Svaki milijarder je promašaj politike?

Jahte, vile, letovi privatnim avionima i raketama... Da li je u jednom trenutku bogatstvo groteskno i nepotrebno veliko?
Svaki milijarder je promašaj politike?
Foto: Pixabay
Zagovornici ideje limitarizma kažu da jeste i da "višak" bogatstva treba iskoristiti za opšte dobro, prenosi Dojče vele
Mnogi kažu da je para nikad dosta. Ali rastuća ekonomska nejednakost navodi sve više ljudi na misao da je ova tvrdnja pogrešna - neki ljudi zaista jesu previše bogati.
Duga je lista ekonomista, filozofa i lidera koji su se vekovima bavili preraspodelom bogatstva. Čitavi politički sistemi izgrađeni su oko ideje jednakosti i deljenja.
 
Šta je limitarizam?
 
Ekonomski limitarizam je koncept koji istražuje ideju da niko ne treba da bude preterano bogat. Fokusira se na štete i rizike postojanja super-bogatih ljudi.
 
U nekom trenutku, višak novca više ne doprinosi blagostanju ili dobrom životu. U većini slučajeva, kažu zagovornici ove teorije, sa nekoliko miliona dolara čovek može da živi kao bubreg u loju.
 
Limitarizam zato ne treba brkati sa socijalizmom ili komunizmom. Ovaj koncept ne odbacuje akumulaciju bogatstva, vlasništvo nad privatnom svojinom niti se zalaže za uravnilovku. Samo tvrdi da je imati mnogo ponekad i previše.
 
Trenutno teorija ne govori o posebnim brojkama. Dakle, ne utvrđuje tačno da li su ljudi previše bogati kad imaju deset miliona ili dve milijarde dolara.
 
Odakle ova ideja?
 
Vodeće ime ove teorije je Ingrid Robejns, belgijska teoretičarka koja radi na Univerzitetu Utreht u Holandiji. Robejns tamo predaje na Odseku za filozofiju, fokusirajući se na etiku, političku filozofiju i socijalnu pravdu.
 
Ona je prvi put predstavila ideju limitarizma na konferenciji pre deset godina, ali je bilo potrebno nekoliko godina da se pojavi njen prvi akademski rad na tu temu. Od tada neumorno priča o ovom konceptu, objavljuje radove i radi na knjizi. Ideja je izazvala različite reakcije širom sveta.
 
"U Evropi, moje iskustvo je da se javnost slaže sa mnogim mišljenjima po pitanju limitarizma. Ali u SAD je ova ideja veoma daleko od diskusija koje se vode u mejnstrimu", kaže Robejns za DW.
 
"Deo tradicionalne američke kulture je ideja američkog sna, to jest vera da će svako imati šansu da postane veoma bogat, ako je samo dovoljno posvećen", dodaje ona.
 
Svaki milijarder je promašaj politike?
 
U osnovi limitarizma je pitanje morala. Postavlja se pitanje, kada je moralno ili etički neophodno intervenisati u sistem slobodnog tržišta za dobrobit društva u celini.
 
Da li bogati pojedinci doprinose društvu ulaganjem u povećanu produktivnost ili samo špekulišu u svoju korist? Da li je deset automobila zaista toliko bolje od dva?
 
"Neki sada koriste slogan 'svaki milijarder je promašaj politike'. Smatram da je to tačno, ali i da je moralno i politički problematično da neki bogataši imaju previše, pa čak iako je manje od milijardu", kaže Robejns.
 
Ona tvrdi da se limitarizam zasniva na dva glavna principa: zaštiti demokratije i rešavanju hitnih potreba, kao i rešavanju problema koji zahtevaju napor celog društva poput klimatskih promena.
 
Kroz limitarizam se iskazuje briga da nejednakost može potkopati demokratiju. Bogati mogu da koriste novac da utiču na političare, angažuju lobiste i utiču na donošenje zakona. Ako im to ne uspe, oni mogu uticati na javno mnjenje tako što će direktno posedovati medijske kuće ili finansirati nevladine organizacije.
 
Veliko bogatstvo ugrožava borbu za klimu?
 
Ekonomski limitarizam pretpostavlja da bi ravnopravnija raspodela bogatstva dovela do boljeg ukupnog kvaliteta života u svetu. To bi moglo da pomogne onima koji žive u ekstremnom siromaštvu.
 
"Ako već imate deset miliona, ne znači vam previše ako dobijete još 100.000 evra ili dolara. Ali ako nemate nikakvo bogatstvo, onda je svaki prihod bitan i znači manje gladi i manje dece u siromaštvu", kaže Robejns.
 
Ipak, ne radi se samo o novcu. Zagovornici ekonomskog limitarizma kažu da bogati predstavljaju opasnost za životnu sredinu jer njihovo ponašanje prouzrokuje prevelike emisije ugljen-dioksida.
 
"Super-bogati nesrazmerno utiču na klimatske promene jer je njihov materijalni stil života mnogo raskošniji, a njihova ulaganja su ekološki štetna", ističe Robejns.
 
"Stoga bi bilo pošteno da se njihov višak novca iskoristi za rešavanje klimatske krize, umesto da ih pustimo da se izvlače iz ovog problema i grade luksuzne bunkere ili vile na vrhovima planina kako bi se sakrili u slučaju da klimatske promene izmaknu kontroli ili izbiju građanski nemiri", dodaje profesorka.
 
Bogati postaju sve bogatiji
 
Drugi filozofi i ekonomisti strogo se protive ideji ograničavanja bogatstva. Oni ne vide moralnu granicu za zarađeno ili nasleđeno bogatstvo.
 
Naprotiv, kažu, postojanje mogućnosti da se neko obogati podstiče preduzetnike da rizikuju, da razmišljaju o inovacijama i da donose promene.
 
Pored toga, oni tvrde da ograničavanje bogatstva neće okončati političku nejednakost. Kao bolji način da se postigne veća jednakost navode progresivni poreski sistem.
 
Ipak, jasno je da bogati postaju sve bogatiji. Lista milijardera za 2022. koju je objavio Forbs nabrojala je njih 2.668. Zajedno su bili teški 12,7 biliona dolara.
 
Robejns smatra da postoje prepreke da svet sprovede njene ideje. Prvo, gotovo je nemoguće doći do univerzalne definicije prevelikog bogatstva. Drugo, čak i kada bi postojao definisan iznos, kako bi se oduzeo višak novca?
 
Utehu nalazi u činjenici da su filozofi tu da postavljaju pitanja, a ne da vrše zaplenu dijamantskih ogrlica ili privatnih aviona.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • B

    07.10.2022 21:59
    Kriza, rat, ili oboje
    Sve do kraja 70-tih u SAD su vrlo bogati placali i do 90% poreza na imovinu iznad odredjenog nivoa. Sindikati su bili jaki i socijalna pravda je jos postojala.
    Onda je, uz pomoc CIA i 1% najbogatijih, dosao Regan, razbio sindikate, spustio poreze i obustavio promenu anti-trust zakona donetih nakon Velike depresije.
    40% bogatstva u SAD je u rukama 1%. Sto je to bitno? Prvo, SAD naredjuju najmanje 40 drzava sta da rade, pa tih 1% imaju kontrolu nad EU, britanskim dominionima i par drzava u Aziji.
    Drugo, kad 38 ljudi ima vise od 3,8 milijardi ljudi, to vodi u depresiju tipa 1933.
    Druga opcija za razresenje postojeceg stanja je rat i socijalni prevrat, poznat i kao revolucija. Kriza ili rat, videcemo sta ce biti.
  • rale

    06.10.2022 12:01
    Ovako nešto se već probalo i to se zvalo komunizam. Zato danas svaki pokušaj ovako nečega će da rezultuje selidbom bogataša u druge liberalnije države gde će im bogatstva biti dobrodošla za trošenje. Milijardere koji investiraju, proizvode, daju novac u dobrotvorne svrhe treba prihvatati, one koji ukrupnjavaju kapital, manipulišu tržišta, gomilaju novac, strogo kontrolisati i kažnjavati. Tako nešto već postoji i samo treba da se sprovodi.
  • Osveta loših đaka

    06.10.2022 11:08
    @M2
    Porez na deonice se plaća:
    - kada se prihod ostvari nakon prodaje deonica
    - svakih 6 meseci se prijavljuje dobit
    - nakon isplate dividendi

    Vaša primedba nema veze sa suštinom teksta jer su bogati prvo morali da prihoduju i samim tim prijave porez da bi imali čime da kupe deonice osim u slučaju aktivnosti oslobođenih od poreza što se razlikuje od države do države.
    Takođe je interesantno gde se prijavljuje prihod itd.
    Ova oblast je veoma složena i posledice mogu biti ogromne ali mi još uvek nemamo kulturu "dobrih" računovođa.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,31 dinar

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dolar ojačao prema glavnim rivalima

Dolar je ojačao danas u odnosu na glavne valute jer je porast broja slučajeva kovida u Kini doveo do ponovnog uvođenja oštrih mera ograničenja tamo i urušio raspoloženje investitora na tržištima.