Menu 021

Banke u problemu: Dužnici napuštaju region, krediti ostaju

Sve više ljudi u potrazi za poslom napušta region, što posebno pogađa tržište rada.
Info 26.01.2020. | 07:09 > 07:29
Banke u problemu: Dužnici napuštaju region, krediti ostaju
Foto: Pixabay
Međutim, problem se proširio i na bankarski sektor. Oni koji odlaze imaju kredite, a banku neretko ne obaveštavaju o svojim planovima, što nameće pitanje naplate potraživanja.
 
Direktor Udruženja banaka u Bosni i Hercegovini Berislav Kutle pre nekoliko dana je ukazao na ovaj problem. Krediti su osigurani preko osiguravajućih društava, međutim, osiguravajuća društva ne osiguravaju slučaj kad neko jednostavno prestane da plaća obavezu i onda banke njihov dug moraju da naplate iz svojih izvora. Zato traže načine za još neku garanciju vraćanja, piše Politika.
 
Prema rečima Kutlea, kako prenose mediji, neophodan je, pre svega, internacionalni rad. "Potrebno je raditi na povezivanju BiH s drugim državama, pogotovo s Nemačkom i Irskom, kako bi se moglo doći do mesta prebivališta onoga ko je podigao kredit i otišao, te mu nametnuti obavezu vraćanja", rekao je Kutle.
 
Da li će bankari juriti dužnike po belom svetu - pokazaće vreme. Mnogi koji odlaze na rad ili sada već i trajniji život u inostranstvu na to su se odlučili upravo zato što s postojećim zaradama nisu mogli da izdrže teret prezaduženosti, najčešće stambenih kredita. Međutim, to što neko ode iz zemlje ne znači da prestaje da plaća tu obavezu. Naprotiv, od većih zarada u stranoj zemlji neki to nastavljaju da čine, a ima i slučajeva da se s bankom "raskusuraju", piše Politika.
 
Što se tiče Srbije, piše Politika, udeo nenaplativih kredita je na rekordno niskom nivou - manje od pet odsto svih odobrenih zajmova, tačno 4,7 odsto prema poslednjim dostupnim podacima.
 
U zavisnosti od visine pozajmice različiti su stepeni osiguranja za banku. Najviši stepen izvesnosti naplate je u slučaju stambenih zajmova, kada banka ima hipoteku sve dok dužnik isplati i poslednju ratu, a u slučaju da prestane da je plaća Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita nastavlja da isplaćuje njegovu obavezu banci do prodaje nekretnine.
 
Zaloga na nepokretnosti, odnosno hipoteka, ne postoji samo u slučaju stambenog zajma, već i kada neko hoće veći iznos, za koji banci nije dovoljna menica. Kada neko pozajmljuje od banke desetine hiljada evra mora da računa da će banka tražiti hipoteku na neku dužnikovu nekretninu.
 
Gotovinski i refinansirajući krediti "pokriveni" su menicama, jer je reč o iznosima manje vrednosti, mahom od tri do pet hiljada evra, koliko u proseku iznose takvi zajmovi kod nas. Dodatno, zaduženja kod banaka - krediti, kreditne kartice, dozvoljeni minus - osigurani su kod osiguravajućih kuća. Za zaposlene to je mahom osiguranje u slučaju da neko ostane bez posla i tada banci osiguravajuća kuća namiruje dug po svim zaduženjima, a kod penzionera to je osiguranje za slučaj smrti.
 
Baš zato što su menice u slučaju gotovinskih zajmova slabiji vid obezbeđenja bankari se pravdaju da rizik moraju da uračunaju u kamatu. I da je baš to razlog što je sada, kada je referentna kamata Narodne banke na rekordno niskom nivou od 2,25 odsto, prosečna kamata na gotovinske zajmove 9,6 odsto.
 
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je kamatna marža rezultat rizika koje banka preuzima usled nepredviđenih događaja. Što se tiče menice kao sredstva obezbeđenja, blanko avalirana mjenica na račun korisnika znači da banka može da se naplati i od budućih prihoda dužnika, bilo gde i bilo kad da ih on ostvaruje, kaže Grubišić.
 
Izvesno je da će se bankari na svaki način boriti protiv nenaplativih zajmova, jer su oni, između ostalog, razlog viših kamata. Jer, ono što ne zarade na jednom klijentu prihoduju od drugog. Sem toga, zbog loših zajmova centralna banka im blokira sredstva za rezervacije, tako da im ne ostaje za kreditiranje, što im je osnovni izvor prihoda.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • @Kakvo lupetanje
    29.01.2020 04:06
    Veverac, ti li si?
    Ovakve upornosti u gluposti, samo na tebe liče!
  • Kakvo lupetanje
    28.01.2020 23:38
    Nisam ja gospodine tvrdio da su "banke poštene", ja sam tvrdio da su ove dole tvrdnje pojedinaca odraz nepoštenja što potom utiče na visinu kamatnih stopa koje su u ponudi banaka, vaša je namera da to interpretirate onako kako vama odgovara i potom meni dodelite takvu lažnu konstrukciju kao da sam je izgovorio.
    I opet, ni ta "država" ni ti "mediji" nisu pali sa Marsa i u državnom aparatu i u medijima sede građani ove države a ne Marsovci, te stoga mene ne čudi zašto su iz lošeg naroda potekli i loši rukovodioci bilo državom bilo medijima. Razumem da vi verujete da je narod pristojan i pošten, te stoga razumite i da ja vaše mišljenje ne delim, a razlog za to su upravo dela tog istog naroda koja gledam svakog dana dok pljuju po ulici, guraju se i psuju u redovima, ne staju pešacima na prelazu, prete učesnicima u saobraćaju, traže mito i vrše sva ostala nepoštena i nemoralna dela zbog kojih je ova država tu gde jeste, kao i na primer ovde dole potpisani "Vojvosadjan" koji je svojevremeno, i to u istom danu na ovim stranama u jednom članku se hvalio svojim poštenjem a u drugom kako je zavrnuo državu na porezu.
    Kao neko ko je poslom proveo dosta godina u inostranstvu, kako na Zapadu tako i na Istoku, ja vam tvrdim da je mentalitet ovog naroda veoma loš, u Evropi verujem da prednjačimo po bahatosti ako izuzmem države bivšeg SSSR, a vi slobodno verujte suprotno, možete vi verovati i da je crno isto što i belo, ne mogu vam ja ništa kada ste već unapred odlučili u šta verujete.
  • @Kakvo lupetanje
    28.01.2020 22:06
    Gospodine, ako neko pozajmi recimo 400 000 dinara, i kada vrati banci 600- 700 000 ne može više da vraća zbog recimo iznenadne bolesti ili neočekivanog otkaza pred penziju, ali banka očekuje da joj se za 400 000 vrati milion ili dva, pa stoga država joj omogući da tom čoveku uzme onda i kuću, jer je on to navodno eto tako potpisao , a taj čovek nekako oseća kao da je dug već vratio i da država i banka postupaju nekorektno, pa narod podrži takav stav, to nije slučaj o kome vi govorite.

    Ako su banke tako poštene, zašto nikada ne dozvoljavaju da ljudi odnesu kući i prouče ugovore o kreditu i konsultuju advokata?
    Zašto je NBS uvela silne izmene u pravilnicima ako je bilo sve ok?
    Problem je što država nije retroaktivno obeštetila narod oštećen propustima države.
    Država kreira mentalitet kakav joj odgovara vladajućoj stranci.
    Mentalitet je posledica medija i atmosfere koje se nameću.
    Ljudi su konformisti koji kao majmuni imitiraju ono što se nameće kao "in" od autoriteta.
    Bolje čitajte socijalnu psiholigiju, o uticaju medija i moći politike, nego što napadate ljude koje ne poznajete, ljude kojima je toliko stalo do ovog društva da se sekiraju i ostavljaju čak i komentare umesto da rade nešto za sebe i svoj život. Dakle žrtvuju se za pokolenja sa nadom da ima ko da pročita između redova kratke poruke.
    Verujem da to nisu ni blizu ti loši ljudi o kojima govorite i koje zamišljate. Samo ih pogrešno razumete.
    A ljudi se gledaju po delima a ne po rečima.
    Vi to ne znate.
  • Kakvo lupetanje
    28.01.2020 18:28
    Komentari protiv banaka na ovoj strani nisu izrečeni samo u besu, slični komentari se mogu naći na bezmalo svakoj temi ovde pa i ovakvi koji ispoljavaju i teška psihička stanja. Itekako poznajem ljude i mentalitet građana države u kojoj živim, poznajem njihovu krajnju bahatost, sklonost širenju laži i dezinformacija a naročito manjak samokritičnosti, baš na ovim ovde stranama nema jednog koji lupeta a da je ikada priznao da je pogrešio bez obzira na temu a što je još jedna karakteristika takvih - da su stručnjaci odnosno "stručnjaci" za apsolutno svaku temu kao i da uvek imaju spreman taj univerzalan "argument" da je neko "bot" ili "plaćenik" ako ne dele njegovo mišljenje. Ta sklonost otimanju odnosno prisvajanju tuđeg bilo da je to dugovanje prema "pljačkaškoj banci" iako ga niko nije terao da se zadužuje van svojih mogućnosti bilo ako treba da vrati ono što zna da nije njegovo u trivijalnom slučaju kada na ulici pronađe nečiju izgubljenu stvar. I sve tako do ponašanja u redu u prodavnici, preko ponašanja u saobraćaju do ponašanja na ulici sa stavom "ne bacam u kantu jer ima ko je plaćen da čisti".
    Oni koji su u polugama vlasti su potekli iz tog naroda, nije narod potekao iz vlasti, a vi se slobodno nastavite isčuđavati kako je vlast loša pored toliko "dobrog" naroda.
    @Vojvosadjan Ne znam šta odgovoriti nekome ko stavlja znak jednakosti između cene robe na rafu i dugoročnog kredita, osim da mu preporučim da pročita taj naslov još nekoliko puta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest