Menu 021

Upotreba BDP-a

Mada su iz Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije blago podstakli Sinišu Malog da širi državni optimizam o visokom rastu bruto-društvenog proizvoda u, najmanje, narednih pet uzastopnih godina, intenzivan odlazak najobrazovanijih i radnika u najvitalnijem životnom dobu ukazuje na sve manje pespektive Srbije.
Info 20.05.2019. | 11:15 > 11:39
Upotreba BDP-a
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Ministar za finansije se ovog meseca baš raspričao potpuno preuzevši ulogu propagatora aktuelne vlasti.

Istina, ovdašnju analizu i predviđanja ekonomskog razvoja podržali su iz uglednih institucija, pa Mali uporno ističe podršku kolega iz sveta.

Previše pohvala

Tako je početkom maja iz Međunarodnog monetarnog fonda još jednom stigla pohvala za eliminisanje visokog budžetskog deficita i smanjenje javnog duga, i relativno, spram ukupnog BDP, ali i apsolutno, u visini duga mereno čvrstom valutom.

Ovih dana stižu priznanja i iz Brisela, iz Saveta za ekonomska pitanja EU, takođe i od Gintera Etingera, komesara EU za budžet.

Pet godina visokih stopa BDP

Mali je podršku iz sveta upotrebio da bi propagirao ono što je u ekonomiji Srbije veoma sporno, rast BDP kao polazni podatak o razvoju. Činjenica da je, posle petnaestak godina, prošle godine dostignut visok rast BDP od 4,3 odsto, poslužila je Vladi Srbije da i za ovu sezonu najavi visok rast uprkos skromnom početku tokom prvog kvartala.

Ministar je ovih dana otišao korak dalje i, držeći se pojedinih procena MMF, najavio da će u narednom periodu, ponajpre u periodu 2019 - 2023, Srbija kontinuirano beležiti slične, dakle uočljivo visoke, stope rasta. Prema najavama, za pet sezona BDP bismo uvećali za čak 21,7 odsto.

Iskustvo je za nauk

Lepo je da u svetu ističu makar i parcijalne uspehe srpske ekonomije.

Ipak, sa svetske scene valjalo bi osluhivati i drugačije procene naše situacije; četiri oka vide više nego dva kaže stara poslovica. Bilo bi logično osvrnuti se i pogledati kada smo, ali i kada su druge države u situacijima slične srpskoj, ostvarivali visoke, ili bar znatno povišene, stope privrednog rasta.

Iz iskustva valja učiti.

Makedonci i Bugari bolji

Tako nam poređenje pokazuje da imamo BDP od oko 5.7000 evra po glavi stanovnika, primetno ispod hrvatskih 14.500 ili mađarskih 13.800, slovenačkih 24.000 teško da možemo i sanjati. To što smo proše godine BDP uvećali za 4,3 odsto ne bi smelo da prikriva minimalan zbirni rast od 7,5 odsto unazad šest, odnosno tek  8,5 odsto unazad deset sezona.

Još trpimo udarac Svetske krize iz 2008, i drastičan pad BDP od 7,6 odsto sledeće 2009. godine. Naše nevolje u poslednjoj deceniji iskoristili su Bugarska, Rumunija, Makedonija i BiH da nas prestignu po visini ovog pokazatelja.

U Evropi još su samo Ukrajina, Albanija i Moldavija ispod Srbije.

Primer Rumunije

Kada smo toliko nerazvijeni i siromašni prirodno je da imamo dosta velik prostor za razvoj i stope od četiri, pet, pa i šest odsto godišnjeg rasta ne bi nam smele biti prevelika prepreka, bar ne dok ne dostignemo nešto viši nivo, kada se stupa u sporiju fazu.

Poslednjih godina upravo su pojedine baltičke državice i Rumunija ostvarile slične stope rasta i dobrano se odmakle od evropskog dna. Sada i one uočljivo usporavaju rast.

Državna prinuda

Srbija je samo u prvih desetak poratnih godina beležila slične stope. Međutim, valja imati u vidu da je reč o vremenima kada su bivša Jugoslavija, kao i veći deo Evrope, bili temeljito razrušeni i opljačani tokom Drugom svetskog rata.

Rast BDP se zasnivao na grubim poslovima obnove osnovne infrastrukture i proizvodnih pogona. U drugom delu prve poratne decenije izrazito visoke stope rasta, sedam odsto, zasnivale su se na ratnim reparacijama, besplatnoj novčanoj podršci, ali i na državnoj, često i prisilnoj, akumulaciji novca za ulaganja.

To su, zapravo, i jedina iskustva dužeg kontinuiranog rasta, u ostalim periodima visoke stope ostvarivane su samo pojedinih godina, obično onda kada bi se podudarilo da poljoprivedna sezona bude odlična, a u industriji vreme konjukture. Tokom ostalih perioda rast je bio sporiji.

Nije nemoguće

Iskustvo nam, dakle, govori da je teško ostvariti brz razvoj, ali i stanje u ekonomiji Srbije je približno stanju u državama koje su doživele silan pad pa ima prostora za ubrzano kretanje na bolje.

Međutim, za brži rast potrebno je da bude dovoljno ulaganja, da se razvijaju što profitabilnije delatnosti, a izrađuju atraktivni i u svetu traženi proizvodi. E, upravo ovde, kada je reč o Srbiji, počinju problemi.

Država protiv domaćih preduzetnika

Vlast uporno ističe strane investicije, prošle godine dostigle 3,2 milijarde evra, što je skoro 7,5 odsto ukupnog BDP. Nedovoljno je, pak, domaćih ulaganja.

I dok država još i ulaže pre svega u drumsku infrastrukturu, domaći privatni kapital ili, pritisnut velikim finansijskim opterećenjima, nema dovoljnu akumulaciji ili, nezadovoljan pravnim ambijentom koji nedovoljno štiti svojinu i ugovor, izbegava ulaganja. Tako domaći kapitalisti i preduzetnici jedva ulože osam, devet odsto ukupnog BDP, dok je za državu na srpskom nivou razvoja potrebno da domaći vlasnici investiraju najmanje osamnaest odsto.

Domaće gazde spremne su da ulože tek polovinu potrebnog novca i to mnogo više za popravku i zamenu već postojećih pogona, sasvim neznatno u nove.

Zaobiđeni domaći dobavljači

Sa druge strane, iz inostranstva u Srbiju pristižu ponajviše ulagači u proizvodnju koja traži jeftinu radnu snagu.

Podstaknuti ne malim subvencija države Srbije, ne predviđenih za domaće privatnike, ovde dolaze motači kablova, proizvođači autokozmetike, tekstila i druge firme niskog nivo finalnosti. Takve kompanije imaju i kratak proivodni ciklus, te i ne razvijaju saradnju sa potencijalnim domaćim dobavljačima.

Egzodus mladih

Traže radnu snagu skromnijih kvalifikacija, plate su izrazito niske, obično na nivou minimalca. Otuda i izražen odlazak mladih u inostranstvo.

Naročito odlaze građani iz dve kategorije, najobrazovaniji i oni iz najvitalnijeg radnog perioda. Stručnjaci iz MMF i EU su uočili i ovaj nepovoljan trend, skrenuli nam pažnju, iz Unije su spremni i da ulažu u ovdašnje zdravstvo i obrazovanje kako bismo zaustavili egzodus najsposobnijih i mladih.

U narednom periodu biće najvažnije otvarati radna mesta upravo za najobrazovanije i za mlade, po čemu će se i kvalifikovati uspešnost ekonomske politike.

Zlopotreba deviza

Znatne strane investicije su unele i dosta deviza u Srbiju. Tu su i devizne donacije gasterbajtera, pa se pojavio višak konvertibilnog novca.

Srpske vlasti su zloupotrebile visoke devizne rezerve i ojačale su dinar za šest odsto unazad tri i po godine, a bez osnova u poboljšanju produktivnosti i profitabilnosti proizvodnje. (Veštački) ojačan dinar je dodatno podigao BDP, time i smanjio javni dug u odnosu na ukupan BDP.

Kako je za kupovinu deviza potrebno manje dinara, državi je lakše da otplaćuje kamate na dospela zaduženja. Sa druge strane, jači dinar je pojeftinio uvoz, poskupeo izvoz.

Posledice su vidljive; lane je izvoz uvećan za sasvim solidnih 8,1 odsto, međutim uvoz je narastao za čak 13,6 odsto i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je na godišnjem nivou dostigao čak 5,6 milijardi evra. Previše i prerizično za Srbiju.

Na staklenim nogama

Upravo podaci o kursu dinara i visini trgovačkog deficita nam ukazuju da cela konstrukcija počiva na, za srpske prilike, znatnim inoulaganjima u proizvodnju sa niskokvalifikovanom radnom snagom.

Čak i kriza mnogo manja od one pre desetleća ruši ovu tvorevinu u ponor i znatno dublje od sedam odsto BDP kao što je bilo pre deceniju. 

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Nova ekonomija
    22.05.2019 14:54
    O, pa nije ovaj gospodin novinar već bar mesec dana objavljivao svoje nestručne tekstove o "precenjenom dinaru". Stara dobra ideja da se srozavanjem i uništavanjem sopstvene valute pospešuje ekonomija, nauka koja još nije stigla do glupih zapadnih zemalja koje svoje ekonomije grade ulaganjem u tehnologiju. A ja mu ponavljam ako treba i stoti put - tačno je da će srozavanjem valute se pospešiti izvoz, istina privremeno, samo zato što će time roba pojeftiniti što znači da će proizvođač zaraditi manje a njega i njegove proizvode svako moći kupiti za tepsiju ribe. Odmah potom nama prijateljske EU zemlje će nam uvesti takse na robu kako bi zaštitili svoje proizvođače, i onda ćemo dobiti savršen rezultat koji bi poželela svaka zemlja - obezvređenu valutu, radnike sa još bednijim platima jer je neki pametni novinar agitovao za srozavanje valute svoje zemlje, i ponovo nizak plasman robe zbog uvedenih taksi. Naravno i to se onda može rešiti, još većim srozavanjem dinara kako bi se pobedile takse, dok ne uvedu još veće. Šta kažete, "gospodine" Laziću, da li bi vam kurs 1 evro = 10 000 dinara odgovarao, odnosno da li bi vas zadovoljilo da prosečna plata u Srbiji bude 3 evra pa da konačno prestanete da objavljujete krajnje nestručne i bezumne tekstove o temi o kojoj nemate ni najmanjeg pojma? Zabrinjavajuće je da već niste postali veoma bogati - vi pišete jednu potpuno novu ekonomsku nauku.
  • Limanac
    21.05.2019 09:42
    Izgleda da vrlo pismeni ljudi čitaju vesti iz ekonomije.
    Iznesem činjenice, sa sve linkom i dobijem gomilu minusa.
    Svaka čast !!!
  • Orwell Vegan
    20.05.2019 16:41
    Istina
    Sve sto rade rade zbog propagande, dakle sve je samo lagarija. Dinar cuvaju jer na uvoz uzimaju velik porez. Sve je to pljuni pa zalepi. Zasto prave puteve, zbog kohe privrede i prevoza robe kad je nema? To rade zbog Kineza, usput se ugradjuju. Koliko se Srbija zaduzila, to je ono sto je realno, manite se BDP-a. Oni su oteli milijarde evra od penzija, a jos se zaduzuju u inostranstvu, prakticno je suficit ustvari dug. Nema radnih mesta, ljudi moraju da odu da bi preziveli, sve su zauzeli ovi iz SNS i SPS, i sve su blokirali, jer ne znaju posao. Ko moze da pokrene privredu? Pa sigurno ne Ana Brnabic, nema ona pojma. Nece da daju pare i prostor za preduzetnike, a ko ce da im pokrene domacu privredu, mozda onaj sa Tajvana sto pravi nudle? Doneli su zakon da preduzetnik ne moze da dobije socijalnu pomoc dok ne izmiri dugove i zatvori firmu, nema ni socijalnu zastitu, dzabe je placao ranije, dakle SNS zeli da srpski preduzetnici u krizi budu unisteni i da poskacu u Dunav. Dakle, ljudska prava nula. Ovo je jedna kriminalizovana antinarodna vlast, uzas kakav nismo imali nikad, to ce sve morati na robiju jednog dana, ako dotle ne uniste sve pred sobom posto su nesposobne lopine radikalske par exelence.
  • /
    20.05.2019 14:53
    /
    ne ludujte.
    cene rastu evro ide dole
    dinar nece moci da se menja u stranim menjacnicama svima je jasno da nesto nije rocno

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest