Najviše je opala u regionu južne i istočne Srbije i to za 34,1 odsto, u Beogradskom regionu za 25 odsto, dok je u Vojvodini taj pad iznosio svega 8,7 odsto, piše Politika.
Bilo je očekivano da je glavni razlog ovog pada suzdržanost investitora, koji zbog pooštrenih uslova zaduživanja i globalne krize oklevaju sa investicijama. Međutim, broj podnetih zahteva u vezi sa izgradnjom objekata pokazuje suprotno.
Ako se pogledaju podaci centralne evidencije objedinjenih procedura, koju vodi Agencija za privredne registre, u tom periodu u Srbiji je primljeno 1,96 odsto više zahteva u vezi sa izgradnjom objekata nego u trećem kvartalu 2021, a za 12,77 odsto više nego tokom trećeg kvartala 2020. godine.
Dakle, u trećem kvartalu 2022. primljeno je 39.545 zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, što predstavlja povećanje u odnosu na drugi kvartal kada su primljena 37.042 zahteva, ali i u odnosu na isti period 2021, kada je primljeno ukupno 38.786. Primera radi, samo za građevinske dozvole podneto je 4.516 zahteva, dok ih je u 2021. bilo 4.467, a 2020. godine 3.975.
Međutim, pregledom jedinstvene, javne, elektronske baze podataka u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta po zahtevu u vezi sa izgradnjom objekata, uočava se pad efikasnosti nadležnih organa iz godine u godinu, kroz rast prosečnog vremena postupanja u procesu rešavanja zahteva.
Prosečno vreme rešavanja zahteva za izdavanje lokalcijskih uslova u trećem kvartalu 2020. godine u Srbiji iznosilo je 18 dana, u istom periodu 2021. godine 24 dana, dok je u trećem kvartalu 2022. godine postupak trajao 31 dan.
Kada je reč o zahtevima za izdavanje građevinskih dozvola, prosečan broj dana za rešavanje zahteva u trećem kvartalu 2020. godine u Srbiji trajao je devet dana, u 2021. godini 13 dana, a u 2022. godini 15 dana.
Prosečno vreme postupanja nadležnih organa raste iz godine u godinu i po ostalim zahtevima, bilo da je reč o izdavanju privremene građevinske dozvole za čije rešavanje je trebalo osam dana 2020. godine, devet dana 2021. godine i čak 18 dana 2022. godine - ili za izdavanje upotrebne dozvole za koju je bilo potrebno devet dana 2020. godine, 17 dana 2021. godine i 20 dana 2022. godine.
Prema broju primljenih zahteva, najveće opterećenje trpe Novi Sad i Beograd. U Novom Sadu je podneto 3.850 zahteva, što predstavlja 9,74 odsto ukupnog broja, a u Beogradu 1.723, što je 4,34 odsto svih zahteva.
Interesantna je pojava mnoštva odbačenih zahteva u gradskoj upravi Beograda. Odbačeni zahtevi za lokacijske uslove predstavljaju 55,39 odsto ukupnog broja donetih rešenja, odbačeni zahtevi za građevinske dozvole čine 59,7 odsto ukupnog broja donetih rešenja, dok je za upotrebne dozvole procenat odbačenih zahteva 67,26 odsto.
U poređenju sa Novim Sadom, broj odbačenih zahteva u proseku je veći za 14,81 odsto. Broj usvojenih zahteva u Beogradu je 25 odsto od broja podnetih, a u Novom Sadu 53,77 odsto procenata.
Uzročno-posledična veza između postupanja nadležnih organa i pada vrednosti građevinskih radova je očigledna. Ovakva situacija ukazuje da je potrebno nešto promeniti i doneti sistemske mere koje će doprineti ubrzanju postupka, pojednostavljenju određenih procedura, ali i povećanju kapaciteta za obradu zahteva.
Neizbežno je povećanje efikasnosti nadležnih organa i unapređenje oblasti građevinarstva, podsticanje zelene gradnje i elektromobilnosti, što će verovatno biti postignuto kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji, koji su više puta u poslednje vreme najavljivane.
.jpg "Gradske uprave spore: Sve duže se čeka na građevinske dozvole, najgore u Novom Sadu i Beogradu")
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 14
@lale
Lale
***
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar