Menu 021

Od devet velikih industrijskih centara u Srbiji ostao samo jedan

Novoizrađena strategija urbanog razvoja Vlade Srbije za narednu deceniju daje precizan presek trenutnog stanja i izazova života u Srbiji, pišu "Novosti".
Info 14.07.2019. | 10:19
Na oko devet odsto gradskog područja Srbije odvija se više od 90 odsto ekonomskih aktivnosti. Zato je razvoj urbane ekonomije ključni faktor za vođenje nacionalne politike, kaže se u strategiji, a prenose Novosti.
 
Industrijska zaposlenost u Srbiji od 1996. do 2016. godine smanjena je sa 813.195 na 393.906 radnika, odnosno 51,6 odsto. U tom periodu smanjen je broj velikih industrijskih centara sa devet na jedan, a srednje veličine sa 17 na četiri. Broj industrijskih centara sa pet do 10 hiljada zaposlenih smanjen je sa 26 na 12, a broj malih sa 125 na 59.
 
Podaci Evrostata, piše list, pokazuju da je u 2013. udeo stambeno izrazito ugrožene populacije u Srbiji iznosio 16,4 odsto, a čak 25,2 odsto među domaćinstvima u riziku od siromaštva. Stopa prenaseljenosti stanova u 2013. bila je iznad 50 procenata.
 
Kako prenosi list, osnovni problemi razvoja urbane ekonomije su zaostajanje u privrednim kapacitetima, snažna deindustrijalizacija praćena slabom reindustrijalizacijom u izvesnom broju gradskih naselja, relativno visoka nezaposlenost i slaba konkurentnost.
 
Problemi su i odliv visokostručnog kadra, siromaštvo, zaostajanje u tehničkom napretku, slaba i nekoherentna privreda i nedostatak alternativnih koncepata razvoja zasnovanih na znanju i „zelenoj“ ekonomiji.
 
Najveća odgovornost za urbani razvoj je na opštinama i gradovima. Međutim opštine kubure sa finansijama. Strategija konstatuje da je ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njeno integrisanje u porez na imovinu doprinelo slabljenju budžetskog potencijala lokalnih samouprava. Istovremeno, pišu "Novosti", zaduženost je na lokalu porasla 37 odsto u periodu od 2013. do 2016. godine - sa 93,1 na 127,6 milijardi dinara.
 
Prema podacima RGZ iz ove godine, bilo je 6.953 kvadratna kilometra i 51 hektar građevinskog zemljišta što je oko devet odsto ukupne teritorije Srbije, kaže se u dokumentu.
 
Mobilnost stanovništva u Srbiji manja je dva do tri puta u odnosu na razvijene evropske države.
Autor: Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • genocid
    15.07.2019 09:08
    genocid
    ludilo. istrebljenje. genocid. i ovi koji sa vlasti saučestvuju u genocidu sopstvenih ljudi!
  • Dejan
    14.07.2019 11:06
    serbij
    pa kad grozje posatane gvozje ! Sreca pa bravar lose cuo pa slucajno napravili livnicu pored Dunava al su sav profit izgubili tako sto su sve slali za Sevojno da to valjaju ! Napisite isto tako da je EU platila papreno za svaku ugasenu seceranu, zna se i cifra, desetine miliona eura su u pitanju ! Tako da se sve ovo strateski unapred radilo po planu,isto kao i bombardovanje, samo kroz dnevnik 2 sve to izgleda drugacije !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest