Prema poslednjim dostupnim podacima, "minimalac" u Bosni i Hercegovini iznosi 208 evra. Albaniji 211 evra, a u Crnoj Gori, koja je do skoro držala poslednje mesto, od 1. jula ove godine povećan je na 222 evra.
U Srbiji je trenutno aktuelna najniža zarada 27.022 dinara ili oko 230 evra, ali je odlukom Vlade od 13. septembra minimalna cena rada za 2020. povećana za 11,1 odsto, na 172,54 dinara po radnom satu (neto), i od 1. januara će najmanja mesečna plata iznositi 30.022 dinar ili 255 evra.
"Srbija spada u retku grupu zemalja u Evropi koje imaju minimalnu zaradu ispod 500 evra. Uprkos značajnim povećanjima u poslednjih nekoliko godina, koja su ukupno iznosila čak oko 42 odsto, minimalac je i dalje vrlo nizak jer je osnovica bila mala. Ipak, moramo da pohvalimo politiku rasta minimalne zarade, a nadamo se da će se ona nastaviti i u narednom periodu", kaže za "Blic Biznis" Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Bivše jugoslovenske republike, koje su u međuvremenu postale članice EU, Hrvatska i Slovenija imaju znatno više minimalne plate. Hrvatski radnici mogu da zarade najmanje 405 evra, a u Sloveniji je "minimalac" značajno iznad čak i prosečnih zarada većine zemalja regiona i iznosi 667 evra, uz planirano dalje povećanje u naredne dve godine.
Na minimalcu tek 2,2 odsto Hrvata
Stručnjaci smatraju da samo poređenje minimalnih zarada u regionu ne govori mnogo, ali je značajan podatak koliko radnika prima najniže plate, i koliki je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih. Tako u Srbiji "minimalac" prima oko 350.000 radnika ili 15 odsto, dok je u Hrvatskoj na najnižoj zaradi od 405 evra oko 37.000 radnika ili 2,25 odsto. U Sloveniji, gde minimalac iznosi 667 evra minimalnu platu prima 33.000 radnika od ukupno 885.700 zaposlenih, što je 3,7 procenata.
Skoro trećina radnika u BiH prima minimalnih 208 evra, a slična situacija je i u Crnoj Gori, gde minimalnu zaradu od 222 evra dobija oko 70.000 zaposlenih ili 28 odsto.
"Moram da podsetim da je sama ideja uvođenja “minimalca” kao kategorije bila da se poslodavcima omogući da u slučaju problema sa poslovanjem mogu radnicima da isplaćuju te minimalne zarade, ali najduže šest meseci. Danas se, nažalost, ta cifra isplaćuje mnogim radnicima u malim i srednjim preduzećima, trgovinama, a često se iza toga često krije siva ekonomija jer ostatak zarade zaposleni dobijaju “na ruke”. Zato je smanjenje poreza i doprinosa, i povećanje neoporezivog dela zarade, dobar potez države", ističe Ljubisav Orbović.
Iz Vlade Srbije poručili su, nakon usvajanja odluke o novoj ceni rada, da će najznačajnije povećanje “minimalca” do sada, uz planirane poreske olakšice za poslodavce, uticati na poboljšanje životnog standarda građana i privredu zemlje.
U većini evropskih zemalja zakonski je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Prema podacima Eurostata, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice EU imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 22
Milijana Dragojlovic
novosađanka
Vidoviti Limanac
Kada jednog dana vidite taj potpis da znate...
Kada je tamo minimalac na nivou moje plate sa doktoratom, ne može da bude loše za visoko kvalifikovane radnike.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar