Gde ide novac od poreza: Od 1.000 dinara 215 ide za plate u javnom sektoru

Građani Srbije gotovo dve trećine državnog budžeta pune plaćanjem PDV-a i akciza, a dinar koji stave u državnu kasu u toku 2022. godine će najvećim delom biti potrošen na tekuće rashode.
Gde ide novac od poreza: Od 1.000 dinara 215 ide za plate u javnom sektoru
Foto: Pixabay
To za list Nova objašnjava ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek.
 
Kad građani plaćaju porez, jedan deo tog novca odlazi u republički budžet, dok drugi završava u budžetu lokalnih samouprava i socijalnih fondova. Tako, na primer, doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje idu na račun Penzijsko-invalidskog fonda, a doprinosi za zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Porez na imovinu pripada gradu ili opštini na kojoj poreski obveznik živi, a porez na zarade se deli između grada ili opštine i republičkog budžeta.
Sa druge strane, carine, PDV, akcize, porez na dobit su isključivo prihodi republičkog budžeta, a tu su i razni manji poreski i neporeski prihodi, kao što su takse i naknade, dobit javnih agencija i preduzeća.
 
"Najviše novca u budžet, skoro tri četvrtine ukupnih prihoda, dolazi od PDV-a, poreza koji se naplaćuje na kupovinu svakog dobra ili usluge, i akciza, odnosno dodatnih poreza koji se naplaćuju na gorivo, cigarete i alkohol, kao na proizvode koji imaju loše efekte po životnu sredinu ili zdravlje ljudi, koje treba sanirati", objašnjava Gajić.
On podseća da, bez obzira na to od koje vrste poreza potiče novac, on nema unapred određenu namenu i sav završava u istom budžetu "koji je kao klin čorba - ubaciš šta imaš pa uzmeš šta kutlačom zahvatiš". Poznato je da se čak dve trećine "sipa" za takozvane tekuće rashode.
 
"Među tekućim rashodima su pojedinačno najveći za plate zaposlenih u državnoj službi – u pitanju nisu samo državni činovnici, već i zaposleni u obrazovanju i drugim službama. Izuzetak čine zaposleni u zdravstvu, čije plate se finansiraju iz RFZO, kao i zaposleni u javnim preduzećima, čije plate idu iz finansija samih preduzeća, mada su neka od njih obilato potpomognuta subvencijama", objašnjava.
 
Posle tekućih rashoda druga najvažnija pojedinačna stavka jesu javne nabavke, koje obuhvataju kupovinu potrošnog i trajnog manje-više celokupnog materijala, osim lekova na recept koji se finansiraju preko RFZO.
 
"Međutim, kako prihodi samo od doprinosa nisu dovoljni da se u potpunosti finansiraju penzije i zdravstvena zaštita, država uskače transferima sredstava iz budžeta da popuni ove rupe, a tu su i transferi za finansiranje lokalnih samouprava – Vojvodine, gradova i opština", navodi Gajić za list Nova.
 
Kako se deli novac?
 
Koliko i na šta država tačno troši, Gajić ilustruje primerom.
 
"Ukoliko u vidu poreza građanin uplati 1.000 dinara, država će od tog novca 215,3 dinara da potroši na plate zaposlenih u državnoj službi, 94,8 na javne nabavke, 74,5 na PIO, 71,6 dinara na socijalnu zaštitu, 60,5 dinara na transfere drugim nivoima vlasti, 43,6 na RFZO. Od ostatka novca će 240,9 dinara dati za javne investicije, 85 za subvencije, 68,8 za otplatu kamata i 44,9 dinara za ostale rashode", navodi.
 
U međunarodnom poređenju, Srbija ne odskače mnogo od drugih evropskih država koje imaju slične sisteme socijalne zaštite, na primer, Nemačke. Čak imamo i slične nivoe javne potrošnje kroz budžet i sličan veliki deo poreskih stopa, ocenjuje Gajić.
 
"Prva razlika je u tome što kod nas manje novca dolazi od poreza na dobit i zarade, jer imamo i manje razvijenu privredu, a više kroz poreze na potrošnju (PDV i akcize). Takođe, porezi su relativno više upućeni na srednji sloj i bogatije u Nemačkoj, a kod nas na srednji sloj i siromašnije - jer kod nas ne postoje progresivne stope poreza na dohodak (sa rastom prihoda rastu i poreske stope), a porezi na potrošnju po svojoj prirodi više pogađaju siromašnije. Druga razlika je u tome što mi više novca trošimo na subvencije, prvenstveno preduzećima u državnom vlasništvu, ali i privatnim investitorima, kao i na otplatu javnog duga (iako nam je nivo duga sličan, kamate su za nas više), a znatno manje novca na socijalnu zaštitu, kao što je pomoć nezaposlenima, siromašnima i onima sa nižim prihodima, ali i programe kao što su dečiji dodaci", ističe Mihailo Gajić.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Fiđi

    05.01.2022 08:12
    Fiđi
    Građanska neposlušnost će uspeti samo da neiznevere opet penzioneri!
  • A

    05.01.2022 07:58
    A
    Od 15.1 2022,građani idu na građansku neposlušnost!!!
  • E

    05.01.2022 07:04
    E
    E zato i za jos mnogo vecih stvari,spremase gradjanska neposlusnost NE placanja raznih nameta!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

U Srbiji se gradi gde može da se "ugradi"

Na svim infrastrukturnim projektima u Srbiji su primetna velika kašnjenja, poslovi se ugovaraju mimo tenderske procedure, a cene radova su često dramatično veće od realnih.

Inflacija u aprilu 9,6 odsto na godišnjem nivou

Potrošačke cene u Srbiji porasle su u aprilu za 1,5 odsto u odnosu na mart, dok su u poređenju sa aprilom 2021. godine povećane za 9,6 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.