Predizborna upotreba podstanara

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

25.09.2023.

10:14

Nije sporno da aktuelna vlast Srbije više nego ozbiljno shvata najavljene izbore.

Foto: 021.rs

Nisu još ni raspisani, a kampanja uveliko traje. Uz to je sve vidljivije da je svrha ne malog broja upravo donetih ili nagoveštenih odluka i propisa da u javnosti kreira korektno mišljenje o vladajućoj garnituri.

Aktivnost je usmerena prema pojedinim grupama od kojih je svaka opterećena svojim specifičnim problemom. Vlada pokušava da stvori utisak kako čini sve da nevolje ublaži.

U tuđem stanu

Jedna od grupacija prema kojoj aktuelna vlast u poslednje vreme ispoljava pažljiviji odnos su podstanari. Naravno da nije lako živeti u tuđem stanu, pogotovo kada to itekako papreno košta. Kako je u nas unazad pet, šest godina došlo do pravog divljanja cene kvadratnog metra, time i zakupa, ljudi prinuđeni da žive u iznajmljenim stanovima su zaista opterećeni naglo uvećanim izdacima.

Prirodno je da stalno ističu neprekidan rast troškova zakupa i da traže zaštitu, dakle prihvatljivu cenu kirije. Često jarost usmeravaju prema vlasnicima stanova, njima svakog prvog daju i po tri, četiri stotina evra za bolju garsonjeru i doživljavaju ih svojevrsnim izrabljivačima.

Tako se iz krugova podstanara često, i ovih kasnoletnjih dana, mogu čuti pohvale nameri države da oštrije pristupi naplati poreza na iznajmljivanje nekretnina. Sada jedva da jedan odsto vlasnika plaća ovu obavezu, a država "žmuri na oba oka".

Svakako da i među izdavačima stanova ima onih koji žele samo da uzmu što više novca, ali daleko najveći je broj onih koji su ušteđevinu ili novac dobijen prodajom nasleđa uložili u nekretninu procenjujući da je u pitanju pouzdan način da u što većoj meri održe vrednost imovine.

Dobit od iznajmljivanja delom služi da se povremeno obnavlja nameštaj u iznajmljenom stanu, otplati rata kredita podignutog da se stan u celosti isplati prodavcu, a tu su i troškovi godišnjeg poreza na imovinu. Veliko je pitanje je li do pre pet, šest godina uopšte i bilo ikakve zarade. Podsetimo se, tada se u Novom Sadu gajba za koju danas treba izdvojiti 300 evra, mogla iznajmiti i za 120 evra.

Neubičajeno jeftin zakup

Našli smo se upravo na mestu da zastanemo i upitamo se koliko je tadašnja cena bila prihvatljiva za vlasnike stanova? Nije teško videti da nije. Zapravo, nekadašnja Jugoslavija, pogotovo njeni istočni delovi, bili su decenijama poznati kao država u kojoj je zakup stana neuobičajeno jeftin.

Cena kvadratnog metra u Novom Sadu je često bila ravna visini dvogodišnjeg zakupa. Kada se odbiju troškovi, gajba od 25 kvadrata jedva da se mogla kupiti za iznos stogodišnje kirije. Zahtevnije je pitanje šta je bio uzrok ove anomalije. Ukažimo samo da je najkrupnija posledica bila veliki nedostatak stanova, te često narušavanje urbanističkih principa i stalna divlja gradnja.

Tako, primera radi, izgradnja na Novom naselju nije bila planirana, već se grad na širenje u tom smeru odlučio pošto je bilo mnogo jeftinije zidati na prenamenjenom poljoprivrednom zemljištu, nego otkupljivati građevinsko zemljište u privatnom vlasništvu i na njemu podizati zgradi. Kasnije je, naravno, menjan urbanistički plan, kako bi izgradnja na nekadašnjim parcelama kukuruza poprimila formu legalnosti.

Zaslepljeni besom

Već je u Beogradu, gde su stranci jako uvećavali potražnju za kućama i stanovima, kirija bila i dva i po puta viša, a skuplje je bilo i u Zagrebu i Ljubljani. U većim gradovima Zapadne Evrope je bilo sasvim suprotno - kirija je bila izrazito visoka, cena kvadratnog metra je retko gde premašivala visinu šestomesećnog zakupa.

Podstanari, razjareni, ali i zaslepljeni visokom kirijom, podržali su nameru države da pristupi ozbiljnijoj naplati poreza na izdavanje nekretnina, kao da je u pitanju nekakav luksuz vlasnika. Međutim, možda je logičnije upitati se nije li bolje da se odustane od ovog nameta.

Dugogodšnjim namernim izbegavanjem da ozbiljnije pristupi naplati, država je jasno ispoljila sumnju u opravdanost ovog nameta. Prvi razlog je jasan, vlasnici već svake godine plaćaju porez na imovinu i ovaj namet se neprekidno uvećava. Još u vreme donošenja obaveze na izdavanje stanova bilo je tvrdnja da je reč o dva plaćanja praktično istog.

Kvarenje novca

Takođe, razmotrimo i motiv građana da imovinu iz novca prebace u nekretninu. U pitanju je strah da države monetarnom politikom kvare i kontinuirano umanjuju vrednost novca. Od 2008. godine i početka finansijske krize takva je bila praksa upravo najjačih država i egija. Dolar i evro su neprekidno gubili vrednost. Stoga je cena kvadratnog metra stambenog prostora i na Zapadu bar dvostruko viša nego što je bila pre desetak godina.

Treći razlog da se razmotri sama svrha poreza na izdavanje je činjeniica da, recimo, građanin uopšte ne plaća namet ako novac uloži u bitkoine, a ako bi isti novac uložio u stan platio bi čak dva nameta, na imovinu i na iznajmljivanje.

Važno je pitanje i kako pomoći podstanarima. Nije lako i treba reći da je kupovina stana važan svakog mladog para. Ali, nije ga lako dostići. Podsetimo da su u većim nemačkim gradovima samo 46,5 odsto korisnika i vlasnici (istog) stana. U najmoćnijoj državi na svetu SAD čak 15 odsto stanovništva živi u kamp-prikolicama i u takvim stambenim (ne)prilikama prođe im ceo život.

Izostanak decentralizacije

Manija potražnje za stanovima se u Srbiji dominantno vezuje za tri grada, Beograd, Novi Sad i Novi Pazar. Već u Nišu kvadrat metra na relativno solidnoj lokaciji može da se kupi za 1.200, dok je u Novom Sadu teško naći za manje od 2.200. U Subotici ili Zrenjaninu cena retko kada prelazi 1.100, dok se u Kikindi ili Somboru može naći i za 900 evra.

Čini se da je pravo pitanje kako pojedine regije Srbije učiniti podjednako privlačnim, kako ublažiti navalu mladih na najveće gradove i smer kretanja stanovništva preokrenuti. Tu njaviše pomaže intenzivan razvoj zapostavljenih regija i gradova, a ne ispoljavanje besa prema vlasnicima stanova.

A naprednjačka vlast najmanje radi na decentralizaciji Srbije. Sve što nešto znači događa se u Beogradu, u prestonici se donose i sve iole značajnije odluke.

Posebno boli da su i finansijski tokovi usmereni prema glavnom gradu. Zato i ljudi hrle na ušće Save u Dunav i još pomalo u dva veća grada. U takvoj situaciji postaju privlačne i sobice na periferiji ovih varoši, o garsonjerama na boljim lokacijama da i ne govorimo.

Teme

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

slađana

27.09.2023 • 08:40

podstanari

Pa razmišlja li neko da će se kirije onda podići ponovo ,a i mnogi će dobiti otkaz od stanodavaca.Nek onda država izvoli i nađe im smeštaj, ili će da nam oduzimaju stanove koje smo mi kupili.

13 7 +6
Ccc

27.09.2023 • 01:33

Divljanje na tržištu nekretnina diktira na prvom mestu inflacija. Sa međugodišnjom inflacijom od 13.7% apsolutno nikakvo investiranje se ne isplati, osim investicija u asete. Kamate na štednju su do 5%, zajednički fondovi još i manje od toga (što je tek posebna vrsta apsurda) pa je stovrena privremeno povećana potražnja koja nema zdrave osnove. I svemu tome je kriv NBS sa veštačkim održavanjem kursa evra po svaku cenu nebu li svom glasačkom telu prikazali kako nam je stabilna ekonomija. Pa eto, to je ta cena koju svi plaćamo. Ne mogu oni da podnesu da ljudi koji rade za strane kompanije žive ništa bolje od njihovih poltrona. A ekonomija nam dobrim delom zavisi od građevinarstva tako da smo u mrtvom hodu i nećemo se pomeriti dok god to nekome ovde odgovara a znamo svi kome. Kada bi se evro ukotvio ma 150-180 koliko je neka realna procena pale bi i cene kvadrata konačno.

10 14 -4
Veran

25.09.2023 • 22:23

@Deran

Broj praznih seoskih kuća je veći nego broj stanova koji se izdaju. Kada bi se SVI podstanari preselili na selo (a dobar deo njih dođe u grad da radi za 50000 u trafici i kad plate kiriju i račune, ostane im da glođu koru s drveta), stanodavci bi ostali sa praznim gajbama za koje plaćaju porez + im idu računi, a po selima bi bi OPET ostalo praznih kuća. Ali ne, mora da se dođe u grad po svaku cenu. Batali uravnilovku, uzmi u šake knjigu ili lopatu (šta ti lakše), pa ćeš i ti steći dodatnu nekretninu. A onda si slobodan da je izdaš i po 100€ za 60 kvadrata, i da na to platiš porez. Samo da znaš, nećeš oboriti cenu na tržištu, a useliće ti se neka sirotinja koja neće imati ni tih 100€ + će ti upropastiti stan.

31 38 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.