Meir Simha je pristao na razgovor, ali je želeo da to bude na posebnom mestu, jer je za njega ovo posebno vreme.
U području gde su nacija, vera i rat neraskidivo povezani sa politikom i posedovanjem zemlje, Simha je odabrao hladovinu ispod smokve, pored izvora sveže vode.
Iz njegovog prašnjavog automobila, male Tojote opremljene terenskim gumama, izvadio je bocu soka od voća i povrća.
„Ne brinite, nema dodatog šećera", rekao je dok je sipao napitak u plastične čaše.
Simha je vođa grupe jevrejskih naseljenika koji postepeno menjaju veliki deo valovitog terena južno od Hebrona, na Zapadnoj obali, koji je Izrael zauzeo u Šestodnevnom (Arapsko-izraelskom) ratu 1967. godine.
Pomeriо je dva velika ravna kamena u hladovinu da bismo imali gde da sednemo, i smestili smo se na parče bujne trave koju uprkos žestokoj letnjoj vrelini održava voda koja kaplje iz cevi koja izlazi iz izvora.
To je mala oaza u podnožju strme, sušne i stenovite padine, a mesto je odisalo mirom kakav Zapadna obala danas retko pruža.
Sukob Arapa i Jevreja oko zemlje između reke Jordana i Sredozemnog mora počeo je pre više od veka, kada su cionisti iz Evrope počeli da kupuju zemljište da bi osnivali zajednice u Palestini.
Ovo područje su oblikovali važni događaji.
Poslednji su napadi Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i razorna izraelska odmazda.
Posledice 22 meseca rata, i koliko god još meseci bude do prekida vatre, mogu da potraju godinama i generacijama, baš kao i one Šestodnevnog rata 1967. godine, kada je Izrael zauzeo Gazu od Egipta, a Istočni Jerusalim i Zapadnu obalu od Jordana.
Razmere razaranja i ubijanja u ratu u Gazi u senku baca ono što se dešava na Zapadnoj obali, koja je vri od napetosti i nasilja.
Od oktobra 2023. godine izraelski pritisak na Palestince na Zapadnoj obali naglo je porastao, što se opravdava sprovođenjem zakonitih mera bezbednosti.
Izjave ministara, uticajnih lokalnih vođa poput Simhe i iskazi svedoka na terenu pokazuju da je taj pritisak deo šireg plana - da se ubrza širenja jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama i uništti i poslednja nada o nezavisnoj palestinskoj državi pored Izraela.
Palestinci i organizacije za ljudska prava takođe optužuju Izraelske snage bezbednosti (IDF) da ne ispunjavaju zakonsku obavezu da, kao okupatori, zaštite Palestince jednako kao i sopstvene građane, i da ne samo da žmure na napade naseljenika, već i u njima učestvuju.
Nasilje ultranacionalističkih jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali naglo je poraslo od 7. oktobra 2023. godine.
Kancelarija Ujedinjenih nacija (UN) za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) procenjuje da naseljnici u proseku izvrše četiri napada dnevno.
Međunarodni sud pravde (MSP) je objavio savetodavno mišljenje da je čitava okupacija palestinske teritorije zauzete 1967. godine nezakonita.
Izrael odbacuje stav MSP-a i tvrdi da se Ženevske konvencije, koje zabranjuju naseljavanje na okupiranim teritorijama, ne primenjuju, što osporavaju mnogi saveznici Izraela, kao i brojni međunarodni pravnici.
U hladu smokve, Simha je opovrgao sve tvrdnje da je napadao Palestince, zadovoljno ističući da je otišla većina arapskih zemljoradnika koji su nekada napasali stoku na brdima koja je on zauzeo i gajili masline u dolinama.
Smatra da su napadi Hamasa u oktobru 2023. i izraelski odgovor prekretnicu.
„Mislim da se mnogo toga promenilo, da je neprijatelj na našoj zemlji izgubio nadu.
„Počinje da shvata da je na putu da ode, i to je ono što se promenilo u poslednjih godinu ili godinu i po dana", kaže Samhi.
„Danas možete da šetate ovde u pustinji i niko neće da vas napadne i pokuša da vas ubije.
„Još uvek ima pokušaja suprotstavljanja našem prisustvu ovde, ali neprijatelj to polako počinje da shvata", objašnjava Samhi.
„Oni ovde nemaju budućnost.
„Stvarnost se promenila.
„Pitam vas i ljude u svetu zašto vas toliko zanimaju ti Palestinci? Zašto vam je stalo njih?
„To je samo još jedan mali narod.
„Palestinci mene ne zanimaju. Meni je stalo do mog naroda", naglašava on.
Simha kaže da su Palestinci koji su napustili sela i imanja u blizini brda koja je prisvojio, jednostavno shvatili da je Bog tu zemlju namenio Jevrejima, a ne njima.
Međutim, panel stučnjaka UN-a je 24. jula ove godine done drugačiji zaključak.
„Duboko smo zabrinuti zbog navoda o široko rasprostranjenom zastrašivanju, nasilju, oduzimanju zemlje, uništavanju sredstava za život, i prisilnom raseljavanju zajednica, i strahujemo da to odvaja Palestince od njihove zemlje i podriva njihovu bezbednost hrane.
„Navodna dela nasilja, uništavanje imovine i uskraćivanje pristupa zemlji i resursima izgleda da predstavljaju obrazac sistematskog kršenja ljudskih prava", navodi se u saopštenju u Visokog komeserijata UN-a za ljudska prava.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Simha planira da iskopa bazen na izvoru pored kojeg smo razgovarali.
Kao i mnogi drugi predvodnici širenja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, ima mnogo planova.
Kada sam ga upoznao, nedugo posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, živeo je u maloj grupi izolovanih kamp-kućica na brdu iznad Judejske pustinje koja se prostire do Mrtvog mora.
Od tada, Simha kaže da se njegova zajednica proširila na oko 200 ljudi na tri brda.
Bio je deo ogranka pokreta naseljenika poznatog kao „omladina na brdima", radikalne grupe zloglasne po nasilju nad Palestincima.
Većina Izraelaca koji su se naselili na okupiranim teritorijama nisu kao Simha.
Tamo su otišli ne iz ideoloških ili verskih razloga, već zato što je zemlja bila jeftinija.
Ali sada su u središtu događaja ljudi kao Simha, uz njihove vođe u vladi, predvode akcije, oženjeni su, stariji, ne razmišljaju samo o bazenima za njihovu decu, već i o konačnoj pobedi nad Palestincima i ovom zemljom kao večnoj svojini Jevreja.
Simha ostavlja utisak srećnog čoveka.
Veruje da njegova misija da sprovede Božju volju i Zapadnu obalu učini zemljom za Jevreje, a ne za Palestince, lepo napreduje.
Izraelski projekat naseljavanja jevrejskih državljana na novookupiranim teritorijama počeo je svega nekoliko dana posle pobede u ratu 1967. godine.
Tokom poslednjih skoro 60 godina, izraelske vlade i neki imućni simpatizeri uložili su ogromne količine novca i energije da bi postigli da danas oko 700.000 izraelskih Jevreja živi na Zapadnoj obali, i u Istočnom Jerusalimu.
Pratim širenje tih naselja od 1991. godine, kada sam prvi put izveštavao sa okupiranih palestinskih teritorija.
Za to vreme, izgled velikog dela Zapadne obale potpuno se promenio.
Veća naselja danas izgledaju kao mali gradovi, a kroz Zapadnu obalu je Izrael izgradio mrežu puteva i tunela, koliko radi saobraćaja, toliko i da učvrsti pravo na zemlju.
Na udaljenim brdima noću se vide svetla iz kamp-kućica naseljenika koji sebe vide kao jevrejske pionire.
Maslinjaci, voćnjaci i vinogradi u vlasništvu palestinskih zemljoradnika, uz tu putnu mrežu, često su zapušteni, a ponekad su puni ruševinama objekata koje je Izrael uništio.
Izrael tvrdi da je kontrola nad zemljom uz puteve neophodna radi sprečavanja napada na Jevreje na Zapadnoj obali.
Poljoprivrednici u područjima koja žele naseljenici često moraju da traže dozvolu vojske da bi obišli sopstvenu zemlju, ponekad samo jednom godišnje.
Nekada su palestinski zemljoradnici u kombijima ili na magarcima, koji obavljaju svakodnevne poslove, bili uobičajen prizor.
U mnogim delovima Zapadne obale danas ih više nema, posebno istočno od naselja Šiloja, na putu za Nablus, gde su male grupe baraka i kamp-kućica na vrhovima brda prerasle u stambene centre povezane vijugavom mrežom puteva.
Kada sam prvi put izveštavao o ovim naseljima, izraelski lideri su često govorili da od njih zavisi nacionalna bezbednost.
Tvrdili su da su neprijatelji vrebali preko Jordanske doline, i da je pomeranje granice i izgradnja zemlje cionistička obaveza.
Baš kao što su kibuci, kolektivne farme iz 1920-ih i 1930-ih na prostoru današnjeg Izraela, bili strateški raspoređeni, tako su i naselja na teritorijama okupiranim posle 1967. godine postavljena kao prva linija odbrane.
U ovom sukobu, zemlja je glavna roba.
Razmena zemlje koju je Izrael zauzeo 1967. u zamenu za mir sa Palestincima, koji su je želeli za svoju državu, bila je srž mirovnog procesa u Oslu, koji se završio nasiljem, ali je 1990-ih pružio period nade.
Vest je obišla svet kada su se, posle meseci tajnih pregovora u Norveškoj 1993. godine, premijer Izraela Jicak Rabin i palestinski lider Jaser Arafat rukovali na travnjaku Bele kuće.
Potpisali su Sporazum o deklaraciju principa privremene samouprave za koju se nadalo da će dovesti do okončanja sukoba.
Izrael bi predao okupiranu zemlju Palestincima, a oni bi odustali od pretenzija na teritoriju koju su izgubili kada je Izrael proglasio nezavisnost 1948. godine.
Srž njihovog sukoba tokom 20. veka oko toga ko kontroliše zemlju koju žele i Palestinci i Izraelci, trebalo je da bude rešen podelom.
Posle poslednjeg, neuspelog samita u Kemp Dejvidu, u Sjedinjenim Državama (SAD), 2000. godine, nade iz 1993. zamenilo je smrtonosno nasilje palestinskog ustanka i masivan vojni odgovor Izraela.
Jedan od razloga zbog kojih je mirovni proces propao bio je i taj što su sile, koje nisu učestvovale u pregovorima, takođe bile aktivne.
Hamas nikada nije odustao od uverenja da je čitava Palestina islamska zemlja i koristio je samoubilačke napade da bi diskreditovao verovanje da je mir moguć.
Među verskim cionistima u Izraelu, pobeda 1967. godine pokrenula je talas mesijanizma, verovanja da će doći božansko biće koje će osloboditi jevrejski narod.
To je dalo ogroman podsticaj pokretu naseljenika.
Rabina je u novembru 1995. ubio jevrejski ekstremista iz Herclije, na mediteranskoj obali, koji je vikende provodio u naseljima na Zapadnoj obali.
Kada su ga izraelske službe bezbednosti prvi put ispitivale, Šin Bet je zatražio piće da nazdravi tome što je spasao jevrejski narod od, kako je rekao, pogubnog puta koji je poricao Božju volju.
Pogledajte video: 'Prislonili su mi pištolj na glavu i isterali me iz kuće'
Upozorenje: U ovom odeljku je fotografiju koja može da bude uznemirujuća nekim čitaocima.
Danas, mesijanska ideja pokreće doseljenike poput Simhe snažnije nego ikada pre.
Oni veruju da je pobeda 1967. godine bila čudo koje im je darovao Bog, i koje je jevrejskom narodu vratilo zemlju predaka koju im je Bog dodelio u planinskom srcu Judeje i Samarije, oblasti koju veći deo sveta zove Zapadna obala.
Neki veruju da su događaji posle 7. oktobra nastavak tog čuda.
Prošlog leta, Orit Strok, ministarka za naselja i nacionalne misije, se okupljenima u jednom od nezaokonitih uporišta na brdima Hebrona, području u kojem deluje i Simha, obratila rečima: „Ovo vidim kao razdoblje čuda".
„Osećam se kao neko ko stoji na semaforu, i onda se upali zeleno svetlo".
Ministarka Strok govorila je svega nekoliko dana pre nego što je Međunarodni sud prave objavio mišljenje.
Ona je to izjavila u naselju na brdima Hebrona koje je vlada upravo „ozakonila".
Izraelski zakon razlikuje „zakonita" naselja od „nezakonitih" isturenih uporišta, ali se ta razlika u praksi briše postupcima same vlade.
Uporišta, preimenovana u „mlada naselja", retroaktivno se legalizuju jer vlada usmerava sredstva za njih.
Na događaju u jednom od tih naselja na južnim brdima Hebrona u aprilu ove godine, ministar finansija Becalel Smotrič, čije nadležnosti za upravljanje okupacijom ga faktički čine guvernerom Zapadne obale, je donirao naseljenicima 19 terenskih vozila.
Pohvalio ih je što su „prigrabili ogromne teritorije".
Pronicljiv novinar onlajn lista The Times of Israel primetio je da je jedan od naseljenika prisutan na događaju, Jinon Levi, ranije snimljen kako iz terenskog vozila maltretira Palestince.
UK i Evropska unija (EU) su uvele sankcije Leviju zbog nasilnog proterivanja Palestinaca sa njihove zemlje, iako je američki predsednik Donald Tramp ukinuo slične sankcije koje je uveo njegov prethodnik Džozef Bajden.
Levi je radikalni doseljenik aristokrata, koji je oženjen ćerkom Noama Federmana, ozloglašenog ekstremiste.
Federman je bivši vođa stranke Kač, koju Izrael, SAD, EU i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom.
Tokom sukoba u selu Um al-Kair na Zapadnoj obali, Jinon Levi je 28. jula ove godine ispalio metak koji je usmrtio Odeha Hatalina, palestinskog aktivistu i novinara.
Levi je tvrdio da je to učinio u samoodbrani i oslobođen je posle trodnevnog kućnog pritvora.
Kada smo otišli u Um al-Hair, Hatalinova osušena krv je i dalje bila na mestu gde je ubijen.
Njegov brat Halil mi je rekao da je Hatalin kada je ubijen, držao njegovog petogodišnjeg sina Vatana i telefonom snimao nasilne scene.
Pokret za izgradnju jevrejskih naselja na Zapadnoj obali dobio je snažan zamah posle 7. Oktobra 2023., pod vođstvom tvrdokornih jevrejskih nacionalista u vladi, kao što su Itamar Ben Gvir, ministra nacionalne bezbednosti, i Becalel Smotrič, predsednik stranke Religijski cionizam, čiji član je ministarka Strok.
Ben Gvir nije primljen u Izraelske obdrambene snage kada je napunio 18 godina, zbog njegovih ekstremnih uverenja.
On tvrdi da je želeo da služi vojsku.
Ova dvojica ministara veoma se razlikuju od sekularnih političara, kao što su penzionisani generali poput Jigala Alona koji pripada izraelskoj levici, i desničara Arijela Šarona.
Njih dvojica su bili pokretači izgradnje izraelskih naselja tokom prve dve decenije posle 1967. godine.
Baš kao Alon i Šaron, dvojica ministara veruju da bezbednost zahteva moć.
Ali ovakav stav je kod Smotriča, Ben Gvira i njihovih sledbenika potkrepljen snažnim verskim uverenjima.
Uticaj koji su stekli zahvaljujući podršci premijera Benjamina Netanjahua, koga dve strane drže na vlasti, i dalje frustrira i izaziva bes sekularnih Izraelaca.
Smotričevi protivnici u Izraelu koriste reč „mesijanski" kao uvredu kada govore o njemu.
Alon i Šaron su možda bili nemilosrdni.
Posle rata 1967. godine, Alon se zalagao za aneksiju velikog dela Zapadne obale i Jordanske doline.
Nijedan od njih dvojice nije verovao da sprovodi Božju volju.
Hamas koristi religiju da opravda nasilno protivljenje postojanju Izraela.
Verski cionisti u pokretu naseljenika veruju da rade po Božjoj volji.
Vera u neposrednu vezu sa Bogom ne znači rat, ali otežava postizanje kompromisa koji su neophodni za mir.
Dogovorili smo se da se nađemo sa Jehudom Šaulom na raskrsnici pored Sindžila.
On je jedan od najistaknutijih protivnika okupacije u Izraelu.
Šaul je osnovao organizaciju Breaking the Silence nakon što je, kao vojnik, iz prve ruke video brutalnu stvarnost vojne okupacije koja traje skoro 60 godina.
Izraelci koji su pristalice ove organizacije, koju on više ne predvodi, mnogo puta su nazivani izdajnicima.
Od oktobarskih napada, izraelska vojna represija je smanjila palestinsko nasilje prema naseljenicima, dok je nasilje doseljenika prema Palestincima naglo poraslo.
Šaul kaže da se granica između naseljenika i Izraelskih odbrambenih snaga izgubila.
Rat u Gazi zahtevae najdužu mobilizaciju u istoriji zemlje vojnih rezervista, koji su okosnica izraelskih snaga.
Kako bi što više Izraelaca obuklo uniforme, brigade na Zapadnoj obali su obrazovale regionalne odbrambene jedinice sastavljene od naseljenika.
„Sada su naseljenici vojska. U vojsci su doseljenici.
„Dakle, taj doseljenik na vrhu brda u blizini palestinske stočarske zajednice, koji ih je poslednje tri ili četiri godine tukao i gađao kamenjem pokušavajući da ih otera, sada je vojnik ili oficir u uniformi koji ima pušku, zadužen za to područje.
„Dakle, kada dođe kod Palestinca i kaže mu: 'Imaš 24 sata da se spakuješ i odeš ili ću te upucati', Palestinac zna da nema nikoga ko bi mogao da ga zaštiti".
Šaul veruje da Izraelu preostaju samo dva puta.
Jedan, kaže on, jeste „vektor koji ova vlada iscrtava - raseljavanje, zlostavljanje, ubijanje, uništavanje života Palestinaca, i na kraju masovno premeštanje stanovništva".
„Drugi je dve države, da Palestina postoji pored Izraela i da oba naroda ovde imaju prava i dostojanstvo.
„To su jedine dve opcije koje imamo na stolu.
„Sada vi i svako ko nas gleda treba da odluči koju podržava".
Kada govori o Netanjahuovom vođenju rata u Gazi od 7. oktobra 2023. godine, koristi rečnik koji je redak u Izraelu, ali je čest među Palestincima i sve se češće čuje od Netanjahuovih kritičara u Evropi.
Ovo je deo našeg razgovora, vođenog u senci bodljikave žice između sela Sindžela i puta 60, glavne saobraćajnice na Zapadnoj obali.
„Mislim da, dok gledamo rat istrebljenja u Gazi... vidimo masovnu kampanju države i naseljenika... da u suštini etnički očiste što je moguće više zemlje na Zapadnoj obali od Palestinaca", kaže on.
Odgovaram mu:
„Naravno, da je Netanjahu ovde, ili bilo ko od njegovih pristalica, rekao bi: 'Kakva gomila gluposti. Ovde je u pitanju zaštite Izraela od terorizma i napada na Jevreje.' Šta vi mislite o tome?'
On kaže: „Zapravo verujem da ako nas je 7. oktobar nečemu naučio, to je da ako vam je stvarno stalo do zaštite života Izraelaca i Palestinaca, morate da se pozabavite korenima nasilja - višedecenijskom brutalnom vojnom okupacijom, raseljavanjem Palestinaca, i sukobom koji traje oko 100 godina.
„Na kraju krajeva, zaštita bezbednosti i održivost jevrejskog samoopredeljenja na ovoj zemlji su povezani i isprepletani sa ostvarivanjem prava na samoopredeljenje i jednakosti za Palestince".
Pogledajte video: Glad ubija decu u Gazi
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar