u gradovima poput Niša, Leskovca i Negotina, objašnjava Jovanović.

„To je uobičajen raspored kada nema nekih nepredviđenih anomalija", dodaje.

Krajem naredne nedelje se očekuje pad temperature.

„Ali zbog prodora hladnog vazduha na već vruće tlo od dugotrajne insolacije (količine sunčeve toplote koju zemlja dobija) a bez padavina, doći će do burnog razvoja oblačnosti, mogućih vremenskih nepogoda i olujnog vetra", smatra Jovanović.

Takvo vreme nas očekuje „više u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji nego na severu i jugoistoku zemlje".

Koliko će dugo trajati, ne zna se „jer pouzdanost vremenskih prognoza u vidu brojeva veoma pada posle 10-14 dana", ali će temperatura verovatno drastično pasti za pet do deset stepeni Celzijusa.

„Što je izuzetno prijatno, međutim neće rešiti problem suve zemlje i štete za poljoprivredu, potencijalno i lokalno vodosnabdevanje", ocenjuje meteorolog.

Toplotni talasi se mogu čekivati i tokom ostatka jula i avgusta.

„Ali ne možemo da tvrdimo kakvo će biti celo leto u svim delovima zemlje, to meteorološka nauka još nije postigla da bismo sa pouzdanošću rekli, odnosno možemo samo senzacionalistički", zaključuje Jovanović.

Jul – tek počeo, a već paklen

U prvih 24 sata jula, živa na termometrima se pela visoko, a oboreni su i neki novi rekordi u pojedinim evropskim zemljama.

Prvog dana jula, tokom noći, španska meteorološka služba Aemet je saopštila da je na nekoliko mesta širom Pirinejskog poluostrva zabeležena temperatura više od 43 stepena Celzijusa.

Pakleno je bilo i u Velikoj Britaniji gde je u utorak, u londonskom parku Svetog Jakova, zabeleženo 34,7 stepeni Celzijusa, što ga je učinilo najtoplijim danom u godini do sada.

Nesnosna vrućina od 32,9 stepena Celzijusa dočekala je i tenisere na startu Vimbldona, čime je oboren još jedan rekord - najtopliji dan otvaranja ovog teniskog turnira ikada.

U Turskoj su spasioci ranije evakuisali više od 50.000 ljudi, uglavnom iz zapadne pokrajine Izmir.

U protekla tri dana timovi za vanredne situacije reagovali su na 263 šumska požara širom zemlje, rekao je turski ministar šumarstva Ibrahim Jumakli.

Zbog intenzivnog toplotnog talasa koji zapljuskuje Evropu zatvoren je i vrh Ajfelovog tornja u Parizu, što je francuska ministarka za ekološku tranziciju Agnes Panije-Runašer nazvala „neviđenom" situacijom.

Prvi put za pet godina, pariski region je aktivirao crveni meteoalarm, najviše upozorenje na ekstremne vrućine, zajedno sa 15 drugih francuskih regiona, a čak 1.896 škola i fakulteta u zemlji bilo je zatvoreno od podneva u utorak zbog vrućine.

U 21 od 27 italijanskih gradova proglašen je najviši stepen upozorenja na visoke temperature, a u 13 regiona je savetovano da se ne izlazi napolje tokom najtoplijih delova dana.

Temperature u Grčkoj se već nekoliko dana približavaju 40 stepeni Celzijusa, a šumski požari pogodili su nekoliko priobalnih gradova u blizini prestonice Atine, uništavajući kuće i primoravajući ljude na evakuaciju.

Toplotni talas u Nemačkoj je snizio nivo vode u reci Rajni, glavnoj plovnoj ruti, ograničivši težinu transporta teretnih brodovi i povećavajući troškove prevoza robe.

Zdravlje i životna sredina

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona.

U Evropi je 2003. godine od posledica vrućine stradalo 70.000, dok je 2010. u Rusiji preminulo 56.000 ljudi usled toplog talasa koji je trajao 44 dana.

Vrućinu teško podnose stariji, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, a posebno osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja.

Lekari zato preporučuju da se najtopliji deo dana provede u „hladovini" ili u „rashlađenim prostorijama", kao i konstantno unošenje tečnosti, nošenje šešira i izbegavanje dugog stajanja i čekanja u redovima.

Toplotni talasi se smatraju ozbiljnom pretnjom po zdravlje, a utiču i na životnu sredinu.

Visoke temperature u Jadranskom moru podstiču invazivne vrste poput otrovne ribe lav, a istovremeno izazivaju dodatni pritisak na alpske glečere koji se već smanjuju rekordnom brzinom.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava, Folker Tirk, upozorio je u ponedeljak da je toplotni talas istakao potrebu za klimatskim prilagođavanjem - udaljavanjem od praksi i izvora energije, poput fosilnih goriva, koji su glavni uzroci klimatskih promena.

„Rastuće temperature, porast nivoa mora, poplave, suše i šumski požari ugrožavaju naša prava na život, zdravlje, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu", rekao je on pred Savetom za ljudska prava UN.

Toplotni talasi postaju sve češći zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, prema Međuvladinom panelu UN za klimatske promene.

Ekstremno toplo vreme postajaće učestalije i intenzivnije kako se planeta bude dalje zagrevala, saopšteno je.

Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji, objasnio je da porast nivoa gasova sa efektom staklene bašte otežava planeti gubitak prekomerne toplote.

„Toplija, žednija atmosfera je efikasnija u sušenju zemljišta, što znači da se toplotni talasi intenziviraju, a umereni toplotni događaji sada postaju ekstremni."

Rekordni jun 2025.

Španska meteorološka služba Aemet saopštila je da je „izuzetno vruć" jun sa prosečnom temperaturom od 23,6 stepeni Celzijusa „oborio rekorde", premašivši normalan prosek za jul i avgust.

Meteorološka služba u Engleskoj je saopštila da je prosečna temperatura u šestom mescu od 16,9 stepeni Celzijusa novi rekord za taj mesec.

A Velika Britanija u celini zabeležila je drugi najtopliji jun otkako su počeli zapisi 1884. godine sa 15,2 stepena Celzijusa.

Kopneni deo Portugala takođe je zabeležio rekordnu dnevnu temperaturu za jun od 46,6 stepeni Celzijusa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Iz jakne u bermude - nagla tropska vrelina za početak leta u Srbiji
• Šta jesti tokom letnjih vrućina
• Šta je 'temperatura vlažne sijalice' i zašto je važna