Zašto se IT sektor uzdrmao i u Srbiji: Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga
Opasnost od prelivanja globalne krize u IT sektoru već neko vreme lebdi iznad tržišta u Srbiji.
Foto: Pixabay
Iako poslednjih meseci ima informacija o otpuštanjima u pojedinim firmama, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ove godine broj zaposlenih u IT sektoru zapravo povećan za 3.435.
Poslednja vest o otpuštanju stigla je iz kompanije HTEC koja je broj radnika smanjila za 200.
Direktorka komunijacija HTEC-a Katarina Urošević rekla je za Blumberg Adriju da je kompanija na ovaj potez bila primorana zbog reorganizacija i dodala da otpušteni predstavljaju oko sedam odsto ukupnog ljudstva firme, prenosi Euronews Srbija.
Urošević je navela da je situacija na globalnom IT tržištu izuzetno izazovna, što pokazuje veliki broj otkaza u vodećim svetskim tehnološkim kompanijama.
"Nažalost, efekti krize prelili su se i na regionalno tržište", rekla je ona.
Slična situacija dogodila se sa kompanijom "Quantox Technology", koja je otpustila 177 osoba, a njen osnivač javno je o tome govorio prošlog meseca kada je onima koji su ostali bez posla, pokušao da nađe zaposlenje u drugim firmama. Njegova kompanija bila je u punoj ekspanziji, i otvorila je poslovanje u još šest zemalja pored Srbije, od kojih i u Nemačkoj i Rumuniji. Međutim, našla se u situaciji da usled šireg pada koji je zahvatio kripto-industriju od prošle godine, ostane bez dva klijenta koja su u tom sektoru bankrotirala, a koji su im zapravo bili najveći klijenti.
Kako ekonomska kriza utiče na kompanije u Srbiji
Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" ističe da je za to da li će neka IT kompanija biti u problemu važan sektor u kom obavlja delatnost.
Navodi da je važno napraviti razliku između nekoliko nivoa ulaganja u startapove, jer od toga zavisi i sam stadijum razvoja kompanije. Tako se, kaže, razlikuje nekoliko rundi: "sid", odnosno ulaganje u fazi inicijalnog razvoja, zatim serija A i serija B, pri čemu svaka sledeća nosi veću sumu ulaganja.
"Naš startap ekosistem dominantno pada u 'sid' rundu, nemamo kompanije koje traže po 10-20 miliona. Svuda u svetu poslednjih godinu i po dana, kada je bilo očigledno da inflacija raste, oni koji traže te desetine miliona, ne mogu da ih dobiju, jer je dizanje referentne kamatne stope učinilo da sigurnija ulaganju postanu isplativija u odnosu na ova visokorizična", istakao je Bjelotomić.
Dodaje da u Srbiji dobar deo kompanija koje pružaju IT servise radi za američke startapove koji su podizali seriju B i više od toga, ali koji sada imaju problem. Sve to utiče upravo na taj segment IT industrije, koja dosta radi sa tim američkim startapovima.
"Naravno da su oni osetili to, dok neke druge kompanije, koje imaju težišta u Evropi ili Zapadnoj Evropi, nisu pogođene tim problemom", kaže Bjelotomić.
Suština je u tome, dakle, da se aktuelna kriza najviše odnosi na kompanije koje pružaju IT servise, koje su radile sa američkim partnerima, a ti partneri su sada u krizi zbog nemogućnosti dizanja novca u seriji B ulaganja.
Gde se preliva tržište rada sa IT servisa?
Prema podacima iz 2022, Srbija je bila u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više. Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beležio je drastičan odliv zaposlenih u ovoj industriji.
S obzirom na to da je sada jedan broj ljudi dobio otkaz u IT sektoru i u Srbiji, sasvim je moguće da će se neki od njih naći u problemima kada je u pitanju ponovno zapošljavanje.
"Ljudi koji sada treba da uđu na tržište, pitanje je koliko će lako ući. Dodatno je ugrožena i grupa koja je u poslednjih godinu dana dobila otkaz, a tek je počela. Kada neko ko ima godinu dana iskustva krene da traži da posao, novi poslodavac ne može da mu da početnu platu, a opet nije ni mogao da stekne neko posebno iskustvo. Takvi ljudi se teško vraćaju na tržište rada u IT industriji", ističe Bjelotomić.
Kako kaže, godinama se priča o autsorsing kompanijama koji su sada u problemu, ali od tih IT servisa se tržište radne snage preliva ka nekim tradicionalnijim granama koje su sada sve više digitalizovane. Kao neke od tih sektora, Bjelotomić navodi automoto industriju, kao i banke koje moraju da hvataju priključak sa "fintekom", odnosno tehnologijama koje se fokusiraju na finansiju.
"Bio je tu odliv, oni nisu mogli da se takmiče. Kompanije koje pružaju IT servise uglavnom rade za strana tržišta i imaju plate koje su više. Pomerila se priča, super je bilo raditi za te kompanije, ali bi trebalo sada tražiti neke druge, gde može da se dobije iskustvo", napominje Bjelotomić.
Pročitaj još
"Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga"
Izvoz IKT usluga je i dalje u rastućem trendu kod nas, kaže za N1 Aleksandra Popović, direktorka projekta "Srbija inovira".
"Međutim, koliko god da je taj trend povoljan, struktura ostaje ista - izvozimo pre svega IT usluge, čak 80 odsto, a svega 20 procenata IT proizvode. A upravo ti proizvodi povećavaju lanac proizvodnje i jačaju tu našu ekonomiju zasnovanu na inovacijama", naglasila je Popović.
IT usluge su, dodaje, pre svega usmerene na inženjerski kadar.
"Zašto? Vidimo i sada, ako pogledamo izvoz i zemlje, to su SAD i Velika Britanija, odnosno zemlje koje su bile pogođene krizama, i to se polako preliva na nas. Dok vidimo da ove kompanije koje su usmerene na proizvode sada zapošljavaju i one ne osećaju krizu, lakše mogu da se prilagode", pojašnjava ona.
O tome da li otpuštanje programera u nekim velikim kompanijama kod nas treba da nas brine, Popović kaže da ne.
"Očekivano je da oni vrlo lako nađu posao, vidimo da i dalje ima oglasa, postoji potražnja. Bilo bi lepo da se jedan deo njih usmeri u neko tehnološko preduzetništvo, da započnu neke svoje biznise i da doprinesu razvoju tog našeg inovacionog eko sistema", naglasila je ona.
Brnabić: Očekujemo rekordan izvoz
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz usluga Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra. Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3.435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.
Ona je u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti "pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
2
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
7
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Komentari 18
Боцке
Dragan
Pele
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar