Vodeće IT kompanije ruše sve granice i menjaju svet kakav znamo
Potražnja za proizvodima i uslugama vodećih IT lidera je toliko velika da vrednosti njhovih akcija vrtoglavo rastu i premašuju i najveće barijere.
Foto: Pixabay
Pre desetak godina poznati Novsađanin je realizovao višegodišnje napore i inovativni proizvod prodao poznatom svetskom proizvođaču. Dobijeni novac je uložio u kupovinu poslovnog prostora na odličnoj lokaciji i poljoprivrednog zemljišta, a deo od oko 40.000 dolara, u akcije na svetskim berzama. Pri kupovini dvoumio se u čije hartije da uloži i pogledao je poslovne rezultate Gugla.
Iznenadio se kada je uočio da je dobit vlasnika čuvenog pretraživača tek 1,7 odsto ukupne tržišne kapitalizacije. Računica je pokazivala da je za povrat uloženog potrebno čak 60 godina.
U čije akcije uložiti
Zbunio se i opredelio za ulaganje u akcije američkih banaka upravo oporavljenih od krize nekretnina započete 2008. godine. Danas kupljene akcije vrede oko 125.000 dolara, a da se opredelio za prvobitni plan posedovao bi oko 235.000 dolara. Da je bio smeliji i uložio u akcije Amazona, tadašnjih 40.000 dolara je do pre mesec-dva iznosilo neverovatnih 1,1 milion "zelembaća". Nakon nedavnog pada vrednosti akcija najskuplje kompanija na svetu, hrabrija odluka našeg sugrađanina još uvek bi mu donosila teško shvatljivih 799.640 dolara.
Zaista, vodeće IT kompanije su odavno zaposele vrh kada je reč o najskupljim firmama. Epl je pre neku godinu prvi premašio 2.000 milijardi, a ovoj cifri se približuju Amazon, Gugl, Majkosoft. Fejsbuk je pre nedavnog pada vrednosti bio na ivici da dostigne milijardu. Ipak, mnoga preduzeća iz digitalne branše koja su pre deceniju vredela tek 10-15 milijardi danas imaju tržišnu kaptalizaciju od stotinak milijardi dolara. Istovremeno je, doduše, cena poprilično narasla i pojedinim klasičnim liderima, recimo Koka-koli ili Najku, ali neuporedivo manje nego što je rast u slučaju firmi iz digitalne branše.
Zabrinuti bankari
Na ogromnu vrednost i još veću moć digitalnog sveta sredinom prošle godine je ukazao niko drugi do Džejmi Dajman, direktor Džej Pi Morgan Čejz, najveće svetske banke. U tradicionalnom pismu akcionarima, osvrnuo se na mnoga značajna pitanja, međutim, dominirala je zabrinutost za budućnost bankarskog poslovanja. Razlog je sve veća prisutnost najvećih tehnoloških firmi i u ovoj branši. Najvećim delom se zasniva na činjenici da je sveopšta digitalizacija promenila tradicionane i stvorila nove bankarske poslove, tako da su izuzetno pogodni za upliv vodećih tehnoloških firmi u svet finansiranja. Dodatna prednost je velika svota novca akumuliranog u tehnološkim kompanijama koju valja neprekidno ulagati I oplođivati.
Primer Pejpela lepo ukazuje koliko digitalizacija može da tradicionalni bankarski posao, kakav je plaćanje, potpuno preobliči u posao primeren upravo firmama iz digitalne branše. Samo izuzetno stroga regulativa je sprečila da Pejpel bankarima ne preotme posao u još većem obimu, a i Ilon Mask, tvorac Pejpela, preusmerio je istraživanja na sasvim drugu delatnost.
Dajmond objašnjava da tehnološke kompanije poseduju izuzetan resurs u osnovnoj delatnosti kojom se bave i zarađuju mnogo. Stoga, kako bi reinvestirale profit, moraju neprekidno da šire polje rada. Pri tome, opšta digitalizacija ide smerom kojim mnoge usluge i robe preoblikuje tako da se idealno uklapaju upravo u polje IT kompanija. Jednostavno, ovo je vreme digitalizacije i sve ubrzanije raste potražnja za uslugama i proizvodima iz ove sfere. Naravno, i banke su opasnosti, pa se i same moraju što više prilagoditi novim vremenima i novim formama poslovanja.
Pročitaj još
Novi stil života
Kolika je uloga digitalizacije može se videti ako se prisetimo načina života pre samo jednu deceniju i podsetimo kako smo tada čekali u redovima pred poštom ili bankom da bismo uplatili i najstandardniju uplatu. Danas plaćamo mobilnim iz fotelje u kućnoj sobi. Slično je i sa, za sada manjim, pozajmicama. Lekove u apoteci podižemo na osnovu elektronskog recepta, bez potrebe da svaki put idemo kod lekara. Naravno i mnoge kupovine obavljamo iz kuće, a nekadašnje obilaženje prodavnica danas praktikujemo samo kada nam je kupovina zapravo prijatna šetnja gradom.
Pandemija je pomogla da otkrijemo koliki je domet onlajn skupova, sastanaka, razgovora. Nema spora da je digitalizacija umnogome preoblikovala našu svakodnevicu, a promena će biti još, možda i krupnijih nego što su i dosadašnje.
Upravo sve veća prisutnost novih digitalizovanih formi rada, plaćanja, zabave, života u celosti, jeste ono što izuzetno podiže značaj i vrednost firmi iz IT sektora. Tu se i krije objašnjenje slučaja da je vrednost akcije tek 1,7 odsto dobiti. Na berzama ne odlučuju samo realni ekonomski pokazatelji.
Naprotiv, mnogo je veći uticaj očekivanja. Kako, posebno mlađi, svet veruje da će digitalizacija biti još prisutnija u našim životima, shvata da će još brže rasti i potražnja za uslugama i robama kompanija iz IT sektora. Otuda i prava jagma za njihovim hartijama od vrednosti, potom i sledstveni rast cena ovih akcija do nezamislivih visina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 10
brz
Dtagam
Robot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar