Evropa nema alternativu... za gas
Mada u Briselu, Berlinu, Rimu i drugim gradovima ulažu velike napore da reše energetsku krizu nastalu odustajanjem Evropske unije od ruskog gasa, rešenje nije ni na vidiku.
Foto: Pixabay
Odloženo je zatvaranje nekoliko nuklearki, veći broj termalki na ugalj je vraćen u rad. SAD su obećale da će tokom 2022. godine LNG tankerima na Stari kontinent poslati 75 milijardi kubika plina, ugovorene su nove količine od desetak drugih dobavljača...
Međutim, svim alternativnim merama nadoknadilo bi se najviše 90 od oko 165 milijardi kubika plina koliko je, u proseku, godišnje pristizalo gasovodima iz Rusije. Stoga u Briselu priznaju da nije nađena puna zamena za ruski gas čiji se ritam isporuke na Zapad svakim danom sve ubrzanije smanjuje.
Ne vidi se kako će pojedine države do sredine oktobra napuniti skladišta gasa kako bi zimu dočekale spremne. Početna nadanja da će popunjenost dostići poželjnih 82 odsto zamenjena su realnijim ciljem od 70 odsto, ali sve je više osnova da se sumnja u kupovinu i ublažene nabavke.
Jednostavno rešenje
Posebno će biti teško zemljama centralne Evrope koje su decenijama razvijale izuzetno uspešan biznis trgovine gasom sa Rusijom. Kako ne izlaze na more, ili izlaze u minimalnom obimu, nisu razvijale infrastrukturu za nabavku tankerima. Uostalom, ove države već upoznavaju stanovništvo sa načinima štednje kakvi se predviđaju što racionalnijim korišćenjem energenata, ali i direktnim merama.
Volfgang Kubik, potpredsednik Bundestaga Nemačke, ovih dana je u parlamentu zatražio da se situacija reši najlogičnijim i najefikasnijim načinom, obnovom gasne saradnje sa Rusijom. Štaviše, postupkom koji je za pojedine evropske države, posebno za SAD i Veliku Britaniju, ne samo sporan, već i izraz odustajanja od evroatlantskog partnerstva. U pitanju je puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, sve aktuelnije nakon stalnog umanjenja isporuka putem Severnog toka 1 i nevolja sa tehničkim održavanjem starijeg gasovoda, dobrim delom takođe uzročenog sankcijama prema Rusiji.
Ništa ne može brzo
Uprkos maniji gradnje postrojenja za preradu LNG gasa širom Evrope, pokazalo se da nije moguće brzo naći zamenu za dopremanje gasa putem istočnih cevovoda. Velike napore ulagao je Robert Haber, nemački ministar za privredu i ekologiju, pokušavajući da revitalizuje i proširi postojeće ili izgradi nove gasovode prema drugim dobavljačima.
Prvo je putovao u Izrael, uzdajući se u novootkrivena ležišta gasa u vodama ove bliskoistočne zemlje. Pokazalo se da Tel Aviv odavno ima kupce za gas iz budućeg ležišta, a otprema gasa će se raditi iz velikog egipatskog LNG Terminala. Simbolično je prihvatio da se do evropske obale izgradi gasovod kapaciteta 10 milijardi kubika. Simbolička podrška koja Evropi ne znači gotovo ništa.
Potom se ministar uputio u Katar, zemlju koja sa Iranom deli daleko najveće svetsko nalazište plina. Vratio se prilično pokunjen. Veliki izvoznik se odavno usmerio na azijske kupce, a Briselu bi mogao pomoći tako što bi godišnje količine gasnih isporuka mogao uvećati za tri, četiri milijarde kubika. Veće količine biće u prilici ponuditi tek za četiri, pet sezona kada bude pušten u rad majdan gasa. Ali, pod uslovom da je reč o dugoročnom poslu i da se cena određuje na tradicionalni način, oslanjanjem na cenu nafte.
Francuzi čuvaju Pirineje
Poprilične nade u Berlinu, još više u Briselu, polagali su u Azerbejžan, odakle bi, preko turske gasne mreže, uskoro trebalo da pristiže 10 milijardi kubika, pretežno za jug Italije i manje državice na trasi. U Bakuu su mogli obećati samo ranije planirano uvećanje kapaciteta na 16, potom i na 24 milijarde kubika. To je malo za zemlje Srednje Evrope, čini se da bi ovaj način nabavke više poslužio kao mogućnost da se dosadašnji stalni kupci ruskog gasa, Srbija, Bugarska, Grčka i Makedonija, razvežu od Moskve.
Nemački premijer Olaf Šolc se dugo nadao da će doći do izgradnje takozvanih pirinejskih gasovoda koji bi iz SAD pristigli LNG prosledili do centralne Evrope. No, Francuska u čijoj strukturi je potrošnja ruskog gasa minimalna, ima rezerve prema oba potencijalna "pirinejska rešenja".
U Portugaliji je za sada, u luci Sinesi, jedan LNG terminal nedovoljnog kapaciteta ukoliko bi na sebe preuzeo i ulogu transmisije prema središtu kontinenta. Prvo bi trebalo bar utrostručiti postrojenje, potom kroz planinske masive graditi 340 kilometara gasovoda. Procenjeno je da bi posao trajao najmanje dve godine, predugo za hitnu pomoć kakva je potrebna ponajviše Nemcima, ali i Austrijancima, Česima, Švajcarcima, Italijanima, Mađarskoj... Sem toga, ni Portugalci ne bi ulazili u posao ako prethodno Evropljani ne budu jemčili dugogodišnji aranžman.
Nedostaje garancija
Španiji je decenijama gro gasa pristizalo iz Alžira. Ali, kako prema pokretu "Polisario" dve zemlje imaju posve suprotna stajališta, Madrid je odlučio da se preorijentiše na pribavljanje putem LNG tankera i izgradio je čak sedam LNG postrojenja, od kojih je ono u Barseloni najveće u Evropi.
Aktivirana je davnašnja ideja izgradnje cevovoda MIDNAT, od najvećeg grada Katalonije do francuske regije Midije, dug oko 190 kilometara. Mada je još 2018. godine nezavisna stručna analiza procenila da je projekat neisplativ u postojećim okolnostima, ispostavilo se da je, kao i u slučaju potencijalnog portugalsko-francuskog projekta, glavna prepreka ekološka šteta koju bi gasovodi naneli Pirinejima, posebno u sklopu takozvane "Evropske zelene agende".
Pokušavajući da Nemačkoj, ali i drugim centralnim evropskim državama i regijama, omogući dopremanje plina gasovodom, Haber i donedavni italijanski premijer Dragi su sve nade položili u Alžir, inače najvećeg izvoznika gasa Africi. Dragi je uspeo da nekih devet milijardi kubika koje je Alžir isporučivao Španiji preusmeri da cevovodom Medgas, prekop Tunisa, stigne do Italije. Saglasili su se da bi bilo dobro da iz Alžira postoji i direktna gasna spojnica sa Evropom, ali je domaćin postavio evropsku garanciju dugoročnosti posla. Evropljani još nisu odlučili o sopstvenoj energetskoj tranziciji, pa izbegavaju da se vezuju za duže vreme.
Pročitaj još
Napušten idealan posao
Haber se uputio i u Nigeriju, poznatu po velikim nalazištima fosilnih govora, ali i po gasnim kapacitetima za vađenje i otpremu oko 90 milijardi kubika gasa godišnje. Nemački ministar je imao na umu davnašnji plan o izgardnji preko 4.200 kilometara gasovoda, koji bi iz Nigerije, preko Nigera i Alžira, pristizao na mediteransku obalu, gde bi u prvo vreme LNG brodovima sledio transport za Stari kontinent.
Potom bi se izgradio gasovod, prvenstveno vezan baš za ovaj transport. Nigerija je siromašna država, sa ne malim problemima na severu zemlje gde živi muslimanski živalj, dok Alžir ima finansijske kapacitete da uloži u projekat. Preduslov je garancija dugoročnosti isporuke oko 25 milijardi kubika gasa godiišnje. Kako Evropljani, mada svesni velikog nedostatka energenata, ne žele da se pre razrešenja krize upuštaju u velike poslove, jemstvo je izostalo. Time je i projekat ostao na papiru.
Mnogo vremena, angažmana i napora uložiše političari i energetičari iz evrounijskih država kako bi što pre rešili krizu nabavke energenata, ali i dovršili planiranu energetsku tranziciju. Nisu ostvarili rezultat kojim bi se mogli pohvaliti; građani Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, Francuske, Finske, Slovenije sa zebnjom i u velikoj neizvesnosti očekuju zimu.
Izgleda da nema ničeg ni približno tako efikasnog i korisnog po sve strane u poslu kao što je bila donedavna evrounijsko-ruska saradnja u energetici. Idealan biznis, u kome je najveći izvoznik atraktivnu robu prodavao najvećem kupcu. Možda je vreme da se svi, slično potpredseniku Bundestaga Kubiku, upitamo zašto je narušen posao koji je bio u osnovi evropske države blagostanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
5
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
6
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
12
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Komentari 11
Mara
Stara narodna
Silver
Jovica
U Grčkoj je redovna pojava da radnja klimatizuje prodavnicu, a ulazna vrata stalno otvorena.
Ovu praksu sam takođe primetio po pojedinim prodavnicama u Novom Sadu.
Dosta je bilo bahaćenja. Energetska efikasnost je dugo bila poslednje slovo na papiru
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar