Vodeće IT kompanije ruše sve granice i menjaju svet kakav znamo
Potražnja za proizvodima i uslugama vodećih IT lidera je toliko velika da vrednosti njhovih akcija vrtoglavo rastu i premašuju i najveće barijere.
Foto: Pixabay
Pre desetak godina poznati Novsađanin je realizovao višegodišnje napore i inovativni proizvod prodao poznatom svetskom proizvođaču. Dobijeni novac je uložio u kupovinu poslovnog prostora na odličnoj lokaciji i poljoprivrednog zemljišta, a deo od oko 40.000 dolara, u akcije na svetskim berzama. Pri kupovini dvoumio se u čije hartije da uloži i pogledao je poslovne rezultate Gugla.
Iznenadio se kada je uočio da je dobit vlasnika čuvenog pretraživača tek 1,7 odsto ukupne tržišne kapitalizacije. Računica je pokazivala da je za povrat uloženog potrebno čak 60 godina.
U čije akcije uložiti
Zbunio se i opredelio za ulaganje u akcije američkih banaka upravo oporavljenih od krize nekretnina započete 2008. godine. Danas kupljene akcije vrede oko 125.000 dolara, a da se opredelio za prvobitni plan posedovao bi oko 235.000 dolara. Da je bio smeliji i uložio u akcije Amazona, tadašnjih 40.000 dolara je do pre mesec-dva iznosilo neverovatnih 1,1 milion "zelembaća". Nakon nedavnog pada vrednosti akcija najskuplje kompanija na svetu, hrabrija odluka našeg sugrađanina još uvek bi mu donosila teško shvatljivih 799.640 dolara.
Zaista, vodeće IT kompanije su odavno zaposele vrh kada je reč o najskupljim firmama. Epl je pre neku godinu prvi premašio 2.000 milijardi, a ovoj cifri se približuju Amazon, Gugl, Majkosoft. Fejsbuk je pre nedavnog pada vrednosti bio na ivici da dostigne milijardu. Ipak, mnoga preduzeća iz digitalne branše koja su pre deceniju vredela tek 10-15 milijardi danas imaju tržišnu kaptalizaciju od stotinak milijardi dolara. Istovremeno je, doduše, cena poprilično narasla i pojedinim klasičnim liderima, recimo Koka-koli ili Najku, ali neuporedivo manje nego što je rast u slučaju firmi iz digitalne branše.
Zabrinuti bankari
Na ogromnu vrednost i još veću moć digitalnog sveta sredinom prošle godine je ukazao niko drugi do Džejmi Dajman, direktor Džej Pi Morgan Čejz, najveće svetske banke. U tradicionalnom pismu akcionarima, osvrnuo se na mnoga značajna pitanja, međutim, dominirala je zabrinutost za budućnost bankarskog poslovanja. Razlog je sve veća prisutnost najvećih tehnoloških firmi i u ovoj branši. Najvećim delom se zasniva na činjenici da je sveopšta digitalizacija promenila tradicionane i stvorila nove bankarske poslove, tako da su izuzetno pogodni za upliv vodećih tehnoloških firmi u svet finansiranja. Dodatna prednost je velika svota novca akumuliranog u tehnološkim kompanijama koju valja neprekidno ulagati I oplođivati.
Primer Pejpela lepo ukazuje koliko digitalizacija može da tradicionalni bankarski posao, kakav je plaćanje, potpuno preobliči u posao primeren upravo firmama iz digitalne branše. Samo izuzetno stroga regulativa je sprečila da Pejpel bankarima ne preotme posao u još većem obimu, a i Ilon Mask, tvorac Pejpela, preusmerio je istraživanja na sasvim drugu delatnost.
Dajmond objašnjava da tehnološke kompanije poseduju izuzetan resurs u osnovnoj delatnosti kojom se bave i zarađuju mnogo. Stoga, kako bi reinvestirale profit, moraju neprekidno da šire polje rada. Pri tome, opšta digitalizacija ide smerom kojim mnoge usluge i robe preoblikuje tako da se idealno uklapaju upravo u polje IT kompanija. Jednostavno, ovo je vreme digitalizacije i sve ubrzanije raste potražnja za uslugama i proizvodima iz ove sfere. Naravno, i banke su opasnosti, pa se i same moraju što više prilagoditi novim vremenima i novim formama poslovanja.
Pročitaj još
Novi stil života
Kolika je uloga digitalizacije može se videti ako se prisetimo načina života pre samo jednu deceniju i podsetimo kako smo tada čekali u redovima pred poštom ili bankom da bismo uplatili i najstandardniju uplatu. Danas plaćamo mobilnim iz fotelje u kućnoj sobi. Slično je i sa, za sada manjim, pozajmicama. Lekove u apoteci podižemo na osnovu elektronskog recepta, bez potrebe da svaki put idemo kod lekara. Naravno i mnoge kupovine obavljamo iz kuće, a nekadašnje obilaženje prodavnica danas praktikujemo samo kada nam je kupovina zapravo prijatna šetnja gradom.
Pandemija je pomogla da otkrijemo koliki je domet onlajn skupova, sastanaka, razgovora. Nema spora da je digitalizacija umnogome preoblikovala našu svakodnevicu, a promena će biti još, možda i krupnijih nego što su i dosadašnje.
Upravo sve veća prisutnost novih digitalizovanih formi rada, plaćanja, zabave, života u celosti, jeste ono što izuzetno podiže značaj i vrednost firmi iz IT sektora. Tu se i krije objašnjenje slučaja da je vrednost akcije tek 1,7 odsto dobiti. Na berzama ne odlučuju samo realni ekonomski pokazatelji.
Naprotiv, mnogo je veći uticaj očekivanja. Kako, posebno mlađi, svet veruje da će digitalizacija biti još prisutnija u našim životima, shvata da će još brže rasti i potražnja za uslugama i robama kompanija iz IT sektora. Otuda i prava jagma za njihovim hartijama od vrednosti, potom i sledstveni rast cena ovih akcija do nezamislivih visina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
18
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 10
brz
Dtagam
Robot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar