Vlahović: Srbija mora da se pripremi za suočavanje sa krizom

Autor: Beta

Info
07.03.2022.
19:34
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da, prema prognozama mnogih ekonomista, sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju.
Vlahović: Srbija mora da se pripremi za suočavanje sa krizom
Foto: Pixabay
On navodi da Srbija mora da se pripremi za suočavanje sa tom krizom.
 
"Strah od stagflacije više je nego izražen. Prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korigovanja te projekcije", kazao je Vlahović i istakao da je sada ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini.
Podsetio je i da je u januaru inflacija u Americi bila na najvišem nivou u poslednjih 40 godine 7,5 odsto, a da su glavni spolnjotrgovinski partneri Srbije u EU, Nemačka i Austrija imale pad privrede u poslednjem kvartalu 2021, dok je Italija imala rast manji od jednog procenta.
 
Istakao je da zbog toga monetarna politika Srbije, u skladu sa definisanim ciljem, treba da nastavi sa primenom seta mera radi najboljeg odgovora na trenutne i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.
Kazao je i kako je nužno poštovati načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, što znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje, a što podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor, ali i smanjenje duga.
 
"Posebno mora da se vodi računa o očuvanju makrofiskalne stabilnosti, imajući u vidu da je kao posledica fiskalnih intervencija u vreme pandemije suvereni dug porastao, a fiskalni prostor je uglavnom iscrpljen", kazao je.
 
Prema njegovim rečima, "novac je potrošen, a eventualni pokušaj da se zaduživanjem dođe do novih sedstava, u cilju podsticanja tražnje, bio bi pogrešan i kontraproduktivan".
 
Vlahović smatra i da su od početka krize izazvane pandemijom korona virusa do danas reakcije Vlade Srbije i NBS bile svrsishodne.
 
"Masivna fiskalna intervencija je za posledicu imala dva velika fidskalna deficita u protekle dve ghodine od osam odsto u 2020. i 4,2 odsto u 2021. godini, a ako se eliminišu sva jednokratna davanje, sfrukturni deficit je manji od 1,5 odsto, što je dobra pozicija za dalji nasatavak reformi", ocenio je.
 
Podsetio je i da su strane direktne investicije prošle godine iznosile 3,9 milijardi evra, "što je značajno iznad deficita tekućeg plaćanja, tako da naša devizna likvidnost u ovom trenutku nije ugrožena".
 
Naveo je da mnogi ekonomisti procenjuju da je izvesna i nova ekonomska kriza poput one iz 2008. godine za šta Srbija mora da se pripremi.
 
"Vreme jeftinog novca je za nama i neizvesno je pod kojim uslovima ćemo se zaduživati. Manji dug daje sigurnost za makroekonomsku stabilnost, otvara prostor za veće investicije i garantuje bolji kreditni rejting", rekao je Vlahović.
 
Podrazumeva se, dodao je, da "rast plata u javnom sektoru ne sme da bude veći od nominalnog rasta BDP-a".
 
Naveo je da će se sukob odraziti na izvoz iz Srbije u Ukrajinu i Rusiju, kao i na snabdevanje materijalima iz te dve zemlje.
 
Dodao je da će biti ugrožen i nivo ekonomske aktivnosti i u EU, kao i region, što će takođe uticati na Srbiju koja tri četvrtine trgovinskog prometa obavlja sa EU i regionom.
 
"Duže trajanje rata može da obeshrabri investitore i da planove za ulaganje odlože za neko vreme, dok će zbog povećanja cena energenete i hrane Evropska centralna banka možda posegnuti za restriktivnijom politikom što će dodatno detimulisati rast", naveo je Vlahović i podsetio da če biti otežan i plasman roba, odnosno globalni lanci snabdevanja.
 
Vlahović smatra da, uprkos tim neizvesnostima, Srbija mora da nastavi započete strukturne reforme, pre svega brže reformisanje javnih preduzeća.

Teme

kriza Ukrajina

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

  • #

    08.03.2022 • 10:00
    priprema se srbija svakodnevno i konstantno još od 2012-e , ali samo i isključivo za izbore, a o ekonomiji srbije se "brinu" strani investitori.

  • Pa

    08.03.2022 • 06:29
    Pa
    Pa mismo stalno u krizi! Meni je bilo jedino dobro od 2001 do 2008 posle toga uvek kriza i otimacina! A sada je najgore!!!

  • Baja

    07.03.2022 • 20:19
    ....
    Projekcija je proizvoljna i netačna, sa pogrešnim ciljevima na nivou Srbije. Srbija treba da prikupi sva moguća sredstva iz zemalja Zapadnog bloka, pošto je evidentno da sledi nova emisija novca kojom će pokušati da anuliraju efekte ratne krize. Novac treba uzimati svuda i pod bilo kakvim uslovima, pošto sledi krah deficitarnog finansiranja. SAD i Rusija će postiči dogovor, a Evropa će ostati na vetrometini, nemoćni da odgovore na energetsku politiku cena. Sirovine treba izvoziti uz uslovljavanja političkim ciljevima, naročito u odnosu na EU i Nemačku.
    Nastaviti politiku neizjašnjavanja i nemešanja u sukob.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 3 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

VIDEO Verbalni sukob Vučića i predsedavajuće u Savetu bezbednosti: Frejzer lupila šakom o sto
VIDEO Verbalni sukob Vučića i predsedavajuće u Savetu bezbednosti: Frejzer lupila šakom o sto
U Novi Sad sa Rusima i Ukrajincima stižu i njihovi proizvodi - otvara se supermarket
U Novi Sad sa Rusima i Ukrajincima stižu i njihovi proizvodi - otvara se supermarket
Mirović neće biti pokrajinski premijer: Vojvodini se, u političkom smislu, više neću vraćati
Mirović neće biti pokrajinski premijer: Vojvodini se, u političkom smislu, više neću vraćati

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija