Kako prenosi
Politika, za takvo njeno delovanje, prema mišljenju prof. Maria Reljanovića, naučnog saradnika na Institutu za uporedno pravo, postoje dva načina – jedan su
državni podsticaji poslodavcima, ali samo pod uslovom da oni ne smanjuju broj zaposlenih, a drugi je
pojačanje nadzora nad svim postupcima kolektivnog otpuštanja.
"Zato vlada treba što pre da propiše olakšice (beskamatne kredite, isplaćivanje dela naknade zaposlenima koji ne mogu da rade zbog virusa, oprost dela neplaćenog poreza i slično). Tako će poslodavci moći lakše da se izbore sa krizom", smatra Reljanović, podsećajući da, iako će možda te mere biti u nekom trenutku na snazi, pitanje od velike važnosti jeste kada će se to tačno dogoditi i kojim će poslodavcima one biti namenjene.
"Ako znamo da se otkazi već uveliko dešavaju, onda nam malo znače podsticaji za poslodavce koji su već otpustili radnike. Šta nekom znači pomoć za deset dana ako u međuvremenu nekoliko desetina radnika ostane bez posla? Zato mislim da mere ne moraju da se sprovedu danas, ali zato država može da ih najavi već danas, da bi poslodavci znali da će moći da se kvalifikuju za olakšice, samo ako održe isti broj radnika, bez masovnog otpuštanja", objašnjava Reljanović.
Drugi način borbe države da se spreči masovno otpuštanje radnika, a to je pojačanje nadzora nad svim postupcima kolektivnog otpuštanja, predložio je nedavno UGS "Nezavisnost", ali je ministar za rad predlog odbio pod izgovorom da država u to ne može da se meša.
"Sindikat 'Nezavisnost' je imao ideju da država pojača nadzor tako da svako ko je otpušten kao višak može da se obrati inspekciji rada, a da u slučaju kolektivnog otpuštanja poslodavac sam prijavi NSZ-u kolektivno otpuštanje, o čemu potom NSZ treba da obavesti Ministarstvo za rad, da bi inspekcija utvrdila da li se sve to odvijalo po zakonu. Ne vidim razlog zašto to ne bi bilo izvodljivo. Naime, primer fabrike kablova koja je u jednom danu otpustila 150 radnika, očigledan je dokaz da je posredi nezakonito otpuštanje kojem niko zasad ne staje na put", podseća Reljanović za Politiku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je kazao da ne može privatnicima da naredi, već samo može da ih zamoli da ne otpuštaju radnike, ali ni to, dodaje naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, nije sasvim tačno.
"To vidimo na primerima Italije ili Španije, gde su u pripremi izmene zakona o radu i to baš iz tih razloga, da bi se sprečilo otpuštanje radnika", naglašava i dodaje da država može i da donese uredbu sa zakonskom snagom koja bi pooštrila kriterijume za kolektivno otpuštanje i koja bi važila samo u toku vanrednog stanja.
Da država i te kako može da zabrani otpuštanja radnika smatra i Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo i medijaciju.
"Ako na vreme pomogne privatnom sektoru, izbeći će masovna otpuštanja, a ukoliko im ne pomogne, dobiće socijalne slučajeve ili veliki broj nezaposlenih na birou. I u takvom sledu događaja, svi ti ljudi biće na teretu budžeta, pa je zato državi bolje da pomogne privredi na vreme, nego da poslodavce tera da otpuštaju radnike samo im izdajući nekakve socijalno poželjne preporuke. U protivnom, stižu nama socijalni nemiri i time se samo produbljuje jaz između poslodavaca i radnika", uverena je Olga Vučković Kićanović, podsećajući da poslodavcima i dalje teku sve obaveze prema državi.
Menadžeri od Vlade traže hitne ekonomske mere
Srpska asocijacija menadžera (SAM) traži od Vlade Srbije i Ministarstva finansija hitne ekonomske mere u cilju ublažavanja posledica pandemije kovid 19 na privredu, koje će pre svega biti usmerene na mikro, mala i srednja preduzeća.
To poslovno udruženje smatra da buduće ekonomske mere treba da obezbede likvidnost preduzeća, rasterete zarade i omoguće refinansiranje tekućih potraživanja i kapitalnih investicija. Predloženo je i da se međunarodne finansijske institucije uključe u finansiranje, nadzor i koordinaciju primene mera, u cilju postizanja njihovih dugoročnih efekata i održivosti privrednog rasta.
Predsednik Vučić predstaviće u utorak program mera za oporavak privrede, pogođene virusom korona, saznaje Tanjug u kabinetu predsednika.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 9
Novica
Nemacka drzava ce nacionalizovati neke firme. Mislite o tome, da li bi ova vlast smela i imala dozvolu da to radi.
Brus Vilis
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar