Srbija bi mogla da bude tužena za izgubljenu dobit u doba korone

Premijerka Ana Brnabić je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare implicirala da su se mere ograničenja kretanja građana i rada pojedinih preduzeća postepeno uvodile, kako bi država umanjila mogućnost da bude tužena strana za izgubljenu dobit u sporovima pred domaćim sudovima.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da im se niko nije obraćao da potraži njihovu pomoć po pitanju tužbe protiv države i da je još uvek rano za to. Ako se neko uopšte odluči, kaže da se to može očekivati tek kad prođe vanredno stanje.

Neki advokati sa kojima je razgovarala Nova ekonomija navode da je još uvek rano da se razmatraju tužbe protiv države, a da će klijenti takav potez razmatrati tek kada prođe vanredno stanje. Dodaju i da bi trebalo pregledati sve ugovore sa stranim ulagačima i proveriti da li eksplicitno predviđaju pandemiju kao takozvanu višu silu, prilikom koje se država odriče od odgovornosti za potencijalne gubitke.

Kad je reč o malim biznisima koji su otišli pod ključ zbog korone, Tijana Kojović iz kancelarije za korporativno pravo BDK Advokati, smatra da ustav propisuje da se sloboda preduzetništva može ograničiti zakonom, između ostalog, radi zaštite zdravlja ljudi.

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Vida Petrović Škero je navela da za ograničenja prava svako može da tuži državu, ali da će sud presuditi u njihovu korist samo ukoliko mere nisu bile donete ili sprovođena mimo pravnih propisa.

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević navodi za Novu ekonomiju da bi većini ugovora trebalo da isključi mogućnost naknade štete i da u slučajevima više sile ugovorne strane treba samo da gledaju da izbegnu da oštete jedna drugu, ali da mogućnost pokretanja investicionih sporova ne bi isključio.

"Ne bih isključio tu mogućnost jer je predsednik (Aleksandar Vučić) uvek govorio da će Srbija nuditi bolje uslove od drugih zemalja", navodi Kovačević i dodaje da bi u slučaju da Ustavni sud oceni da vanredno stanje nije proglašeno u skladu sa svim domaćim propisima došlo do "većeg rizika (od investicionih sporova)".

Tekst u celini pročitajte na sajtu Nove ekonomije.