Kupili ste neispravan blender. Prvi put ga uključujete, a uređaj iznenada eksplodira.
U boljem slučaju, u kuhinji nastaje haos, u gorem, povređeni ste.
Šta uraditi?
Jedna mogućnost je da tužite proizvođača.
Neće biti jednostavno da dokažete da je šteta nastala zbog neispravnog blendera - potrebna su veštačenja i novac.
Sadašnji Zakon o zaštiti potrošača dozvoljava međutim da se primeni neki drugi propis ako obezbeđuje „viši stepen zaštite".
U ovom slučaju, to bi bio Zakon o obligacionim odnosima, gde je teret dokazivanja nešto lakši, objašnjava Aleksa Radonjić, profesor potrošačkog prava na Univerzitetu Union, za BBC na srpskom.
On koristi primer neispravnog blendera da bi ilustrovao zašto je problematičan Nacrt novog zakona o zaštiti prava potrošača, o kojem je u toku javna rasprava,.
U nacrtu novog zakona nema više reči „viši stepen zaštite", zbog čega kupac neispravnog aparata ne bi mogao da se osloni na, za njega povoljniji, Zakon o obligacionim odnosima.
To, međutim, nije sve.
Potrošači bi i u odnosu sa komunalnim preduzećima mogli da izvuku deblji kraj, jer umesto da se pri obračunu komunalija primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, bilo bi zakonski moguće da se primenjuju odluke lokalnih samouprava, upozorila je Efektiva, organizacija potrošača.
Zaštita potrošača bila bi unazađena ako bi se usvojio ovakav tekst nacrta, kaže pravnik Jovan Ristić iz Efektive za BBC na srpskom.
Ministarstvo trgovine, koje je predlagač, odbacuje prigovore, navodeći da je nacrt usklađen sa propisima Evropske unije.
„Zakon o zaštiti potrošača koji je na javnoj raspravi usklađen je sa 'potrošačkim direktivama' po pitanju boljeg sprovođenja i modernizacije pravila zaštite potrošača", navode za BBC.
Neke od novina koje su ranije istakli su regulisanje onlajn prodaje, propisivanje dodatnih oblika nasrtljive poslovne prakse i lakše podnošenje reklamacija.
Javna rasprava o nacrtu novog zakona trebalo bi da bude gotova do 24. avgusta, ali je Nacionalni konvent o EU zatražio produžetak.
„Iznenadno plasiranje nacrta potpuno novog zakona, u vreme letnjih odmora, izaziva mnogo nedoumica u vezi sa stvarnom motivu i nameri predlagača zakona", saopštila je Radna grupa NKEU za poglavlje 28 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Ovo poglavlje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja.
Zakon o zaštiti potrošača „primenjuje se na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača", glasi član 4 sadašnjeg zakona.
Međutim, zakonodavci planiraju izmenu tog člana koji bi mogao da se široko tumači - i da niži akt bude 'stariji' od zakona, ukazuje Radonjić.
Zakon bi se, u slučaju promene tog člana, primenjivao na odnose potrošača i trgovaca „osim u slučaju postojanja posebnih propisa koji sadrže odredbe koje imaju isti cilj".
To znači da mogu da se primene zakoni koji su nepovoljniji za potrošače, objašnjava Radonjić.
Uz to, upotrebljava se reč „propis", a „propis može da bude odluka lokalne samouprave", dodaje.
„Ne može nižim aktom, što je odluka lokalne samouprave, da se propisuje nešto što je suprotno od zakona.
„U nacrtu se upravo to dozvoljava", kaže.
Iz Ministarstva trgovine više puta su ponovili da je „Ustavom propisana hijerarhija domaćih opštih pravnih akata".
Imajući to u vidu, lokalne samouprave ne mogu doneti akt kojim bi se ukinule odredbe Zakona o zaštiti potrošača, navode.
Jovana Ristića međutim ovo objašnjenje ne umiruje.
„Godinama možemo da čekamo da Ustavni sud nešto proglasi neustavnim, a da se u međuvremenu primenjuje problematičan propis“, kaže stručnjak iz Efektive.
Lokalne samouprave već su donosile odluke za koje je samo ministarstvo utvrdilo da su suprotne zakonu i nalagalo da se odustane od njihove primene, dodaje.
Pogledajte video: Ko profitira od rasta inflacije
Osnovni razlog izmena člana 4 Zakona o potrošačima jeste pravljenje ustupaka komunalnim preduzećima, veruje Jovan Ristić.
„Komunalna preduzeća ne zarezuju Zakon o zaštiti potrošača već insistiraju da se na njih primenjuje Zakon o komunalnim delatnostima“, kaže.
Po tom zakonu, lokalne samouprave donose propise o naplati vode ili grejanja.
„Svaka lokalna samouprava postaje država za sebe što se tiče komunalnih usluga i ima sopstvena pravila.
„Tako se razlikuju cene ili sistemi naplate od grada do grada“, govori.
Očitavanje vodomera na pola godine, umesto na mesec dana, ili akontaciono plaćanje, umesto plaćanje po utrošku vode, primeri su odluka lokalnih samouprava, suprotne Zakonu o zaštiti potrošača, kaže Ristić.
„Zahvaljujući članu 4 trenutnog Zakona o zaštiti potrošača bar je postojala šansa da uradite nešto pred sudom.
„Ako se to promeni, džabe vam sud - i domaći i Strazbur (Evropski sud za ljudska prava)", kaže.
Pre nekoliko godina, Aleksa Radonjić je pokušavao da nađe sudsku praksu iz potrošačkih sporova, ali se ispostavilo da je to težak posao.
Potrošači retko idu na sud da zaštite prava, i to nije problem samo u Srbiji, kaže.
Jedan od primera koje navodi su tipski ugovori sa provajderima telekomunikacionih usluga, i „nude se po istom principu uzmi ili ostavi“.
„Ako postoji nepravična ugovorna odredba koja potrošača baca u trošak ili može da ga košta, to onda pogađa dosta ljudi.
„Pojedincu se ne isplati da se sudi i ganja sa trgovcem za nekoliko desetina ili stotina evra.
„Zato je EU donela propis po kojem organizacije za zaštitu potrošača mogu da podnesu tužbe za naknadu štete u ime potrošača“, kaže.
U Srbiji se u ovakvim situacijama može pokrenuti postupak pred Ministarstvom trgovine, ali u tom postupku nije moguće naplatiti štetu, već ministarstvo može samo da naloži trgovcu da izbaci nepravične ugovorne odredbe.
Zato bi bilo korisno da se u zakon prenese EU propisi koji omogućavaju takve predstavničke tužbe, ali mi to još nismo uradili, kaže Radonjić.
I pored ovakvih kašnjenja u usaglašavanju sa EU propisima, on ocenjuje da „za 90 odsto stvari imamo solidne zakone“.
„Problem je njihova primena, odnosno vladavina prava izostaje, a vlada sveopšta nekažnjivost“, kaže.
Ministarstvo trgovine prethodno je navelo da 41 odsto osnovnih sudova u Srbiji uopšte nije vodilo potrošačke sporove u periodu od 2019. do 2023.
Nešto manje od trećine sudova (28,6 odsto) je postupalo u tri ili više potrošačkih sporova, dok je 30,2 odsto sudova imalo jedan ili dva potrošačka spora, što ukazuje na neujednačenu i nedovoljno razvijenu praksu, saopštilo je Ministarstvo.
„Prosečno vreme za donošenje prvostepene sudske odluke u potrošačkom sporu iznosi 289 dana", ukazalo je u analizi efekta Nacrta novog zakona o zaštiti potrošača.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar