Hoće li sastanak američkog i ruskog predsednika, Donalda Trampa i Vladimira Putina, rezultirati promenom mape Ukrajine?
O tome se spekuliše.
Rusija polaže pravo na ogromne delove Ukrajine od 2014. godine, kada je predsednik Vladimir Putin napravio prvi potez.
U to vreme, u roku od samo nekoliko meseci, Moskva je izvršila relativno mirnu okupaciju i aneksiju poluostrva Krim.
Ali, potom je usledila borba za veliki istočni region Donbasa, tačnije dve oblasti - Donjeck i Lugansk.
Proruski pobunjenici borili su se protiv snaga ukrajinske vlade.
Rat je tamo tinjao osam godina.
Ukrajina je tokom tog perioda izgubila oko 14.000 vojnika i civila.
Ali u februaru 2022. godine, Putin je naredio invaziju na Ukrajinu.
Ruske snage su brzo stigle do predgrađa Kijeva i zauzele ogromne delove juga, između ostalih još dve oblasti, Zaporošku i Hersonsku.
Od februara 2022. do danas, rat se iz dana u dan pojačavao.
Rusija sada kontroliše manju ukrajinsku teritoriju.
Imala je oko 27 odsto u proleće 2022., a sada oko 20 odsto.
Ruske snage napreduju na istoku Ukrajine, ali veoma sporo i uz veliku cenu.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski traži bezuslovni prekid vatre, kao i njegovi evropski saveznici.
Američki predsednik Donald Tramp kaže da to pokušava da postigne.
Ali uoči susreta sa Putinom na Aljasci, Tramp je počeo da govori o 'razmenama teritorije'.
To je izazvalo šokantne talase širom Kijeva i Evrope.
Uopšte nije jasno na koju teritoriju Tramp misli, niti kako bi ta razmena mogla da izgleda, s obzirom da celokupna teritorija o kojoj je reč legalno pripada Ukrajini.
Putin je u septembru 2022. godine proglasio za ruske oblasti Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje, iako neke od njih ruske snage ne kontrolišu potpuno.
Ponavlja da se neće odreći teritorije i poručuje: 'Tamo gde čizma ruskog vojnika kroči, to je rusko'.
Od avgusta 2025. godine, teritorija Ukrajine izgleda ovako:
Rusija bi volela da proširi kontrolu nad celim oblastima Luganska i Donjecka.
Neki izveštaji ukazuju na to da Putin zahteva od Ukrajine da preda preostalu teritoriju koju kontroliše u obe oblasti.
Ali to bi značilo da Kijev odustane od mesta koja su desetine hiljada ukrajinskih vojnika poginule pokušavajući da odbrane.
Recimo, gradove poput Kramatorska i Slavjanska, i utvrđene linije kao bedem odbrane na severu i zapadu.
Takav ustupak bi za Kijev bio gorka pilula.
Za Moskvu, čiji su gubici katastrofalni, to bi se smatralo pobedom.
Zelenski je izjavio da Ukrajina „ne može" da napusti Donbas jer bi Moskva iskoristila region kao odskočnu dasku za napad na ostatak zemlje.
Poslednjih dana, izgleda da ruske snage snažno napreduju u blizini grada Dobropolja.
Ali još nije jasno da li je to značajan strateški potez ili samo pokušaj da se Trampu pokaže da Moskva ima prednost.
Šta je sa Zaporožjem i Hersonom, osvojenim 2022. godine?
U slučajevima te dve oblasti, Rusija, prema tim izveštajima, navodno nudi da zaustavi ofanzivu i zamrzne postojeće linije.
Ali da li bi Rusija bila spremna da vrati bilo koju od navedenih teritorija?
Tramp je 11. avgusta nejasno govorio o „priobalnoj teritoriji", verovatno misleći na deo ove obale, duž Azovskog ili Crnog mora.
Ali sve je to deo Putinovog strateški važnog kopnenog mosta koji povezuje Rusiju sa Krimom.
Teško je zamisliti da bi ruski lider pristao da se odrekne bilo čega od toga.
Kao i Donjeck i Lugansk, Putin smatra ova mesta delom Rusije i nezakonito ih je anektirao pre tri godine na četiri referenduma koji nije međunarodno priznat.
Za Ukrajinu i Evropu, teritorijalne razmene - u ovoj veoma ranoj fazi razgovora - nisu prihvatljive.
Do razgovora o budućim granicama možda će na kraju i doći, ali tek kada se rat završi i bezbednost Ukrajine bude zagarantovana.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar