Kada je Masud Pezeškijan ušao u iransku predsedničku palatu dan posle inauguracije za predsednika u julu 2024. godine, nasledio je više od zemlje u krizi - ušao je pravo u politički pakao.
Nekoliko sati posle ceremonije polaganja zakletve, stigla je vest o izraelskom vazdušnom udara - ne u palestinskoj enklavi Gazi, već u srcu Teherana.
Iran je tradicionalno najveći podržavalac ekstremističke grupe Hamasa u pogledu sredstava, oružja i političke podrške.
Ubistvo vođe političkog krila Hamasa Ismaila Hanijea je poslalo udarne talase kroz region i razbio svaku iluziju o glatkoj tranziciji u Iranu.
Bio je to dramatičan uvodni čin za ono što će postati jedna od najturbulentnijih godina u istoriji Islamske Republike.
Pezeškijan je došao na vlast posle nacionalnog šoka.
Njegov prethodnik, tvrdokorni predsednik Ebrahim Raisi, poginuo je zajedno sa iranskim ministrom spoljnih poslova u padu helikoptera.
Zbog toga su u roku od nekoliko nedelja održani vanredni izbori.
U tom uskom vremenskom okviru, Pezeškijan, kardiohirurg, bivši ministar zdravlja i poslanik, dobio je podsticaj.
Njegov umereni ton, blaži stav o propisima o nošenju hidžaba (žene moraju da pokrivaju glave maramama kada su napolju) i društvenim ograničenjima, i obećanje dijaloga umesto konfrontacije sa Zapadom, ponudili su tračak nade zemlji umornoj od sankcija.
Ali samo nekoliko meseci posle dolaska Pezeškijana na vlast, Izrael je pokrenuo talas razornih udara, da bi usledili napadi Sjedinjenih Država na iranska nuklearna postrojenja.
Ionako krhka iranska privreda, dodatno je uzdrmana.
Zemlju je zahvatila nestašica struje i vode.
Optimizam koji je nakratko porastao leta 2024. godine, ustupio je mesto produbljivanju očaja.
Kratak odgovor: u Iranu, predsednik je na vlasti, ali ne vlada.
Za razliku od mnogih drugih zemalja, iranski predsednik nije najmoćnija politička figura u državi.
Prema ustavu Islamske Republike, stvarna vlast leži u rukama vrhovnog vođe.
Od 1989. godine, tu poziciju drži ajatolah Ali Hamnej, koji ima potpunu kontrolu nad vojskom, sudstvom, obaveštajnim službama i, ključno, spoljnom politikom.
Pezeškijan jeste pobedio na predsedničkim izborima, ali njegovu moć su uvek ograničavali neizabrani centri vlasti sistema: Revolucionarna garda, Savet čuvara i kancelarija vrhovnog vođe.
Čak i njegovi izbori u kabinetu zahtevaju tihu podršku odozgo.
Kada je reč o diplomatiji - bilo o nuklearnom programu ili reagovanju na regionalne eskalacije - Pezeškijan se često ponašao manje kao donosilac odluka, a više kao portparol, iznoseći stavove oblikovane negde drugde.
Iranci imaju dobro poznatu šalu: „Trebalo bi da nam se dozvoli da glasamo na američkim izborima - mi smo ti koji osećaju posledice.“
Ova šala nikad nije bila istinitija nego u novembru 2024. godine, kada je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u Americi, što su mnogi protumačili kao najgori mogući scenario za Teheran.
Njegov prvi predsednički mandat je već doveo odnose SAD i Irana do ivice: jednostrano se povukao iz mukotrpno dogovorenog nuklearnog sporazuma, uveo razorne sankcije i naredio ubistvo generala Kasema Sulejmanija, jedne od najmoćnijih iranskih vojnih ličnosti.
Trampov povratak je signalizirao probleme - i Iran je to znao.
Ubrzo potom, Izrael je intenzivirao vojnu kampanju protiv regionalnih saveznika Irana: Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu.
Usledila je godina eskalacije sukoba.
Za Pezeškijana, bio je to najgori mogući tajming: umereni predsednik uhvaćen u unakrsnoj vatri, gotovo bez ikakvog uticaja da promeni tok situacije.
Njegovo ponašanje tokom dvanaestodnevnog rata sa Izraelom samo je produbilo razočaranje Iranaca.
Sukob je izbio 13. juna 2025. godine, kada je Izrael pokrenuo napad velikih razmera direktno na iranskoj teritoriji, što je bilo prvi put u istoriji.
Više iranskih gradova je bilo pod intenzivnim vazdušnim napadima, što je rezultiralo značajnim civilnim žrtvama.
Pezeškijan nije uspeo da se prikaže kao lider koji ume da vodi naciju kroz krizu.
Dok su gradovi pogađani i visoki vojni oficiri ubijani, predsednik, poput Vrhovnog vođe, ostao je uglavnom nem.
Nije bilo zapaljivih govora, odlučnog prisustva niti jasne komunikacije sa stanovništvom koje je pod vatrom.
Kontrast sa liderima koji vode neke druge zemlje u ratno vreme je zapanjujući.
„Ti nisi Zelenski“, primetili su neki Iranci na društvenim mrežama, praveći poređenja sa vidljivim i prkosnim vođstvom ukrajinskog predsednika tokom ruske invazije na njegovu zemlju.
U trenutku koji je zahtevao uveravanje i odlučnost, Pezeškijan je delovao skrajnuto - i, za mnoge, nebitno.
Društvena situacija u Iranu je podjednako napeta.
Protesti „Žena, život, sloboda“, izazvanih smrću 22-godišnje Mahse Amini, koji su potresli zemlju 2022. godine uglavnom su se stišali, ali zahtevi i bes koji stoje iza njih nisu.
Žene i dalje prkose obaveznim zakonima o hidžabu, često izlažući se riziku.
Vlasti pritvaraju aktivistkinje, novinare i studente.
Pezeškijan je pozvao na „nacionalno pomirenje“ i „međusobno poštovanje“.
„Ne mogu da sprovedem zakon o čednosti i hidžabu jer stvara probleme ljudima i neću se suprotstaviti narodu", rekao je Pezeškijan.
Ali mnogi Iranci, posebno mladi, takve reči vide u najboljem slučaju kao simbolične, a u najgorem kao beznačajne.
Represivni mehanizam sistema ostaje netaknut.
A bez strukturnih promena, blaža retorika ne znači mnogo.
Godinu dana po dolasku Pezeškijana na mesto predsednika, malo šta se promenilo za većinu Iranaca.
Cene su skočile, nestašice struje se nastavljaju, a političke slobode ostaju zamrznute.
A jaz između države i društva se samo produbio.
Predsednik može da govori o jedinstvu, ali jedinstvo ne može tek tako da se proglasi, posebno kada je stvarna moć daleko izvan njegove funkcije.
Iran se suočava sa tempiranom bombom: diplomatski, ekonomski i društveno.
Ako njegovo rukovodstvo ne može - ili neće - da promeni kurs, analitičari kažu da sledeći raskol možda neće doći iz vazduha ili zbog sankcija, već iznutra.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar