Zašto se IT sektor uzdrmao i u Srbiji: Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga
Opasnost od prelivanja globalne krize u IT sektoru već neko vreme lebdi iznad tržišta u Srbiji.
Iako poslednjih meseci ima informacija o otpuštanjima u pojedinim firmama, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ove godine broj zaposlenih u IT sektoru zapravo povećan za 3.435.
Poslednja vest o otpuštanju stigla je iz kompanije HTEC koja je broj radnika smanjila za 200.
Direktorka komunijacija HTEC-a Katarina Urošević rekla je za Blumberg Adriju da je kompanija na ovaj potez bila primorana zbog reorganizacija i dodala da otpušteni predstavljaju oko sedam odsto ukupnog ljudstva firme, prenosi Euronews Srbija.
Urošević je navela da je situacija na globalnom IT tržištu izuzetno izazovna, što pokazuje veliki broj otkaza u vodećim svetskim tehnološkim kompanijama.
"Nažalost, efekti krize prelili su se i na regionalno tržište", rekla je ona.
Slična situacija dogodila se sa kompanijom "Quantox Technology", koja je otpustila 177 osoba, a njen osnivač javno je o tome govorio prošlog meseca kada je onima koji su ostali bez posla, pokušao da nađe zaposlenje u drugim firmama. Njegova kompanija bila je u punoj ekspanziji, i otvorila je poslovanje u još šest zemalja pored Srbije, od kojih i u Nemačkoj i Rumuniji. Međutim, našla se u situaciji da usled šireg pada koji je zahvatio kripto-industriju od prošle godine, ostane bez dva klijenta koja su u tom sektoru bankrotirala, a koji su im zapravo bili najveći klijenti.
Kako ekonomska kriza utiče na kompanije u Srbiji
Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" ističe da je za to da li će neka IT kompanija biti u problemu važan sektor u kom obavlja delatnost.
Navodi da je važno napraviti razliku između nekoliko nivoa ulaganja u startapove, jer od toga zavisi i sam stadijum razvoja kompanije. Tako se, kaže, razlikuje nekoliko rundi: "sid", odnosno ulaganje u fazi inicijalnog razvoja, zatim serija A i serija B, pri čemu svaka sledeća nosi veću sumu ulaganja.
"Naš startap ekosistem dominantno pada u 'sid' rundu, nemamo kompanije koje traže po 10-20 miliona. Svuda u svetu poslednjih godinu i po dana, kada je bilo očigledno da inflacija raste, oni koji traže te desetine miliona, ne mogu da ih dobiju, jer je dizanje referentne kamatne stope učinilo da sigurnija ulaganju postanu isplativija u odnosu na ova visokorizična", istakao je Bjelotomić.
Dodaje da u Srbiji dobar deo kompanija koje pružaju IT servise radi za američke startapove koji su podizali seriju B i više od toga, ali koji sada imaju problem. Sve to utiče upravo na taj segment IT industrije, koja dosta radi sa tim američkim startapovima.
"Naravno da su oni osetili to, dok neke druge kompanije, koje imaju težišta u Evropi ili Zapadnoj Evropi, nisu pogođene tim problemom", kaže Bjelotomić.
Suština je u tome, dakle, da se aktuelna kriza najviše odnosi na kompanije koje pružaju IT servise, koje su radile sa američkim partnerima, a ti partneri su sada u krizi zbog nemogućnosti dizanja novca u seriji B ulaganja.
Gde se preliva tržište rada sa IT servisa?
Prema podacima iz 2022, Srbija je bila u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više. Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beležio je drastičan odliv zaposlenih u ovoj industriji.
S obzirom na to da je sada jedan broj ljudi dobio otkaz u IT sektoru i u Srbiji, sasvim je moguće da će se neki od njih naći u problemima kada je u pitanju ponovno zapošljavanje.
"Ljudi koji sada treba da uđu na tržište, pitanje je koliko će lako ući. Dodatno je ugrožena i grupa koja je u poslednjih godinu dana dobila otkaz, a tek je počela. Kada neko ko ima godinu dana iskustva krene da traži da posao, novi poslodavac ne može da mu da početnu platu, a opet nije ni mogao da stekne neko posebno iskustvo. Takvi ljudi se teško vraćaju na tržište rada u IT industriji", ističe Bjelotomić.
Kako kaže, godinama se priča o autsorsing kompanijama koji su sada u problemu, ali od tih IT servisa se tržište radne snage preliva ka nekim tradicionalnijim granama koje su sada sve više digitalizovane. Kao neke od tih sektora, Bjelotomić navodi automoto industriju, kao i banke koje moraju da hvataju priključak sa "fintekom", odnosno tehnologijama koje se fokusiraju na finansiju.
"Bio je tu odliv, oni nisu mogli da se takmiče. Kompanije koje pružaju IT servise uglavnom rade za strana tržišta i imaju plate koje su više. Pomerila se priča, super je bilo raditi za te kompanije, ali bi trebalo sada tražiti neke druge, gde može da se dobije iskustvo", napominje Bjelotomić.
Pročitaj još
"Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga"
Izvoz IKT usluga je i dalje u rastućem trendu kod nas, kaže za N1 Aleksandra Popović, direktorka projekta "Srbija inovira".
"Međutim, koliko god da je taj trend povoljan, struktura ostaje ista - izvozimo pre svega IT usluge, čak 80 odsto, a svega 20 procenata IT proizvode. A upravo ti proizvodi povećavaju lanac proizvodnje i jačaju tu našu ekonomiju zasnovanu na inovacijama", naglasila je Popović.
IT usluge su, dodaje, pre svega usmerene na inženjerski kadar.
"Zašto? Vidimo i sada, ako pogledamo izvoz i zemlje, to su SAD i Velika Britanija, odnosno zemlje koje su bile pogođene krizama, i to se polako preliva na nas. Dok vidimo da ove kompanije koje su usmerene na proizvode sada zapošljavaju i one ne osećaju krizu, lakše mogu da se prilagode", pojašnjava ona.
O tome da li otpuštanje programera u nekim velikim kompanijama kod nas treba da nas brine, Popović kaže da ne.
"Očekivano je da oni vrlo lako nađu posao, vidimo da i dalje ima oglasa, postoji potražnja. Bilo bi lepo da se jedan deo njih usmeri u neko tehnološko preduzetništvo, da započnu neke svoje biznise i da doprinesu razvoju tog našeg inovacionog eko sistema", naglasila je ona.
Brnabić: Očekujemo rekordan izvoz
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz usluga Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra. Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3.435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.
Ona je u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti "pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Analiza stranih konsultanata: Srbiji sve potrebniji strani radnici
15.11.2026.•
0
Ekonomska situacija u Srbiji je školski primer "privrede sa dva lica".
Sa tržišta Srbije povlači se više modela Folksvagena, Škode, Audija i Mercedesa
15.11.2026.•
0
Sa tržišta Srbije povlači se više modela automobila marke Folksvagen i Škoda, kao i audi Q3 zbog rizika od korozije, dok se mercedes-benz S klase povlači zbog mogućeg curenja kočione tečnosti.
Poštanska štedionica: Za dva dana isplaćeno oko sedam odsto sredstava klijentima Alta banke
14.11.2026.•
2
Banka Poštanska štedionica nastavila je danas isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, iz sredstava koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita.
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
19
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Komentari 18
Боцке
Dragan
Pele
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar