Zašto država ne želi da se zaduži da pomogne privredi?

Ograničenje od 60 odsto je kriterijum iz Mastrihta, koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje evopske zajednice. Odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji, piše Blic.

Trenutno je javni dug Srbije na nivou od 57 procenata. Pre samo šest meseci bio je na nivou od 53 odsto, a njegovom rastu, između ostalog, nesumnjivo je kumovala odluka države da se zaduži kako bi finansijski pomogla privredu i građane.

"Planirano veliko zaduživanje države za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu – načelno je opravdano. Ono, međutim, istovremeno ima i svoju visoku cenu. Кoštaće poreske obveznike preko tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Srbija će zato morati u kratkom roku snažno da se zaduži", ocenio je Fiskalni savet u momentu kada su najavljivane mere, a koji je više puta kritikovalo odluku države da građanima pomogne sa po 100 evra.

Država je tako sada u situaciji da i nema dovoljno manevarskog prostora za novo zaduženje, ali i da ne želi da uvećava dug.

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju novembra 2019. godine iznosio je 24,12 milijardi evra, što je bilo 52,4 odsto BDP. Prethodno je na kraju oktobra država bila dužna 23,97 milijardi evra (52 odsto BDP), a na kraju 2018. godine javni dug je iznosio 23,01 milijardu evra, odnosno 53,7 odsto BDP.

Najmanje učešće javnog duga u BDP-u od 28,3 odsto zabeleženo je 2008. godine, a najveće 2000. godine, kada je iznosilo čak 201 procenta BDP.

Javni dug Srbije rastao je od 2008. do 2015. godine, nakon čega počinje da pada.

Opširnije na sajtu Blica.