Evropa nema alternativu... za gas
Mada u Briselu, Berlinu, Rimu i drugim gradovima ulažu velike napore da reše energetsku krizu nastalu odustajanjem Evropske unije od ruskog gasa, rešenje nije ni na vidiku.
Foto: Pixabay
Odloženo je zatvaranje nekoliko nuklearki, veći broj termalki na ugalj je vraćen u rad. SAD su obećale da će tokom 2022. godine LNG tankerima na Stari kontinent poslati 75 milijardi kubika plina, ugovorene su nove količine od desetak drugih dobavljača...
Međutim, svim alternativnim merama nadoknadilo bi se najviše 90 od oko 165 milijardi kubika plina koliko je, u proseku, godišnje pristizalo gasovodima iz Rusije. Stoga u Briselu priznaju da nije nađena puna zamena za ruski gas čiji se ritam isporuke na Zapad svakim danom sve ubrzanije smanjuje.
Ne vidi se kako će pojedine države do sredine oktobra napuniti skladišta gasa kako bi zimu dočekale spremne. Početna nadanja da će popunjenost dostići poželjnih 82 odsto zamenjena su realnijim ciljem od 70 odsto, ali sve je više osnova da se sumnja u kupovinu i ublažene nabavke.
Jednostavno rešenje
Posebno će biti teško zemljama centralne Evrope koje su decenijama razvijale izuzetno uspešan biznis trgovine gasom sa Rusijom. Kako ne izlaze na more, ili izlaze u minimalnom obimu, nisu razvijale infrastrukturu za nabavku tankerima. Uostalom, ove države već upoznavaju stanovništvo sa načinima štednje kakvi se predviđaju što racionalnijim korišćenjem energenata, ali i direktnim merama.
Volfgang Kubik, potpredsednik Bundestaga Nemačke, ovih dana je u parlamentu zatražio da se situacija reši najlogičnijim i najefikasnijim načinom, obnovom gasne saradnje sa Rusijom. Štaviše, postupkom koji je za pojedine evropske države, posebno za SAD i Veliku Britaniju, ne samo sporan, već i izraz odustajanja od evroatlantskog partnerstva. U pitanju je puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, sve aktuelnije nakon stalnog umanjenja isporuka putem Severnog toka 1 i nevolja sa tehničkim održavanjem starijeg gasovoda, dobrim delom takođe uzročenog sankcijama prema Rusiji.
Ništa ne može brzo
Uprkos maniji gradnje postrojenja za preradu LNG gasa širom Evrope, pokazalo se da nije moguće brzo naći zamenu za dopremanje gasa putem istočnih cevovoda. Velike napore ulagao je Robert Haber, nemački ministar za privredu i ekologiju, pokušavajući da revitalizuje i proširi postojeće ili izgradi nove gasovode prema drugim dobavljačima.
Prvo je putovao u Izrael, uzdajući se u novootkrivena ležišta gasa u vodama ove bliskoistočne zemlje. Pokazalo se da Tel Aviv odavno ima kupce za gas iz budućeg ležišta, a otprema gasa će se raditi iz velikog egipatskog LNG Terminala. Simbolično je prihvatio da se do evropske obale izgradi gasovod kapaciteta 10 milijardi kubika. Simbolička podrška koja Evropi ne znači gotovo ništa.
Potom se ministar uputio u Katar, zemlju koja sa Iranom deli daleko najveće svetsko nalazište plina. Vratio se prilično pokunjen. Veliki izvoznik se odavno usmerio na azijske kupce, a Briselu bi mogao pomoći tako što bi godišnje količine gasnih isporuka mogao uvećati za tri, četiri milijarde kubika. Veće količine biće u prilici ponuditi tek za četiri, pet sezona kada bude pušten u rad majdan gasa. Ali, pod uslovom da je reč o dugoročnom poslu i da se cena određuje na tradicionalni način, oslanjanjem na cenu nafte.
Francuzi čuvaju Pirineje
Poprilične nade u Berlinu, još više u Briselu, polagali su u Azerbejžan, odakle bi, preko turske gasne mreže, uskoro trebalo da pristiže 10 milijardi kubika, pretežno za jug Italije i manje državice na trasi. U Bakuu su mogli obećati samo ranije planirano uvećanje kapaciteta na 16, potom i na 24 milijarde kubika. To je malo za zemlje Srednje Evrope, čini se da bi ovaj način nabavke više poslužio kao mogućnost da se dosadašnji stalni kupci ruskog gasa, Srbija, Bugarska, Grčka i Makedonija, razvežu od Moskve.
Nemački premijer Olaf Šolc se dugo nadao da će doći do izgradnje takozvanih pirinejskih gasovoda koji bi iz SAD pristigli LNG prosledili do centralne Evrope. No, Francuska u čijoj strukturi je potrošnja ruskog gasa minimalna, ima rezerve prema oba potencijalna "pirinejska rešenja".
U Portugaliji je za sada, u luci Sinesi, jedan LNG terminal nedovoljnog kapaciteta ukoliko bi na sebe preuzeo i ulogu transmisije prema središtu kontinenta. Prvo bi trebalo bar utrostručiti postrojenje, potom kroz planinske masive graditi 340 kilometara gasovoda. Procenjeno je da bi posao trajao najmanje dve godine, predugo za hitnu pomoć kakva je potrebna ponajviše Nemcima, ali i Austrijancima, Česima, Švajcarcima, Italijanima, Mađarskoj... Sem toga, ni Portugalci ne bi ulazili u posao ako prethodno Evropljani ne budu jemčili dugogodišnji aranžman.
Nedostaje garancija
Španiji je decenijama gro gasa pristizalo iz Alžira. Ali, kako prema pokretu "Polisario" dve zemlje imaju posve suprotna stajališta, Madrid je odlučio da se preorijentiše na pribavljanje putem LNG tankera i izgradio je čak sedam LNG postrojenja, od kojih je ono u Barseloni najveće u Evropi.
Aktivirana je davnašnja ideja izgradnje cevovoda MIDNAT, od najvećeg grada Katalonije do francuske regije Midije, dug oko 190 kilometara. Mada je još 2018. godine nezavisna stručna analiza procenila da je projekat neisplativ u postojećim okolnostima, ispostavilo se da je, kao i u slučaju potencijalnog portugalsko-francuskog projekta, glavna prepreka ekološka šteta koju bi gasovodi naneli Pirinejima, posebno u sklopu takozvane "Evropske zelene agende".
Pokušavajući da Nemačkoj, ali i drugim centralnim evropskim državama i regijama, omogući dopremanje plina gasovodom, Haber i donedavni italijanski premijer Dragi su sve nade položili u Alžir, inače najvećeg izvoznika gasa Africi. Dragi je uspeo da nekih devet milijardi kubika koje je Alžir isporučivao Španiji preusmeri da cevovodom Medgas, prekop Tunisa, stigne do Italije. Saglasili su se da bi bilo dobro da iz Alžira postoji i direktna gasna spojnica sa Evropom, ali je domaćin postavio evropsku garanciju dugoročnosti posla. Evropljani još nisu odlučili o sopstvenoj energetskoj tranziciji, pa izbegavaju da se vezuju za duže vreme.
Pročitaj još
Napušten idealan posao
Haber se uputio i u Nigeriju, poznatu po velikim nalazištima fosilnih govora, ali i po gasnim kapacitetima za vađenje i otpremu oko 90 milijardi kubika gasa godišnje. Nemački ministar je imao na umu davnašnji plan o izgardnji preko 4.200 kilometara gasovoda, koji bi iz Nigerije, preko Nigera i Alžira, pristizao na mediteransku obalu, gde bi u prvo vreme LNG brodovima sledio transport za Stari kontinent.
Potom bi se izgradio gasovod, prvenstveno vezan baš za ovaj transport. Nigerija je siromašna država, sa ne malim problemima na severu zemlje gde živi muslimanski živalj, dok Alžir ima finansijske kapacitete da uloži u projekat. Preduslov je garancija dugoročnosti isporuke oko 25 milijardi kubika gasa godiišnje. Kako Evropljani, mada svesni velikog nedostatka energenata, ne žele da se pre razrešenja krize upuštaju u velike poslove, jemstvo je izostalo. Time je i projekat ostao na papiru.
Mnogo vremena, angažmana i napora uložiše političari i energetičari iz evrounijskih država kako bi što pre rešili krizu nabavke energenata, ali i dovršili planiranu energetsku tranziciju. Nisu ostvarili rezultat kojim bi se mogli pohvaliti; građani Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, Francuske, Finske, Slovenije sa zebnjom i u velikoj neizvesnosti očekuju zimu.
Izgleda da nema ničeg ni približno tako efikasnog i korisnog po sve strane u poslu kao što je bila donedavna evrounijsko-ruska saradnja u energetici. Idealan biznis, u kome je najveći izvoznik atraktivnu robu prodavao najvećem kupcu. Možda je vreme da se svi, slično potpredseniku Bundestaga Kubiku, upitamo zašto je narušen posao koji je bio u osnovi evropske države blagostanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
22
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Komentari 11
Mara
Stara narodna
Silver
Jovica
U Grčkoj je redovna pojava da radnja klimatizuje prodavnicu, a ulazna vrata stalno otvorena.
Ovu praksu sam takođe primetio po pojedinim prodavnicama u Novom Sadu.
Dosta je bilo bahaćenja. Energetska efikasnost je dugo bila poslednje slovo na papiru
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar