Upotreba BDP-a

Piše: Živan Lazić

Ministar za finansije se ovog meseca baš raspričao potpuno preuzevši ulogu propagatora aktuelne vlasti.

Istina, ovdašnju analizu i predviđanja ekonomskog razvoja podržali su iz uglednih institucija, pa Mali uporno ističe podršku kolega iz sveta.

Previše pohvala

Tako je početkom maja iz Međunarodnog monetarnog fonda još jednom stigla pohvala za eliminisanje visokog budžetskog deficita i smanjenje javnog duga, i relativno, spram ukupnog BDP, ali i apsolutno, u visini duga mereno čvrstom valutom.

Ovih dana stižu priznanja i iz Brisela, iz Saveta za ekonomska pitanja EU, takođe i od Gintera Etingera, komesara EU za budžet.

Pet godina visokih stopa BDP

Mali je podršku iz sveta upotrebio da bi propagirao ono što je u ekonomiji Srbije veoma sporno, rast BDP kao polazni podatak o razvoju. Činjenica da je, posle petnaestak godina, prošle godine dostignut visok rast BDP od 4,3 odsto, poslužila je Vladi Srbije da i za ovu sezonu najavi visok rast uprkos skromnom početku tokom prvog kvartala.

Ministar je ovih dana otišao korak dalje i, držeći se pojedinih procena MMF, najavio da će u narednom periodu, ponajpre u periodu 2019 - 2023, Srbija kontinuirano beležiti slične, dakle uočljivo visoke, stope rasta. Prema najavama, za pet sezona BDP bismo uvećali za čak 21,7 odsto.

Iskustvo je za nauk

Lepo je da u svetu ističu makar i parcijalne uspehe srpske ekonomije.

Ipak, sa svetske scene valjalo bi osluhivati i drugačije procene naše situacije; četiri oka vide više nego dva kaže stara poslovica. Bilo bi logično osvrnuti se i pogledati kada smo, ali i kada su druge države u situacijima slične srpskoj, ostvarivali visoke, ili bar znatno povišene, stope privrednog rasta.

Iz iskustva valja učiti.

Makedonci i Bugari bolji

Tako nam poređenje pokazuje da imamo BDP od oko 5.7000 evra po glavi stanovnika, primetno ispod hrvatskih 14.500 ili mađarskih 13.800, slovenačkih 24.000 teško da možemo i sanjati. To što smo proše godine BDP uvećali za 4,3 odsto ne bi smelo da prikriva minimalan zbirni rast od 7,5 odsto unazad šest, odnosno tek  8,5 odsto unazad deset sezona.

Još trpimo udarac Svetske krize iz 2008, i drastičan pad BDP od 7,6 odsto sledeće 2009. godine. Naše nevolje u poslednjoj deceniji iskoristili su Bugarska, Rumunija, Makedonija i BiH da nas prestignu po visini ovog pokazatelja.

U Evropi još su samo Ukrajina, Albanija i Moldavija ispod Srbije.

Primer Rumunije

Kada smo toliko nerazvijeni i siromašni prirodno je da imamo dosta velik prostor za razvoj i stope od četiri, pet, pa i šest odsto godišnjeg rasta ne bi nam smele biti prevelika prepreka, bar ne dok ne dostignemo nešto viši nivo, kada se stupa u sporiju fazu.

Poslednjih godina upravo su pojedine baltičke državice i Rumunija ostvarile slične stope rasta i dobrano se odmakle od evropskog dna. Sada i one uočljivo usporavaju rast.

Državna prinuda

Srbija je samo u prvih desetak poratnih godina beležila slične stope. Međutim, valja imati u vidu da je reč o vremenima kada su bivša Jugoslavija, kao i veći deo Evrope, bili temeljito razrušeni i opljačani tokom Drugom svetskog rata.

Rast BDP se zasnivao na grubim poslovima obnove osnovne infrastrukture i proizvodnih pogona. U drugom delu prve poratne decenije izrazito visoke stope rasta, sedam odsto, zasnivale su se na ratnim reparacijama, besplatnoj novčanoj podršci, ali i na državnoj, često i prisilnoj, akumulaciji novca za ulaganja.

To su, zapravo, i jedina iskustva dužeg kontinuiranog rasta, u ostalim periodima visoke stope ostvarivane su samo pojedinih godina, obično onda kada bi se podudarilo da poljoprivedna sezona bude odlična, a u industriji vreme konjukture. Tokom ostalih perioda rast je bio sporiji.

Nije nemoguće

Iskustvo nam, dakle, govori da je teško ostvariti brz razvoj, ali i stanje u ekonomiji Srbije je približno stanju u državama koje su doživele silan pad pa ima prostora za ubrzano kretanje na bolje.

Međutim, za brži rast potrebno je da bude dovoljno ulaganja, da se razvijaju što profitabilnije delatnosti, a izrađuju atraktivni i u svetu traženi proizvodi. E, upravo ovde, kada je reč o Srbiji, počinju problemi.

Država protiv domaćih preduzetnika

Vlast uporno ističe strane investicije, prošle godine dostigle 3,2 milijarde evra, što je skoro 7,5 odsto ukupnog BDP. Nedovoljno je, pak, domaćih ulaganja.

I dok država još i ulaže pre svega u drumsku infrastrukturu, domaći privatni kapital ili, pritisnut velikim finansijskim opterećenjima, nema dovoljnu akumulaciji ili, nezadovoljan pravnim ambijentom koji nedovoljno štiti svojinu i ugovor, izbegava ulaganja. Tako domaći kapitalisti i preduzetnici jedva ulože osam, devet odsto ukupnog BDP, dok je za državu na srpskom nivou razvoja potrebno da domaći vlasnici investiraju najmanje osamnaest odsto.

Domaće gazde spremne su da ulože tek polovinu potrebnog novca i to mnogo više za popravku i zamenu već postojećih pogona, sasvim neznatno u nove.

Zaobiđeni domaći dobavljači

Sa druge strane, iz inostranstva u Srbiju pristižu ponajviše ulagači u proizvodnju koja traži jeftinu radnu snagu.

Podstaknuti ne malim subvencija države Srbije, ne predviđenih za domaće privatnike, ovde dolaze motači kablova, proizvođači autokozmetike, tekstila i druge firme niskog nivo finalnosti. Takve kompanije imaju i kratak proivodni ciklus, te i ne razvijaju saradnju sa potencijalnim domaćim dobavljačima.

Egzodus mladih

Traže radnu snagu skromnijih kvalifikacija, plate su izrazito niske, obično na nivou minimalca. Otuda i izražen odlazak mladih u inostranstvo.

Naročito odlaze građani iz dve kategorije, najobrazovaniji i oni iz najvitalnijeg radnog perioda. Stručnjaci iz MMF i EU su uočili i ovaj nepovoljan trend, skrenuli nam pažnju, iz Unije su spremni i da ulažu u ovdašnje zdravstvo i obrazovanje kako bismo zaustavili egzodus najsposobnijih i mladih.

U narednom periodu biće najvažnije otvarati radna mesta upravo za najobrazovanije i za mlade, po čemu će se i kvalifikovati uspešnost ekonomske politike.

Zlopotreba deviza

Znatne strane investicije su unele i dosta deviza u Srbiju. Tu su i devizne donacije gasterbajtera, pa se pojavio višak konvertibilnog novca.

Srpske vlasti su zloupotrebile visoke devizne rezerve i ojačale su dinar za šest odsto unazad tri i po godine, a bez osnova u poboljšanju produktivnosti i profitabilnosti proizvodnje. (Veštački) ojačan dinar je dodatno podigao BDP, time i smanjio javni dug u odnosu na ukupan BDP.

Kako je za kupovinu deviza potrebno manje dinara, državi je lakše da otplaćuje kamate na dospela zaduženja. Sa druge strane, jači dinar je pojeftinio uvoz, poskupeo izvoz.

Posledice su vidljive; lane je izvoz uvećan za sasvim solidnih 8,1 odsto, međutim uvoz je narastao za čak 13,6 odsto i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je na godišnjem nivou dostigao čak 5,6 milijardi evra. Previše i prerizično za Srbiju.

Na staklenim nogama

Upravo podaci o kursu dinara i visini trgovačkog deficita nam ukazuju da cela konstrukcija počiva na, za srpske prilike, znatnim inoulaganjima u proizvodnju sa niskokvalifikovanom radnom snagom.

Čak i kriza mnogo manja od one pre desetleća ruši ovu tvorevinu u ponor i znatno dublje od sedam odsto BDP kao što je bilo pre deceniju.