Analitičari EBRD su ocenili da još postoje značajni fiskalni rizici po srpsku ekonomiju koji proizlaze iz velikih, nereformisanih društvenih preduzeća, dok reforme u javnom sektoru i Poreskoj upravi napreduju prilično sporo.
Produktivnost radnika u Srbiji, kako je navedeno prilikom predstavljanja izveštaja EBRD, još je manja od 20 odsto od proseka u EU.
Prema izveštaju, pored reformi u javnom sektoru, za dalji napredak srpske ekonomije neophodno je i dodatno poboljšanje poslovnog okruženja, a malim i srednjim preduzećima je potreban bolji pristup finansijama, kao i transparentna pravila i jednaka primena.
Iz EBRD navode da bi taj sektor imao velike koristi od razvoja nebankarskih finansijskih institucija i poboljšanih praksi vezanih za poreze, uključujući pojednostavljene poreske procedure, niže parafiskalne namete i bolju predvidljivost poreskih odluka i usluga. Pored toga, smatraju, potrebni su dodatni napori da se podrže tržišne transakcije nenaplativih kredita.
Potencijalnim investitorima potrebno je olakšati pristup informacijama o postojećim nenaplativim kreditima, poboljšati vansudska restrukturiranja i povećati efikasnost sudskih procesa.
Istaknuto je i da je Srbija je postigla značajnu fiskalnu konsolidaciju u proteklih nekoliko godina, uz podršku aranžmana sa MMF-om, a nakon godina deficita, zabeležen je fiskalni suficit, a javni dug je počeo da opada.
Izveštaj o tranziciji se bavi i migracijama kao posebnom temom koja je bitna u mnogim zemljama u kojima EBRD ulaže, uključujući i Srbiju, navodeći da stope međunarodnih migracija u regijama EBRD-a rastu od 1990. i stalno su više od globalnog proseka.
Izveštaj zaključuje da poboljšanje poslovnog okruženja i kvaliteta javnih usluga može značajno smanjiti želju ljudi da emigriraju.
Istovremeno, izveštaj govori i o pozitivnim aspektima emigracije, jer dok u kratkom roku emigracija smanjuje produktivnost firmi u zemlji porekla, ona dugoročno podstiče transfer znanja i podržava inovacije. Delimično kao rezultat toga, nove članice EU sužavaju jaz u odnosu na razvijene ekonomije u pogledu kvaliteta i broja patenata.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 2
Drum
To već slušamo ne znam koliko dugo, a sve kao da nam bude bolje. A ja koliko vidim, sve je gore. Sve smo više zaduženi, sve više ljudi odlazi. Ima nekih pomaka, ali sve je to sitno, koliko smo uradili tih preko potrebnih reformi.
Možda nisam dovoljno stručan, ali čini mi se ove reforme su samo način da nas vuku za nos i pružaju priliku domaćim demagozima da nas farbaju.
Nikoletka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar