Malo domaćih investicija, slab rast BDP

Piše: Živan Lazić

Aktuelna vlast uporno ističe peglanje budžetskog deficita kao uspeh.

I zaista, godišnji minus u državnoj kasi je premašivao i dve milijarde evra i Srbija je tokom vlada Mirka Cvetkovića i Ivice Dačića klizila ka bankrotu.

Ipak, oštar preokret započet 2015. godine pa je za tri sezone budžet od krupno deficitnog preokrenuo u minimalno suficitni.

Duplo sporije od suseda

Sporan je način kako je do zaokreta došlo, još više prateće posledice. Pre svega je uočljiv izostanak ozbiljnijeg rasta bruto-nacionalnoh dohotka, pa spor razvoj ostaje najveća boljka Srbije, svejedno da li se posmatra poslednje petogođe ili cela postkrizna decenija.

Tako je unazad deset godina akumulirani rast BDP tek 10 odsto, dok su u istom razdoblju susedi ostvarili mnogo brži rast, Rumunija 24, Makedonija 23, BiH 18, Crna Gora 17, Albanija 26, Mađarska 22 odsto.

Prvih pet sezona svetske krize Srbija je beležila pad BDP, da bi u poslednjih pet akumuliranim rastom od 13 odsto delom nadoknadila izgubljeno. Tokom poslednjeg petogodišnjeg perioda, susedi su, takođe, imali uočljivo brži razvoj, od 18 do 26 odsto.

Tehnologija zaostala, modernizacija izstaje

Kočnica bržeg razvoja u Srbiji je nizak nivo investicija. Zemlji zaostaloj na evropskom dnu neophodno je ulagati u dužem periodu iznose najmanje 27 odsto ukupnog BDP, kako bi počela polako sustizati susede, takođe sa evropskog dna razvijenosti.

Međutim, investicije u nas ne premašuju 19 odsto. I dok je stranih ulaganja prošle godine bilo u vrednosti 2,3 milijarde evra, što je relativno dovoljno, manjkaju domaće javne, a naročito privatne investicije, kojih je jedva deset umesto poželjnih osamnaest odsto ukupnog BDP.

Previše potrošnje, premalo ulaganja

Skromno investiranje nam ukazuje da je u bruto-nacionalnom dohotku previše potrošnje, premalo ulaganja. Pitanje je zašto se, pre svega domaći investitori sustežu.

Srpska privreda je usled nepovoljnih okolnosti poslednjih decenija u vidljivom tehnološkom zaostatku, modernizacija je nužna da bi se opstalo i na ovom jadnom nivou. Otkud onda suzdržanost ovdašnjih privrednika?

Odgovor je u nedostatku dovoljne akumulacije kapitala preduzeća. Podatak da je štednja građana u Srbiji do dva i po puta skromnija nego što šparaju komšije govori da u Srbiji ima malo profita.

Stranci privilegovani

Dobit je zapravo preusmerena na ravnanje ranijeg budžetskog deficita. Činjenica da je u poslednjih pet sezona rast BDP 12 odsto, a rast opterećenja privrede raznim fiskalnim nametima iznad 32 odsto govori kako se ispeglao državni deficit; na teret privrede.

Kako bi očuvale dolazak stranih investicija, vlasti su dodatno povečćale subvencije stranim ulagačima, što je, zapravo, oblik nadoknade onoga što se uzima uvećanim fiskalnim zahvatima.

Stranci su bili zadovoljni, pa su nastavili da dovode kompanije čiji randman čine proizvodi niskog finaliteta i koje se zasnivaju na jeftinoj i nisko kvalifikovanoj radnoj snazi. Država je nešto uvećala izdvajanja u infrastrukturu, pre svega u ne baš dobro osmišljenu mrežu puteva.

Uvećanje dažbina

Izostala su, međutim, domaća privatna ulaganja, pa je jako malo novih pogona, novih proizvoda iz fabrika srpskih gazda. A bez novih fabrika i nove, modernije ponude nema ni razvoja, šta više, nema ni osnove za brži rast narednih godina.

Prilikom uređenja državne kase, vlast se oslonila na povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto, na izraziti rast akciza, posebno goriva, uvođenja akcize na struju, rast poreza na dobit sa deset na petnaest odsto, uvećanje poreza na imovinu.

Umanjenje, prethodno ekonomski neosnovano uvećanih penzija i plata u javnom sektoru, bilo je dosta skromno i vremenski ograničeno.

Privreda očerupana 9,3 miljarde evra

Pogledajmo cifre. Tokom pet poslednjih sezona država je umanjenjem plata i penzija uštedela 150 milijardi dinara.

U istom razdoblju, od privrede je dodatnim opterećenjem namaknuto 1.100 milijardi dinara. U proseku se godišnje od nejake srpske ekonomije dodatno zahvatalo 1,91 milijarde evra.

Stoga i ne čudi da je sve vreme tokom peglanja budžetskog minusa, visina budžeta neprekidno rasla, te je sa 8,95 skočila na 10,5 milijardi evra.

Egzodus mladih

Javnosti svakako lepo izgleda da troši kao da država nije u krizi, rasla je i popularnost aktuelne vlasti. Izborni rezultati su pokazivali kako je lako omamiti birače.

Nevolja je, pak, izostanak rasta BDP, šta više izostanak ulaganja je tolik da će se i narednih godina odraziti na nedovoljan rast čak i kada bi se domaća ulaganja, kojim čudom, iznenada i znatno uvećala. Jednostavnije kazano, poravnjanje deficita je realizovano tehnikom manje bolnom po građane u kraćem roku, ali će u dužem periodu bitno organičavati razvoj Srbije.

Posledice se nisu u većoj meri osećale dok je peglanje budžeta trajalo, međutim trajaće mnogo duže i biće bolne naročito po mlađe generacije. Jer, osnovno obeležje izostanka ulaganja je malo uvećanje radnih mesta u domaćem privatnom sektoru.

Posledie su već vidljive, masovan odlazak mladih trbuhom za kruhom.