To stoji u novom izveštaju o digitalnim nomadima globalnog udruženja pustolovnih/avanturističkih putovanja ATTA (The Adventure Travel Trade Association), u kojem ističu i da se, iako digitalni nomadi nisu tipični pustolovni putnici ni turisti, njihov način života i ponašanje mogu delom svrstati i u tu kategoriju.
S te strane su i kao tržišna niša zanimljivi industriji avanturističkih putovanja u svetu, kao i ukupnom turizmu, jer osim smeštaja i hrane, često traže i koriste razne druge usluge i sadržaje u odredištima gde borave.
Prema ATTA-inom istraživanju, digitalni nomadi dele nekoliko zajedničkih karakteristika ma gde se nalazili. Pre svega, u određenoj zemlji zadržavaju se onoliko koliko žele i mogu, a zbog posla na prvom mestu im je pouzdan i brz internet, što znači da odredište mora da ima kvalitetnu telekomunikacijsku infrastrukturu.
Nakon toga slede lepo vreme i niski troškovi života.
Većina digitalnih nomada koji su odgovorili na ATTA-inu anketu rekla je da rade samostalno za više kompanija, njih 36 odsto, ili da vode svoj posao, njih 33 odsto.
Gotovo svi su naveli mogućnost neprestanog putovanja, slobodu, doživljavanje različitih kultura i upoznavanje lokalnog stanovništva kao glavne razloge za nomadski način života, a 20 odsto ih je reklo da su digitalni nomadi postali tokom 2020, verovatno zbog pandemije, kažu iz ATTA-e.
U proseku 36 odsto ih mesečno od kompanija za koje rade dobija novac za smeštaj, hranu i prevoz, što obično ostaje unutar odredišta gde borave, pri čemu često manje troše na hranu nego na smeštaj. Privlače ih i mesta koja imaju 24-časovne radne prostore zbog prilagođavanja posla različitim vremenskim zonama, a važno im je i učenje stranih jezika, istraživanje kulturnih i prirodnih atrakcija, mogućnost rada s lokalnim stanovništvom, sigurnost, dok im je na primer blizina plaže ili drugih atrakcija važnija od pogodnosti sobe i imovine.
Pristup javnom prevozu ocenili su najmanje važnim.
U pandemiji je takav način života postao nešto nesigurniji, kao i za sve druge putnike, a neki ispitanici su priznali da su kao digitalni nomadi bili usamljeni i izolovani u odredištima gde su se zatekli, pa i s finansijskim i poteškoćama u komunikaciji.
Osim pouzdane internet usluge, lepog vremena/klime i niskih troškova života, digitalnim nomadima je, kako je pokazalo istraživanje, veoma važno da za odredišta ne moraju da dobiju vizu, a ako već moraju, da ju je lako dobiti i obnoviti.
Iz ATTA-e na temelju podataka iz februara 2021. ističu da već mnoge zemlje u svetu nude fleksibilnije vize koje nadilaze odredbe turističke vize i omogućavaju posetiocima rad unutar njihovih granica, među kojima su brojne zemlje na američkom kontinentu i u Aziji, poput Indonezije i Tajlanda, koje su, uz Meksiko i samo dve zemlje iz EU, Španiju i Portugaliju, top odredišta za dugi boravak digitalnih nomada.
I mnoge zemlje EU takođe nude neki oblik vize ili programa za digitalne nomade, a Šengen ili EU zona bez pasoša koja pokriva većinu evropskih zemalja ima vizu za kratkoročni boravak koja putnicima omogućava kretanje unutar tog područja za boravke do 90 dana u turističke ili poslovne svrhe, ali posetioci unutar tog prostora ne mogu da borave duže od 90 dana u razdoblju od 180 dana.
U EU Estonija s najpoznatijim programom
Uz šengensku vizu, neke zemlje EU imaju i sopstvene programe s dodatnim pogodnostima i bez vremenskog ograničenja od 90 dana, pri čemu je najpoznatiji digitalni nomadski program u EU u Estoniji, koja je i sama već visoko digitalno razvijena, s jedinstvenim programom e-boravka, digitalnim identitetom i statusom koji izdaje država koji omogućava pristup estonskom transparentnom digitalnom poslovnom okruženju.
Estonija je u junu 2020. uvela i jednogodišnju digitalnu nomadsku i slobodnu vizu, omogućujući da stranci žive u zemlji dok vode firmu koja ne zavisi od lokacije ili rade na daljinu za kompaniju sa sedištem van Estonije, a tražioci vize moraju da pokažu zaradu od najmanje 4.000 dolara mesečno za šest meseci pre podnošenja zahteva.
ATTA iznosi i primere nekih drugih EU zemalja, poput Češke, koja ima dugoročne vize u svrhu poslovanja i digitalnim nomadima omogućava da ostanu do jedne godine, pod uslovom da mogu da dokažu da na bankovnom računu imaju za smeštaj i još približno 5.000 dolara, a moraju da plaćaju i oko 80 dolara mesečno lokalnih poreza. U toj zemlji je privlačno što ima brzi i široko dostupni internet te niske životne troškove.
Portugalija nudi vizu za privremeni boravak i boravišnu dozvolu za nezavisne radnike i preuzetnike na godinu dana, a digitalni nomadi mogu da produže ovu vizu do pet godina, nakon čega se mogu prijaviti za stalni boravak. Potrebni su i dokazi o prihodu od približno 730 dolara mesečno ili drugim finansijskim sredstvima, kao i privatno putničko/zdravstveno osiguranje te provera kriminalne prošlosti.
Španski program viza za samozapošljavanje takođe omogućava posetiocima boravak do jedne godine, pod uslovom da mogu da dokažu da imaju dovoljno sredstava za zasnivanje i održavanje radnog odnosa na neodređeno vreme i da pokažu lekarsku potvrdu o dobrom zdravstvenom stanju i dokaz o privatnom španskom zdravstvenom osiguranju.
Nemačka slobodna viza od podnosioca zahteva da imaju liberalan posao, a ne komercijalnu profesiju, adresu u Nemačkoj i dokaz o zdravstvenom osiguranju i finansijskoj samoodrživosti, a kada mu se odobri viza, digitalni nomad mora da plaća i porez nemačkoj vladi i dokaže da njegov posao koristi i lokalnoj privredi i ekonomiji.
Nordijske zemlje takođe olakšavaju digitalnim nomadima život i rad u svojim regijama, pa tako Island nudi dugoročnu vizu za radnike koji zarađuju više od 85.000 dolara godišnje, a Norveška zahteva dokaz o zaradi od oko 45.000 dolara godišnje pre oporezivanja, pri čemu bi, kao i u Nemačkoj, digitalni nomad trebalo da ima i poslove u toj zemlji.
Primeri van Evrope
Digitalni nomadi mogu da putuju u ostrvske države Antigvu i Barbudu, gde je uslov da imaju prihod od najmanje 50.000 američkih dolara godišnje i da plate naknadu za prijavu između 1.500 i 3.000 dolara. Tamo traže i dokaz policijske provere prošlosti, kao i obavezni test na kovid19, dvodnevni karantin i dokaz o zdravstvenom osiguranju i moraju da pristanu da plate zdravstvenu zaštitu primljenu tokom boravka na ostrvima.
Barbados nudi 12-mesečnu radno-turističku vizu koja omogućuje rad s tog ostrva, što košta 2.000 dolara pojedince i 3.000 dolara porodice, a potreban je takođe minimalni godišnji prihod od 50.000 dolara.
Bermudi nude sličan program viza, ali košta samo 263 dolara i nema limita za minimalni dohodak, ali traže obavezni kovid-test i dokaz putnog osiguranja.
Na Kajmanskim Ostrvima digitalni nomadi mogu da ostanu do dve godine, ali pojedinci moraju da dostave dokaz o godišnjoj plati od najmanje 100.000 dolara, a viza se plaća 1.500 dolara za dve osobe i 500 dolara po uzdržavanoj.
Jamajka, Dominikanska Republika i Panama takođe pozivaju digitalne nomade, kao i Kostarika, koja više želi samozaposlene ili preduzetnike, a ne i radnike drugih kompanija, pri čemu traže malu naknadu za prijavu i za vizu moraju da dokažu mesečni prihod od 1.000 dolara.
Za digitalne nomade koji žele da provedu neko vreme u Meksiku opcija je privremena boravišna viza, što omogućuje boravak više od 180 dana i manje od četiri godine ako mogu da dokažu prosečno mesečno stanje na bankovnom računu od približno 20.000 dolara ili približno 1.200 dolara mesečnog prihoda, kao i ako poseduju kompaniju sa sedištem izvan Meksika.
Australijska radna viza za odmor dostupna je onima od 18 do 35 godina iako je i njihova dugoročna turistička viza možda dovoljna za neke digitalne nomade.
Nova viza za rad i putovanja na daljinu u Dubaiju omogućava putnicima pristup svim potrebnim uslugama, uključujući telekomunikacijske, komunalne usluge i školu, uz naknadu od 287 dolara, a moraju imati i jednogodišnji ugovor o radu s najmanje 5.000 dolara mesečne plate ili dokaz o vlasništvu kompanije i zdravstveno osiguranje koje važi u UAE-u.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar