Zašto se IT sektor uzdrmao i u Srbiji: Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga
Opasnost od prelivanja globalne krize u IT sektoru već neko vreme lebdi iznad tržišta u Srbiji.
Foto: Pixabay
Iako poslednjih meseci ima informacija o otpuštanjima u pojedinim firmama, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ove godine broj zaposlenih u IT sektoru zapravo povećan za 3.435.
Poslednja vest o otpuštanju stigla je iz kompanije HTEC koja je broj radnika smanjila za 200.
Direktorka komunijacija HTEC-a Katarina Urošević rekla je za Blumberg Adriju da je kompanija na ovaj potez bila primorana zbog reorganizacija i dodala da otpušteni predstavljaju oko sedam odsto ukupnog ljudstva firme, prenosi Euronews Srbija.
Urošević je navela da je situacija na globalnom IT tržištu izuzetno izazovna, što pokazuje veliki broj otkaza u vodećim svetskim tehnološkim kompanijama.
"Nažalost, efekti krize prelili su se i na regionalno tržište", rekla je ona.
Slična situacija dogodila se sa kompanijom "Quantox Technology", koja je otpustila 177 osoba, a njen osnivač javno je o tome govorio prošlog meseca kada je onima koji su ostali bez posla, pokušao da nađe zaposlenje u drugim firmama. Njegova kompanija bila je u punoj ekspanziji, i otvorila je poslovanje u još šest zemalja pored Srbije, od kojih i u Nemačkoj i Rumuniji. Međutim, našla se u situaciji da usled šireg pada koji je zahvatio kripto-industriju od prošle godine, ostane bez dva klijenta koja su u tom sektoru bankrotirala, a koji su im zapravo bili najveći klijenti.
Kako ekonomska kriza utiče na kompanije u Srbiji
Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" ističe da je za to da li će neka IT kompanija biti u problemu važan sektor u kom obavlja delatnost.
Navodi da je važno napraviti razliku između nekoliko nivoa ulaganja u startapove, jer od toga zavisi i sam stadijum razvoja kompanije. Tako se, kaže, razlikuje nekoliko rundi: "sid", odnosno ulaganje u fazi inicijalnog razvoja, zatim serija A i serija B, pri čemu svaka sledeća nosi veću sumu ulaganja.
"Naš startap ekosistem dominantno pada u 'sid' rundu, nemamo kompanije koje traže po 10-20 miliona. Svuda u svetu poslednjih godinu i po dana, kada je bilo očigledno da inflacija raste, oni koji traže te desetine miliona, ne mogu da ih dobiju, jer je dizanje referentne kamatne stope učinilo da sigurnija ulaganju postanu isplativija u odnosu na ova visokorizična", istakao je Bjelotomić.
Dodaje da u Srbiji dobar deo kompanija koje pružaju IT servise radi za američke startapove koji su podizali seriju B i više od toga, ali koji sada imaju problem. Sve to utiče upravo na taj segment IT industrije, koja dosta radi sa tim američkim startapovima.
"Naravno da su oni osetili to, dok neke druge kompanije, koje imaju težišta u Evropi ili Zapadnoj Evropi, nisu pogođene tim problemom", kaže Bjelotomić.
Suština je u tome, dakle, da se aktuelna kriza najviše odnosi na kompanije koje pružaju IT servise, koje su radile sa američkim partnerima, a ti partneri su sada u krizi zbog nemogućnosti dizanja novca u seriji B ulaganja.
Gde se preliva tržište rada sa IT servisa?
Prema podacima iz 2022, Srbija je bila u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više. Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beležio je drastičan odliv zaposlenih u ovoj industriji.
S obzirom na to da je sada jedan broj ljudi dobio otkaz u IT sektoru i u Srbiji, sasvim je moguće da će se neki od njih naći u problemima kada je u pitanju ponovno zapošljavanje.
"Ljudi koji sada treba da uđu na tržište, pitanje je koliko će lako ući. Dodatno je ugrožena i grupa koja je u poslednjih godinu dana dobila otkaz, a tek je počela. Kada neko ko ima godinu dana iskustva krene da traži da posao, novi poslodavac ne može da mu da početnu platu, a opet nije ni mogao da stekne neko posebno iskustvo. Takvi ljudi se teško vraćaju na tržište rada u IT industriji", ističe Bjelotomić.
Kako kaže, godinama se priča o autsorsing kompanijama koji su sada u problemu, ali od tih IT servisa se tržište radne snage preliva ka nekim tradicionalnijim granama koje su sada sve više digitalizovane. Kao neke od tih sektora, Bjelotomić navodi automoto industriju, kao i banke koje moraju da hvataju priključak sa "fintekom", odnosno tehnologijama koje se fokusiraju na finansiju.
"Bio je tu odliv, oni nisu mogli da se takmiče. Kompanije koje pružaju IT servise uglavnom rade za strana tržišta i imaju plate koje su više. Pomerila se priča, super je bilo raditi za te kompanije, ali bi trebalo sada tražiti neke druge, gde može da se dobije iskustvo", napominje Bjelotomić.
Pročitaj još
"Treba nam izvoz proizvoda, a ne samo usluga"
Izvoz IKT usluga je i dalje u rastućem trendu kod nas, kaže za N1 Aleksandra Popović, direktorka projekta "Srbija inovira".
"Međutim, koliko god da je taj trend povoljan, struktura ostaje ista - izvozimo pre svega IT usluge, čak 80 odsto, a svega 20 procenata IT proizvode. A upravo ti proizvodi povećavaju lanac proizvodnje i jačaju tu našu ekonomiju zasnovanu na inovacijama", naglasila je Popović.
IT usluge su, dodaje, pre svega usmerene na inženjerski kadar.
"Zašto? Vidimo i sada, ako pogledamo izvoz i zemlje, to su SAD i Velika Britanija, odnosno zemlje koje su bile pogođene krizama, i to se polako preliva na nas. Dok vidimo da ove kompanije koje su usmerene na proizvode sada zapošljavaju i one ne osećaju krizu, lakše mogu da se prilagode", pojašnjava ona.
O tome da li otpuštanje programera u nekim velikim kompanijama kod nas treba da nas brine, Popović kaže da ne.
"Očekivano je da oni vrlo lako nađu posao, vidimo da i dalje ima oglasa, postoji potražnja. Bilo bi lepo da se jedan deo njih usmeri u neko tehnološko preduzetništvo, da započnu neke svoje biznise i da doprinesu razvoju tog našeg inovacionog eko sistema", naglasila je ona.
Brnabić: Očekujemo rekordan izvoz
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je samo u prvom kvartalu ove godine izvoz usluga Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iznosio 786 miliona evra, što je rast od 44 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a da se očekuje rekordan godišnji izvoz od četiri milijarde evra. Brnabić je naglasila i da je samo od početka ove godine za čak 3.435 povećan broj zaposlenih u IKT sektoru.
Ona je u Vladi Srbije, na potpisivanju ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za obezbeđivanje sredstava za naučnu infrastrukturu, istakla da se prethodnih dana u javnosti "pojavilo mnogo informacija i poluinformacija koje se odnose na stanje u IT industriji u Srbiji, ali da one nisu istinite".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
0
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
2
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Komentari 18
Боцке
Dragan
Pele
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar