Dva viđenja Srbije

Piše: Živan Lazić

Mnogo se premijer, pored njega i pojedini ministri, najviše Aleksandar Vulin, hvalisao listom Svetske banke o lakoći poslovanja (Duing busnis) po kojoj je Srbija među 190 zemalja svrstana na 47. mesto. Nikad bolje, čak dvadeset jedno mesto više nego sezonu ranije, a i lane smo u odnosu na prethodnu godinu napredovali za petnaestak mesta. Premijer je pomak protumačio ekonomskim napretkom Srbije i, naročito, poboljšavanjem uslova poslovanja.

Kako se formiraju liste?

Međutim, gotovo istovremeno rang listu o konkurentnosti je objavio i Svetski ekonomski forum, poznat po održavanju skupa poslovne elite u Davosu. Tu smo, pak, od 130 analiziranih država tek na 90. poziciji, pa ne čudi da je ova lista ignorisana; i od srpskih političara i od ovdašnjih medija.

Zašto nas dve ugledne institucije tako različito vide u dva najuticajnija izveštaja koja čita cela svetska biznis zajednica i uticajnoj publici šalju dijametralno suprotne signale kada je Srbija u pitanju? Pitanje je tim zagonetnije kada se zna da i lista Svetske banke, zapravo, meri konkurentnost, kako, uostalom, i piše već u podnaslovu ovog separata.

Svakako da je bitan razlog različitost metodoligija sastavljanja rang lista. Svetska banka ocenjuje deset parametara od kojih zavisi konkurentnost i boduje ih uglavnom na osnovu zvanične statistike. Posebno bankari nisu naivni da bi stoodsto poverovali u oficijalne nacionalne cifarske izveštaje, pa svaki podatak koji mogu višestruko proveravaju kod statističkih službi međunarodnih agencija. Ipak, račundžijski metod je i ranije pokazavao nedovoljnu fleksibilnost,a povremeno i neočekivane manjkavosti.

Dva viđenja Srbije

Dakle, Svetska banka ocenjuje započinjanje poslovanja, izdavanje građevinskih dozvola, priključenje na elektromrežu, upis prava svojine u katastru, dobijanje kredita, zaštitu manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekograničnu trgovinu, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja. Nesporno da je pomak Srbije usledio najviše zbog drastično skraćenog roka i pojednostavljene procedure izdavanja građevinske dozvole. Tu je učinjen ogroman korak napred.

Odlično su ocenjeni i prekogranična trgovina, pa i dobijanje kredita. Uočljivo su slabo vrednovani zaštita manjinskih akcionara (70. mesto), rad poreske uprave (78) i, posebno, priključenje na elektromrežu( 92).

Mnogo lošije Srbija se kotira na listi "Globalni indeks konkurentnost" Svetskog ekonomskog foruma, gde se godinama vrti oko 90. mesta, spuštajući se do 85. ali i penjući se na 107. poziciju. Ova organizacija, čijim bi se reprezentom u nas mogla smatrati Srpska asocijacija menadžera, skalom od jedan do sedam meri dvanaest parametara: institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje, zdavstvo i osnovno obrazovanje, visoko obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, razvijenost finansijskog tržišta, tehnološka osposobljenost, veličina tržišta, sofisticiranost poslovanja, inovativnost.

Izuzetno niskom ocenom, 2,97 ocenili su inovativnost i 3,31 funkcionisanje institucija. Čak kod sedam kriterijuma, Srbija je plasirana ispod stotog mesta, u poslednjoj četvrtini. Zabrinjava da već treću sezonu opada, sa 4,47 na 4,05 ocea tehnologije, čime se ukazuje na trend tehnološkog zaostajanja.

Ni sud ne štiti svojinu

Polovina kriterijuma SEF su zasnovana na statističkim podacima, dok se pri pravljenju rang liste angažuju prvo lokalni, potom i globalni kontrolori pre svaga pouzdanosti pvih podataka. Druga polovina kriterijuma su većim delom subjektive prirode i u pitanju su viđenja velikih, srednjih i manjih investitora. 

Možda se može prigovoriti da je reč o ličnom utisku, ali isto tako valja primetiti da se ulagači pri donošenju odluka oslanjaju i na zvanične, relativno merljive, procene, ali i na ličan osećaj. U tom smislu, bitno je kako nas percepiraju investitori, bez obzira što ta percepcija ne mora biti savim odgovarajuća realnosti.

Bode oči da smo najslabiji tamo gde bi trebalo da najviše dođe do izražaja pravna država, pre svega kod zaštite svojine. Izrazito skromne su ocene za zaštitu manjinskih akcionara, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja. Ova slabost uočljiva je na obe liste i u realnom životu.

Dovoljno je samo baciti pogled na Beogradsku berzu i videti da gotovo ne funkcioniše. Razlog nije teško dokučiti: nezaštićeni mali akcionari su bezbroj puta prevareni i poverenje u ovu instituciju je u potpunosti izgubljeno. Niske ocene po navedenim kriterijumima ukazuju i na katastrofalno pravosuđe, i to se provlači od prvih godina kada su Svetska banka i Svetski ekonomski forum počeli da i Srbiju uzimaju u krug listiranih država.

Opstajanje monopola

Slaba zaštita svojine i još gore pravosuđe znače da se omogućava opstajanje ustaljenih monopola, nekih još u vreme jednopartijskog sistema i društvene svojine. Tipičan primer je niska ocena za priključenje elektromreži.

Pojednostavljeno kazano, država štiti monopol EPS- a u proizvodnji struje i raznim mehanizmima potencijalnim investitorima sugeriše da se klone energetike, a i onima koji su novac uložili pravi brojne prepreke i začkoljicama godinama otežava dovršetak ulaganja.

Jeste se Srbija malo pomerila na rejting listima konkurentnosti. Ipak, suštinsko poboljšanje uslova poslovanja je još daleko. Pokazuje to i poređenje sa susedima: Slovenija je na 30., Slovačka na 33., Rumunija na 36., Bugarska na 38., Mađarska na 41., Hrvatska na 43. poziciji. Gori od nas su jedino Crna Gora (51), Albanija (58) i BiH (79). Ovakav plasman teško da pruža osnovu za bilo kakva hvalisanja.