Evropa nema alternativu... za gas
Mada u Briselu, Berlinu, Rimu i drugim gradovima ulažu velike napore da reše energetsku krizu nastalu odustajanjem Evropske unije od ruskog gasa, rešenje nije ni na vidiku.
Foto: Pixabay
Odloženo je zatvaranje nekoliko nuklearki, veći broj termalki na ugalj je vraćen u rad. SAD su obećale da će tokom 2022. godine LNG tankerima na Stari kontinent poslati 75 milijardi kubika plina, ugovorene su nove količine od desetak drugih dobavljača...
Međutim, svim alternativnim merama nadoknadilo bi se najviše 90 od oko 165 milijardi kubika plina koliko je, u proseku, godišnje pristizalo gasovodima iz Rusije. Stoga u Briselu priznaju da nije nađena puna zamena za ruski gas čiji se ritam isporuke na Zapad svakim danom sve ubrzanije smanjuje.
Ne vidi se kako će pojedine države do sredine oktobra napuniti skladišta gasa kako bi zimu dočekale spremne. Početna nadanja da će popunjenost dostići poželjnih 82 odsto zamenjena su realnijim ciljem od 70 odsto, ali sve je više osnova da se sumnja u kupovinu i ublažene nabavke.
Jednostavno rešenje
Posebno će biti teško zemljama centralne Evrope koje su decenijama razvijale izuzetno uspešan biznis trgovine gasom sa Rusijom. Kako ne izlaze na more, ili izlaze u minimalnom obimu, nisu razvijale infrastrukturu za nabavku tankerima. Uostalom, ove države već upoznavaju stanovništvo sa načinima štednje kakvi se predviđaju što racionalnijim korišćenjem energenata, ali i direktnim merama.
Volfgang Kubik, potpredsednik Bundestaga Nemačke, ovih dana je u parlamentu zatražio da se situacija reši najlogičnijim i najefikasnijim načinom, obnovom gasne saradnje sa Rusijom. Štaviše, postupkom koji je za pojedine evropske države, posebno za SAD i Veliku Britaniju, ne samo sporan, već i izraz odustajanja od evroatlantskog partnerstva. U pitanju je puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, sve aktuelnije nakon stalnog umanjenja isporuka putem Severnog toka 1 i nevolja sa tehničkim održavanjem starijeg gasovoda, dobrim delom takođe uzročenog sankcijama prema Rusiji.
Ništa ne može brzo
Uprkos maniji gradnje postrojenja za preradu LNG gasa širom Evrope, pokazalo se da nije moguće brzo naći zamenu za dopremanje gasa putem istočnih cevovoda. Velike napore ulagao je Robert Haber, nemački ministar za privredu i ekologiju, pokušavajući da revitalizuje i proširi postojeće ili izgradi nove gasovode prema drugim dobavljačima.
Prvo je putovao u Izrael, uzdajući se u novootkrivena ležišta gasa u vodama ove bliskoistočne zemlje. Pokazalo se da Tel Aviv odavno ima kupce za gas iz budućeg ležišta, a otprema gasa će se raditi iz velikog egipatskog LNG Terminala. Simbolično je prihvatio da se do evropske obale izgradi gasovod kapaciteta 10 milijardi kubika. Simbolička podrška koja Evropi ne znači gotovo ništa.
Potom se ministar uputio u Katar, zemlju koja sa Iranom deli daleko najveće svetsko nalazište plina. Vratio se prilično pokunjen. Veliki izvoznik se odavno usmerio na azijske kupce, a Briselu bi mogao pomoći tako što bi godišnje količine gasnih isporuka mogao uvećati za tri, četiri milijarde kubika. Veće količine biće u prilici ponuditi tek za četiri, pet sezona kada bude pušten u rad majdan gasa. Ali, pod uslovom da je reč o dugoročnom poslu i da se cena određuje na tradicionalni način, oslanjanjem na cenu nafte.
Francuzi čuvaju Pirineje
Poprilične nade u Berlinu, još više u Briselu, polagali su u Azerbejžan, odakle bi, preko turske gasne mreže, uskoro trebalo da pristiže 10 milijardi kubika, pretežno za jug Italije i manje državice na trasi. U Bakuu su mogli obećati samo ranije planirano uvećanje kapaciteta na 16, potom i na 24 milijarde kubika. To je malo za zemlje Srednje Evrope, čini se da bi ovaj način nabavke više poslužio kao mogućnost da se dosadašnji stalni kupci ruskog gasa, Srbija, Bugarska, Grčka i Makedonija, razvežu od Moskve.
Nemački premijer Olaf Šolc se dugo nadao da će doći do izgradnje takozvanih pirinejskih gasovoda koji bi iz SAD pristigli LNG prosledili do centralne Evrope. No, Francuska u čijoj strukturi je potrošnja ruskog gasa minimalna, ima rezerve prema oba potencijalna "pirinejska rešenja".
U Portugaliji je za sada, u luci Sinesi, jedan LNG terminal nedovoljnog kapaciteta ukoliko bi na sebe preuzeo i ulogu transmisije prema središtu kontinenta. Prvo bi trebalo bar utrostručiti postrojenje, potom kroz planinske masive graditi 340 kilometara gasovoda. Procenjeno je da bi posao trajao najmanje dve godine, predugo za hitnu pomoć kakva je potrebna ponajviše Nemcima, ali i Austrijancima, Česima, Švajcarcima, Italijanima, Mađarskoj... Sem toga, ni Portugalci ne bi ulazili u posao ako prethodno Evropljani ne budu jemčili dugogodišnji aranžman.
Nedostaje garancija
Španiji je decenijama gro gasa pristizalo iz Alžira. Ali, kako prema pokretu "Polisario" dve zemlje imaju posve suprotna stajališta, Madrid je odlučio da se preorijentiše na pribavljanje putem LNG tankera i izgradio je čak sedam LNG postrojenja, od kojih je ono u Barseloni najveće u Evropi.
Aktivirana je davnašnja ideja izgradnje cevovoda MIDNAT, od najvećeg grada Katalonije do francuske regije Midije, dug oko 190 kilometara. Mada je još 2018. godine nezavisna stručna analiza procenila da je projekat neisplativ u postojećim okolnostima, ispostavilo se da je, kao i u slučaju potencijalnog portugalsko-francuskog projekta, glavna prepreka ekološka šteta koju bi gasovodi naneli Pirinejima, posebno u sklopu takozvane "Evropske zelene agende".
Pokušavajući da Nemačkoj, ali i drugim centralnim evropskim državama i regijama, omogući dopremanje plina gasovodom, Haber i donedavni italijanski premijer Dragi su sve nade položili u Alžir, inače najvećeg izvoznika gasa Africi. Dragi je uspeo da nekih devet milijardi kubika koje je Alžir isporučivao Španiji preusmeri da cevovodom Medgas, prekop Tunisa, stigne do Italije. Saglasili su se da bi bilo dobro da iz Alžira postoji i direktna gasna spojnica sa Evropom, ali je domaćin postavio evropsku garanciju dugoročnosti posla. Evropljani još nisu odlučili o sopstvenoj energetskoj tranziciji, pa izbegavaju da se vezuju za duže vreme.
Napušten idealan posao
Haber se uputio i u Nigeriju, poznatu po velikim nalazištima fosilnih govora, ali i po gasnim kapacitetima za vađenje i otpremu oko 90 milijardi kubika gasa godišnje. Nemački ministar je imao na umu davnašnji plan o izgardnji preko 4.200 kilometara gasovoda, koji bi iz Nigerije, preko Nigera i Alžira, pristizao na mediteransku obalu, gde bi u prvo vreme LNG brodovima sledio transport za Stari kontinent.
Potom bi se izgradio gasovod, prvenstveno vezan baš za ovaj transport. Nigerija je siromašna država, sa ne malim problemima na severu zemlje gde živi muslimanski živalj, dok Alžir ima finansijske kapacitete da uloži u projekat. Preduslov je garancija dugoročnosti isporuke oko 25 milijardi kubika gasa godiišnje. Kako Evropljani, mada svesni velikog nedostatka energenata, ne žele da se pre razrešenja krize upuštaju u velike poslove, jemstvo je izostalo. Time je i projekat ostao na papiru.
Mnogo vremena, angažmana i napora uložiše političari i energetičari iz evrounijskih država kako bi što pre rešili krizu nabavke energenata, ali i dovršili planiranu energetsku tranziciju. Nisu ostvarili rezultat kojim bi se mogli pohvaliti; građani Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, Francuske, Finske, Slovenije sa zebnjom i u velikoj neizvesnosti očekuju zimu.
Izgleda da nema ničeg ni približno tako efikasnog i korisnog po sve strane u poslu kao što je bila donedavna evrounijsko-ruska saradnja u energetici. Idealan biznis, u kome je najveći izvoznik atraktivnu robu prodavao najvećem kupcu. Možda je vreme da se svi, slično potpredseniku Bundestaga Kubiku, upitamo zašto je narušen posao koji je bio u osnovi evropske države blagostanja.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rusi u 2022. kupili rekordan broj zlatnih poluga
03.02.2023.•
2
Rusija je u 2022. kupila rekordan broj zlatnih poluga, nakon što je smanjenje poreza na plemenite metale podstaklo ljude da kupuju zlato, saopštilo je rusko ministarstvo finansija.
Članice EU usaglasile maksimalnu globalnu cenu ruskih naftnih derivata
03.02.2023.•
0
Članice Evropske unije su usaglasile gornju granicu globalne cene ruskih naftnih derivata, uoči potpune zabrane uvoza koja stupa na snagu u nedelju.
Kompanija koja istražuje zlato kod Žagubice: Rano je reći da li će biti rudnika
03.02.2023.•
1
Rudarska kompanija koja je otkrila nalazište zlata kod Žagubice ocenila je da mnogo toga još treba da se uradi pre nego što se utvrdi da li je otvaranje rudnika moguće i u kom vremenskom okviru.
Građani Srbije ako štede, štede u dinarima
03.02.2023.•
1
U proteklih deset godina dinarska štednja je povećana više od pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara.
Dužnicima će rate biti još veće posle odluke Evropske banke: Dokle bi kamate mogle da rastu?
03.02.2023.•
7
Evropska centralna banka odlučila je da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podsticajima u poljoprivredi od 23 milijarde dinara
02.02.2023.•
1
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2023. godini.
Srbija će ruske kredite moći da otplaćuje u rubljama?
02.02.2023.•
4
Vlada Rusije dala je danas odobrenje da Srbija otplaćuje ruske kredite u rubljama.
Evropska centralna banka ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto
02.02.2023.•
0
Evropska centralna banka (ECB) je danas ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto sa ciljem suzbijanja visoke inflacije, iako evropska ekonomija usporava.
Australija uklanja lik kraljice Elizabete sa novčanice
02.02.2023.•
0
Australija će zameniti portret kraljice Elizabete II sa svoje novčanice od pet australijskih dolara novim dizajnom koji će odražavati i poštovati istoriju australijske autohtone kulture.
.jpg "Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima")
Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima
01.02.2023.•
0
Kompanija Tesla izgubila je 140 miliona dolara investicija u bitkoinima 2022. godine, prenosi BBC.
Prodaja polovnih automobila iz uvoza opala za 15 odsto
31.01.2023.•
8
Prodaja polovnih automobila iz uvoza tokom 2022. godine manja je za 15 odsto u odnosu na prodaju ostvarenu tokom 2021. godine, pokazala je analiza sajta Polovni automobili.
APR: Puštena u rad aplikacija za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja
31.01.2023.•
1
Agencija za privredne registre (APR) je od danas omogućila obveznicima rad u aplikaciji za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2022. godinu.
Privrednici traže izmenu zakona: Da se domaće firme ne zatvaraju zbog četiri dinara
31.01.2023.•
7
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije predaće sutra Ministarstvu privrede inicijativu da izmenu zakona i pravilnika o inspekcijskom nadzoru.
Boing 747 polako ide u penziju
31.01.2023.•
0
Boing se sprema da se zvanično oprosti od originalnog džambo džeta, Boinga 747, dok je u toku poslednja komercijalna isporuka aviona koji je omogućio letenje običnom čoveku.
Poskupelo gorivo u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji
31.01.2023.•
9
Gorivo je od danas, 31. januara skuplje u Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Poljoprivrednik: Na uvoznom mleku neko skida dobar kajmak, da hoću ljubimca držao bih psa a ne krave
30.01.2023.•
37
Obaranje otkupne cene mleka za 20 dinara u jednom danu je čista sahrana poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, smatra poljoprivrednik Aleksandar Milojević iz sela Popovići kod Kraljeva.
Uplate iz dijaspore 2021. činile 7,2 odsto BDP-a Srbije
30.01.2023.•
9
Privatne doznake i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su u 2021. godini 7,2 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, objavila je evropska statistička služba Eurostat.
DDOR na Zlatiboru predstavlja inovacije osiguranja u poljoprivredi: Digitalizacija za održivi razvoj
30.01.2023.•
0
DDOR osiguranje predstaviće svoju ponudu osiguranja na tradicionalnom 57. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Hrvatska planira uvođenje bakšiša u sistem fiskalizacije
30.01.2023.•
4
Privredna komora Hrvatske (HGK) priprema nacrt zakona po kome bi napojnice ušle u sistem fiskalizacije ugostitelja i razgovara se o datumu njegovog stupanja na snagu.
Srbija zvanično utvrdila šta su startapovi, a ko "poslovni anđeli"
29.01.2023.•
0
Ko uloži najmanje 5.000 evra u jedan ili više startapova stiče pravo da i zvanično ponese naziv "poslovnog anđela".
Tržište telefona beleži pad - najveći u poslednjih 10 godina
29.01.2023.•
3
IDC Smartphone Tracker istraživanje beleži neslavan rekord kada je u pitanju isporuka telefona.
Komentari 11
Mara
Stara narodna
Silver
Jovica
U Grčkoj je redovna pojava da radnja klimatizuje prodavnicu, a ulazna vrata stalno otvorena.
Ovu praksu sam takođe primetio po pojedinim prodavnicama u Novom Sadu.
Dosta je bilo bahaćenja. Energetska efikasnost je dugo bila poslednje slovo na papiru
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar