Evropa nema alternativu... za gas

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

22.08.2022.

09:09 > 09:09

Mada u Briselu, Berlinu, Rimu i drugim gradovima ulažu velike napore da reše energetsku krizu nastalu odustajanjem Evropske unije od ruskog gasa, rešenje nije ni na vidiku.

Foto: Pixabay

Odloženo je zatvaranje nekoliko nuklearki, veći broj termalki na ugalj je vraćen u rad. SAD su obećale da će tokom 2022. godine LNG tankerima na Stari kontinent poslati 75 milijardi kubika plina, ugovorene su nove količine od desetak drugih dobavljača...

Međutim, svim alternativnim merama nadoknadilo bi se najviše 90 od oko 165 milijardi kubika plina koliko je, u proseku, godišnje pristizalo gasovodima iz Rusije. Stoga u Briselu priznaju da nije nađena puna zamena za ruski gas čiji se ritam isporuke na Zapad svakim danom sve ubrzanije smanjuje.

Ne vidi se kako će pojedine države do sredine oktobra napuniti skladišta gasa kako bi zimu dočekale spremne. Početna nadanja da će popunjenost dostići poželjnih 82 odsto zamenjena su realnijim ciljem od 70 odsto, ali sve je više osnova da se sumnja u kupovinu i ublažene nabavke.

Jednostavno rešenje

Posebno će biti teško zemljama centralne Evrope koje su decenijama razvijale izuzetno uspešan biznis trgovine gasom sa Rusijom. Kako ne izlaze na more, ili izlaze u minimalnom obimu, nisu razvijale infrastrukturu za nabavku tankerima. Uostalom, ove države već upoznavaju stanovništvo sa načinima štednje kakvi se predviđaju što racionalnijim korišćenjem energenata, ali i direktnim merama.

Volfgang Kubik, potpredsednik Bundestaga Nemačke, ovih dana je u parlamentu zatražio da se situacija reši najlogičnijim i najefikasnijim načinom, obnovom gasne saradnje sa Rusijom. Štaviše, postupkom koji je za pojedine evropske države, posebno za SAD i Veliku Britaniju, ne samo sporan, već i izraz odustajanja od evroatlantskog partnerstva. U pitanju je puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, sve aktuelnije nakon stalnog umanjenja isporuka putem Severnog toka 1 i nevolja sa tehničkim održavanjem starijeg gasovoda, dobrim delom takođe uzročenog sankcijama prema Rusiji.

Ništa ne može brzo

Uprkos maniji gradnje postrojenja za preradu LNG gasa širom Evrope, pokazalo se da nije moguće brzo naći zamenu za dopremanje gasa putem istočnih cevovoda. Velike napore ulagao je Robert Haber, nemački ministar za privredu i ekologiju, pokušavajući da revitalizuje i proširi postojeće ili izgradi nove gasovode prema drugim dobavljačima.

Prvo je putovao u Izrael, uzdajući se u novootkrivena ležišta gasa u vodama ove bliskoistočne zemlje. Pokazalo se da Tel Aviv odavno ima kupce za gas iz budućeg ležišta, a otprema gasa će se raditi iz velikog egipatskog LNG Terminala. Simbolično je prihvatio da se do evropske obale izgradi gasovod kapaciteta 10 milijardi kubika. Simbolička podrška koja Evropi ne znači gotovo ništa.

Potom se ministar uputio u Katar, zemlju koja sa Iranom deli daleko najveće svetsko nalazište plina. Vratio se prilično pokunjen. Veliki izvoznik se odavno usmerio na azijske kupce, a Briselu bi mogao pomoći tako što bi godišnje količine gasnih isporuka mogao uvećati za tri, četiri milijarde kubika. Veće količine biće u prilici ponuditi tek za četiri, pet sezona kada bude pušten u rad majdan gasa. Ali, pod uslovom da je reč o dugoročnom poslu i da se cena određuje na tradicionalni način, oslanjanjem na cenu nafte.

Francuzi čuvaju Pirineje

Poprilične nade u Berlinu, još više u Briselu, polagali su u Azerbejžan, odakle bi, preko turske gasne mreže, uskoro trebalo da pristiže 10 milijardi kubika, pretežno za jug Italije i manje državice na trasi. U Bakuu su mogli obećati samo ranije planirano uvećanje kapaciteta na 16, potom i na 24 milijarde kubika. To je malo za zemlje Srednje Evrope, čini se da bi ovaj način nabavke više poslužio kao mogućnost da se dosadašnji stalni kupci ruskog gasa, Srbija, Bugarska, Grčka i Makedonija, razvežu od Moskve.

Nemački premijer Olaf Šolc se dugo nadao da će doći do izgradnje takozvanih pirinejskih gasovoda koji bi iz SAD pristigli LNG prosledili do centralne Evrope. No, Francuska u čijoj strukturi je potrošnja ruskog gasa minimalna, ima rezerve prema oba potencijalna "pirinejska rešenja".

U Portugaliji je za sada, u luci Sinesi, jedan LNG terminal nedovoljnog kapaciteta ukoliko bi na sebe preuzeo i ulogu transmisije prema središtu kontinenta. Prvo bi trebalo bar utrostručiti postrojenje, potom kroz planinske masive graditi 340 kilometara gasovoda. Procenjeno je da bi posao trajao najmanje dve godine, predugo za hitnu pomoć kakva je potrebna ponajviše Nemcima, ali i Austrijancima, Česima, Švajcarcima, Italijanima, Mađarskoj... Sem toga, ni Portugalci ne bi ulazili u posao ako prethodno Evropljani ne budu jemčili dugogodišnji aranžman.

Nedostaje garancija

Španiji je decenijama gro gasa pristizalo iz Alžira. Ali, kako prema pokretu "Polisario" dve zemlje imaju posve suprotna stajališta, Madrid je odlučio da se preorijentiše na pribavljanje putem LNG tankera i izgradio je čak sedam LNG postrojenja, od kojih je ono u Barseloni najveće u Evropi.

Aktivirana je davnašnja ideja izgradnje cevovoda MIDNAT, od najvećeg grada Katalonije do francuske regije Midije, dug oko 190 kilometara. Mada je još 2018. godine nezavisna stručna analiza procenila da je projekat neisplativ u postojećim okolnostima, ispostavilo se da je, kao i u slučaju potencijalnog portugalsko-francuskog projekta, glavna prepreka ekološka šteta koju bi gasovodi naneli Pirinejima, posebno u sklopu takozvane "Evropske zelene agende".

Pokušavajući da Nemačkoj, ali i drugim centralnim evropskim državama i regijama, omogući dopremanje plina gasovodom, Haber i donedavni italijanski premijer Dragi su sve nade položili u Alžir, inače najvećeg izvoznika gasa Africi. Dragi je uspeo da nekih devet milijardi kubika koje je Alžir isporučivao Španiji preusmeri da cevovodom Medgas, prekop Tunisa, stigne do Italije. Saglasili su se da bi bilo dobro da iz Alžira postoji i direktna gasna spojnica sa Evropom, ali je domaćin postavio evropsku garanciju dugoročnosti posla. Evropljani još nisu odlučili o sopstvenoj energetskoj tranziciji, pa izbegavaju da se vezuju za duže vreme.

Napušten idealan posao

Haber se uputio i u Nigeriju, poznatu po velikim nalazištima fosilnih govora, ali i po gasnim kapacitetima za vađenje i otpremu oko 90 milijardi kubika gasa godišnje. Nemački ministar je imao na umu davnašnji plan o izgardnji preko 4.200 kilometara gasovoda, koji bi iz Nigerije, preko Nigera i Alžira, pristizao na mediteransku obalu, gde bi u prvo vreme LNG brodovima sledio transport za Stari kontinent.

Potom bi se izgradio gasovod, prvenstveno vezan baš za ovaj transport. Nigerija je siromašna država, sa ne malim problemima na severu zemlje gde živi muslimanski živalj, dok Alžir ima finansijske kapacitete da uloži u projekat. Preduslov je garancija dugoročnosti isporuke oko 25 milijardi kubika gasa godiišnje. Kako Evropljani, mada svesni velikog nedostatka energenata, ne žele da se pre razrešenja krize upuštaju u velike poslove, jemstvo je izostalo. Time je i projekat ostao na papiru.

Mnogo vremena, angažmana i napora uložiše političari i energetičari iz evrounijskih država kako bi što pre rešili krizu nabavke energenata, ali i dovršili planiranu energetsku tranziciju. Nisu ostvarili rezultat kojim bi se mogli pohvaliti; građani Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, Francuske, Finske, Slovenije sa zebnjom i u velikoj neizvesnosti očekuju zimu.

Izgleda da nema ničeg ni približno tako efikasnog i korisnog po sve strane u poslu kao što je bila donedavna evrounijsko-ruska saradnja u energetici. Idealan biznis, u kome je najveći izvoznik atraktivnu robu prodavao najvećem kupcu. Možda je vreme da se svi, slično potpredseniku Bundestaga Kubiku, upitamo zašto je narušen posao koji je bio u osnovi evropske države blagostanja.

Teme

RUSIJA GAS

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Mara

23.08.2022 • 17:59

Rusofil

Kog ti je moliti nije ga srditi
Stara narodna

2 2 0
Silver

22.08.2022 • 23:33

bla....

neka se pomiridu sa rusijom .....

8 4 +4
Jovica

22.08.2022 • 15:57

Štednja

Moraju ljudi da se nauče štednji.
U Grčkoj je redovna pojava da radnja klimatizuje prodavnicu, a ulazna vrata stalno otvorena.
Ovu praksu sam takođe primetio po pojedinim prodavnicama u Novom Sadu.
Dosta je bilo bahaćenja. Energetska efikasnost je dugo bila poslednje slovo na papiru

17 3 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.