Baloni u bojama srpske i italijanske zastave vinuli su se u nebesa iznad Palate "Srbija" kada je u septembru 2008. godine "Fijat" i zvanično stigao u našu zemlju. U Kragujevcu je na italijanskom bila ispisana dobrodošlica za velikog stranog investitora, koji će, mislili smo, promeniti Srbiju.
Mislili smo i da će "Fijat" promeniti Kragujevac. I promenio je. Ova kompanija je tokom protekle decenije nosila titulu najvećeg izvoznika. Ovog leta u Kragujevcu se govori o novom modelu, novom ugovoru, ali i o tome kako su radnici na plaćenom odsustvu, kako na posao dolaze samo po pozivu. Ni na jednu od ovih tema predstavnici menadžementa nisu želeli da govore za RTS.
Imaju li odgovor na ova pitanja zvaničnici Republike Srbije, koja je "Fijatov" poslovni partner i koja u kompaniji "Fijat Krajsler automobili Srbija" ima 33 odsto učešća?
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac kaže da je ova tematika u domenu poslovne tajne i da bi razgovor na tu temu mogao da naruši konkurentsku poziciju "Fijata". Ništa rečitiji nisu bili ni predstavnici lokalne vlasti.
"Nemam ovlašćenja da o tome pričam. To je nešto što je poslovna tajna", kaže gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.
Za ovaj grad ova fabrika već decenijama znači život. Aktuelni gradonačelnik kaže da se seća, dok je bio dete, kako su reke ljudi odlazile u fabriku ranim jutrom.
"Nema porodice koja nije bila direktno ili indirektno vezana za staru 'Zastavu'. Za nas je potpuni slom bio prestanak rada fabrike, gubitak tržišta stare Jugoslavije", priseća se Nikolić.
Pre će propasti Jugoslavija, nego "Zastava"
Zoran Marković pamti da mu je kada je 1988. godine počeo da radi pokojni otac rekao: "Pre će propasti država, nego 'Zastava'". I bio je u pravu. Jugoslavija je propala prva. Nedugo zatim, stala je i proizvodnja automobila. I stao je ceo grad. Marković je danas predsednik Samostalnog sindikata u "Fijatu".
"Jednostavno, radnici nisu imali nikakva primanja. Bili smo bez penzionog i socijalnog osiguranja. Nismo imali overene zdravstvene knjižice. Tako da smo sa radošću dočekali 2008. godinu, mnogi kažu dolazak, a ja kažem povratak 'Fijata'", ističe Marković.
Dopisnik Politike iz Kragujevca Brane Kartalović priseća se kako je, kada je "Fijat" došao, na ulazu u Kragujevac, iz smera Koridora 10, bio okačen veliki transparent "Benvenuti a casa", što znači "Dobrodošli kući".
"Grad je bio sređen, okićen, narod je očekivao dolazak 'Fijata' kao svojevremeno i dolazak Tita. Sećam se majki koje su bile uplakane i koje su govorile: 'Mi smo otpuštene, za nas nema posla i za nas je kasno, ali će sa dolaskom 'Fijata' dalje moći da rade naša deca", rekao je Marković.
"Fijat" kao politički trofej
Zanimljivo je i da je aktuelni gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, tada je bio u opoziciji.
"Posao opozicije je da uvek nađe razloge da kritikuje. Mi nismo govorili u to vreme da je loše što je 'Fijat' došao u Kragujevac, već smo kritikovali neke pojedine elemente tog ugovora koji je bio pod velom tajne. Nakon što je potpisan više nije bilo moguće ispraviti elemente tog ugovora", objašnjava Nikolić.
Bivši gradonačelnik Kragujevca
Veroljub Stevanović, kaže za
RTS da se podrazumeva da bi čovek u politici trebalo da bude ozbiljan.
"Morao bi ozbiljno da razmisli o problemu, koji nije gradski, već je mnogo širi. Da bi takvu izjavu dao i da bi nekog kritikovao. Kritika zbog kritike nije dobra. Suludo je da neko tako nešto izjavi ako dobijete takvog partnera", tvrdi danas Stevanović.
Fabriku gradili proleteri, otvorio je Aleksandar Ranković
I pre "Fijatove" ere, Kragujevac je bio nezaobilazna tačka na karti političke geografije Srbije. Fabrika "Crvena Zastava", koju su sagradili proleteri, poput magneta u ovaj grad privlačila je sve značajnije političke figure od pedesetih na ovamo.
Proizvodnja automobila u Kragujevcu, počela je odmah posle rata - 1954. godine. Moderna fabrika otvorena je 1962. Usred fabričkog pogona, ispred školjki belih fića, Aleksandar Ranković održao je govor. Toma Savić u to vreme bio je student.
"To je bio uobičajen govor koji se drži u takvim prilikama. Malo politički, malo pohvale. Sećam se otvaranja fabrike i koliko je bilo ljudi tu. To je bio najveći događaj u istoriji Kragujevca", priseća se Savić, koji je u "Zastavi" kasnije bio glavni operativac projekta "Jugo Amerika".
I Tito je dolazio u Kragujevac, podseća novinar Brane Kartalović.
"Kad god je dolazio on je svraćao u 'Zastavu' da vidi kako teče proizvodnja i da se uveri u snagu i stabilnost sistema koji počiva na samoupravnom socijalizmu", ocenjuje Kartalović.
Toma Savić pamti Titovu posetu. Kaže da je tad već bio zaposlen u "Crvenoj Zastavi", da je bio na trotoarima u linijama građana za doček.
"On je to prošao, proleteo je. To je bilo oduševljenje. Ušao je preko mosta i prošao je kroz čitavu 'Zastavu'", rekao je Savić.
Sagovornik RTS-a pamti i kako je jednom Tito u Kragujevac došao sa Leonidom Brežnjevim, predsednikom SSSR-a. Bilo je to 1978. godine i Tito je tata Brežnjevu poklonio "zastavu 101", sa motorom od 1.300 kubika.
"Onda, u obližnjem gradskom domu hteo da pokaže svoje vozačke sposobnosti. On je bio veliki kolekcionar automobila, imao ih je oko 200. I onda je napravio nekoliko krugova uz škripu guma, posle vesele atmosfere. Jedva su mu oteli ključeve da ne napravi neko zlo", prepričava ovu anegdotu Toma Savić.
"Crvena Zastava" bila je i tema sastanka Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ i predstavnika "Fijata" Đovanija Anjelija pre više od pola veka. Razgovarali su o proširenju proizvodnih kapaciteta. "Fijat" je prethodno u fabriku automobila u Jugoslaviji uložio 10 miliona američkih dolara.
"Poenta je u tome da su svi na vlasti hteli da se poistovete sa tim simbolom uspeha, razvoja, prosperiteta, napretka i u tom periodu SFRJ. S obzirom na to da je u 'Zastavi' radilo ljudi različitih vera i nacionalosti to je za političare bio znak da oni poštuju taj sistem", dodaje Kartalović.
Beko tražio veći aplauz za Miloševića
Uoči smene vlasti 2000. godine i Slobodan Milošević je u Kragujevcu održao veliki miting. Fabrika je bila razorena tokom bombardovanja, a od republike se očekivao novac za obnovu proizvodnje. Milošević je došao je na poziv Milana Beka, koji je tada bio u upravi "Zastave".
"Beko je doveo Miloševića i tu je napravljen miting, tu su dovedeni radnici. Sećam se da je Beko rekao: 'Još veći aplauz, još veći aplauz. Uzeće nam pare ovi iz Smedereva'", svedoči Toma Savić.
Kragujevac je bio važan i Borisu Tadiću i Aleksandru Vučiću. Političarima je bilo važno ne samo da dođu u fabrički pogon, već i da voze automobile koju su se u njemu pravili. Prvi "jugo" napravljen je za Tita. Ostalo je zapamćeno i kako je Božidar Đelić posle demokratskih promena kupio "jugo kabriolet".
"Dobro je krenulo. Srbija je na dobrom putu", rekao je 2002. godine Božidar Đelić, tadašnji ministar finansija, nakon što je sa kačketom ušao u "jugo kabriolet".
Kada je "Fijat" došao, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić kupio je automobil na kredit.
Gradonačelnik Radomir Nikolić kaže da Grad Kragujevac i danas kupuje "fijat 500L".
"Želimo da pokažemo da nam je stalo do toga da se naša fabrika dalje razvija, nije to od velikog značaja što smo mi kupili taj automobil, ali pokazuje koliko grad voli tu fabriku i koliko želi da ona dalje napreduje", dodaje Nikolić. "Ako je 'Zastava' bila jedina takva fabrika logično je bilo da političari propagiraju takva vozila", zaključuje Radomir Nikolić.
Kragujevčani kažu da ova fabrika izgradila grad. Da je gradila i Srbiju. Sa vrha najvišeg solitera u Kragujevcu, koji i danas nosi "Zastavino" ime vidi se "Fijatov" proizvodni pogon. Aktuelni gradonačelnik kaže da je ovaj strani investitor promenio panoramu grada.
O problemima sa kojim sa suočio Fijat možete čitati u odvojenom tekstu
OVDE.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 5
/
××
KokiMoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar