Siva ekonomija čini 30 odsto BDP-a

On je rekao da su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije i da je to prioritet za državu, i dodao da je dugoročni plan da se udeo sive ekonomije smanji na srednjeevropski prosek od oko 20 odsto.

"U prethodne dve godine mnogo je urađeno u toj oblasti, a donet je i Akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije", rekao je Ožegović. Usvojen je i Zakon o inspekcijskom nadzoru, u aprilu 2015, koji je, kako je ocenio, popunio određene pravne praznine. "Pre svega, do sada niko nije bio odgovoran za postupanje prema neregistrovanim subjektima. Povećana je transparentnost rada inspekcija i uvedena bolja koordinacija", rekao je Ožegović.

Dodao je i da se sa Agencijom za privredne registre mere efekti tog zakona i da podaci pokazuju da je do decembra 2016. godine za 17 odsto povećan broj novoregistrovanih preduzeća, a da je za 10 odsto smanjen broj odjavljenih. Ožegović je rekao i da je puna primena zakona počela u aprilu 2016. i da je do kraja te godine smanjen broj odjavljenih za 32 odsto. "Pre se dešavalo da ljudi odjavljuju svoja preduzeća i prelaze u sive tokove, jer nije bilo kontrola neregistrovanih subjekata", rekao je Ožegović.

Dodao je da je potrebno pojačati koordinaciju s drugim institucijama koje se bave borbom protiv sive ekonomije, kao što su policija i sudovi, ali i povećati svest građana o tome.

"Istraživanja pokazuju da se skoro osam miliona evra dnevno gubi u raznim aktivnostima u sivoj zoni. To utiče na makroekonomski ambijent, a oni koji posluju legalno, trpe nelegalnu konkurenciju", istakao je Ožegović.