"Financial Times" je objavio da je, osim naše države, interesovanje za preuzimanje NIS-a od Gaspromnefta pokazalo još "nekoliko strana", uključujući i mađarsku kompaniju MOL.
Glavni broker brokerske kuće Momentum
Nenad Gujaničić za
Biznis.rs procenjuje da su male šanse da se preuzimanje NIS-a od strane Srbije zaista i desi.
Sagovornik ovog portala trenutno ne vidi nijedan racionalan razlog zašto bi se Gasprom, odnosno ruska država, odrekao visokoprofitabilne kompanije koja mu, kako ističe, pride obezbeđuje veoma jaku poziciju u energetskom sistemu na Balkanu.
Scenario u kome država preuzima NIS mogao bi da se desi jedino ako kompanija dođe u takvu situaciju da ne može normalno da funkcioniše, kaže Gujaničić i dodaje da bi to podrazumevalo totalnu zabranu uvoza bilo kog tipa sirove nafte i embargo na opremu za rafineriju.
"U situaciji kada sukob na relaciji Zapad-Rusija ne jenjava, prodaja NIS-a bi svakako mogla da bude znak slabosti ruske strane. Dakle, verovatnoća da se to desi je trenutno veoma mala", procenio je Gujaničić.
A kada bi se zaista dogodilo, preuzimanje NIS-a bilo bi skup posao.
"Većinski vlasnik bi sa punim pravom mogao da traži cenu koja je najmanje 2,5 do tri puta veća od aktuelne tržišne kapitalizacije. Dovoljno je reći da će NIS samo u tekućoj godini imati profit od oko 700 miliona evra, pa videti da je aktuelna tržišna kapitalizacija kompanije prilično nerealna, naročito za eventualni promet većih komada vlasništva", rekao je Gujaničić za Biznis.rs.
Trenutna tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi iznosi oko 884 miliona evra, što znači da bi kupac za kapital Naftne industrije Srbije morao da plati između 2,21 i 2,65 milijarde evra. U martu ove godine, neposredno po izbijanju rata u Ukrajini, tržišna kapitalizacija kompanije bila je oko 680 miliona evra.
NIS je u petak, 4. novembra, objavio da je u prvih devet meseci ove godine ostvario neto dobit od 69,4 milijarde dinara (oko 592 miliona evra), dok je dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije (EBITDA) iznosila 104,8 milijardi dinara. Obračunate obaveze NIS grupe u tom periodu po osnovu poreza i naknada iznosile su 184,6 milijardi dinara, što je 19 odsto više nego za prvih devet meseci prošle godine, dok je za tri odsto smanjena zaduženost prema bankama koja na kraju trećeg kvartala 2022. godine iznosi 570,6 miliona evra.
Kada je reč o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije, tačno 50 odsto kapitala je u rukama Gasprom Njefta (Gaspromnjeft), Republika Srbija u vlasništvu ima 29,87 odsto, a Gasprom 6,15 odsto, dok je ostatak na kastodi računima i kod malih akcionara – fizičkih lica.
Srbija je, inače, 2008. godine sa Ruskom federacijom potpisala Energetski sporazum prema kome je Gazprom postao vlasnik 51 odsto kapitala NIS-a za 400 miliona evra, uz obavezu da u tu kompaniju investira još 500 miliona evra do 2012. godine i izgradi deo gasovoda Južni tok kroz Srbiju, propusne moći 10 milijardi kubnih metara godišnje. Projekat gasovoda Južni tok napušten je u decembru 2014. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Komentari 16
cvrc
Ono što je ostalo, to treba sačuvati. Vratiti sve što su nelegalno prodali, jer se narod nije složio da se rasprodaje.
Mene i moju okolinu niko nije pitao,čak nisu ni zvali telefonom niti anketirali…ma, ništa.
Ja se pozivam na izvod iz matične knjige i izvod o državljanstvu. I ne priznajem prodaju ničega.
A,te akcije…da, tu su, i one su dokaz da sam vlasnik, kao i gomila nas, da ne prodajem niti poklanjam. Meni je to nametnuto, a njima je to teret, jer je ipak jedan deo u rukama naroda.
SIN
Kupiti deo NISa do vecinskog paketa, a izbegavati arbitrazne sudove koji bi dosudili da isto to i vise Srbija stekne besplatno zbog flagrantnog dugogodisnjeg krsenja ugovora od strane Gasproma.
Mozda je to zato sto im direktiva zna da su u medjuvremenu potpisani jos stetiniji aneksi ugovora od strane raznih direktora koji su se i poprilicno ovajdili tj. primili mito i time ostetili drzavu za vise milijardi evra.
U svakom slucaju arbitrazni sudovi to brzo rese.
Darkoni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar