Plan za Zapadni Balkan od šest milijardi evra: Nema novca za Srbiju i Kosovo ako ne ispune šta treba
Plan za ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana, vredan šest milijardi evra za period 2024 - 2027. godina, "nagrada je za sprovedene reforme".
Foto: Pixabay
Tako se danas navodi u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR), ali za pojedine strane, kao što su Srbija i Kosovo, biće preduslova u vidu napretka u procesu normalizacije.
Evropska komisija usvojila je u sredu, uz izveštaje o napretku država u procesu evrointegracija, i plan koji sadrži niz predloga za integraciju zemalja regiona u različite programe EU i pre formalnog članstva u Uniji.
Radi se o finansijskom instrumentu koji predviđa dve milijarde evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja.
Plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba sa ciljem jačanja ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, potom jačanje integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje osnovnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama, u kojima je i pomenuti finansijski deo vredan šest milijardi.
Za razliku od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima, sada je ovaj fond drugačije postavljen - svaka vlada napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu, koliko traje plan. U tom vremenskom periodu potrebno je potom detaljnije razraditi reforme koje će preduzeti u periodu od šest meseci, godinu dana.
Kada se ispuni reforma, novac se isplaćuje na šest meseci u nacionalni budžet, ističu u DG NEAR i navode da je sistem Plana rasta "reforma - nagrada".
Posebni uslovi za Beograd i Prištinu
Objašnjavaju da postoje i posebni preduslovi za isplatu novca kada je reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, jer se očekuje napredak u normalizaciji odnosa i primena svih postignutih dogovora.
Ukoliko strana A blokira napredak u primeni dogovora, neće dobiti novac, dok će podršku dobiti strana B, objašnjavaju.
Slična situacija i sličan uslov je za pristup jedinstvenom tržištu. Ako neko blokira saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, opstruira je i nije tome predan, neće dobiti pristup jedistvenom tržištu EU, dodaje se.
"Blokirate samo sebe, nikoga drugog", preciziraju u DG i ukazuju da su "stekli utisak" da su Beograd i Priština nedavno tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen jasno informisane o tome.
Namera je da prve isplate počnu sledeće godine u ovom periodu, ali ono što se mora učiniti pre toga je da se Savet EU i Evropski parlament saglase o ovom predlogu Evropske komisije.
"Želimo da proces bude završen na proleće, kako ne bismo ušli u jaz zbog izbora u Evropskom parlamentu. Ako se reforme ne ispune, novac će biti izgubljen", navode u DG NEAR i dodaje da ako se novac u slučaju ispunjenja reformi uplaćuje kao budžetska podrška.
Koliko ko dobija?
Još se vode razgovore koliko će koja zemlja u regionu dobiti novca, dodaju u DG NEAR i objašnjavaju da će tri milijarde evra ići u investicioni fond koji podrazumeva ako imate dobre projekte - novac će biti dostupan.
Ostale tri milijarde biće podeljene kao budžetska podrška između zemalja, ali se još vode razgovori o detaljima.
Uz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemljama ostaju na raspolaganju i IPA fondovi.
U slučaju da zemlja dobije prvu ratu novca, "nagrade", a potom nazaduje u reformama, naredna rata neće biti isplaćena.
Novac neće "otići iz regiona" ako nijedna od država ne ispuni uslove iz reformske agende, već će suma od tri milijarde za budžetsku podršku otići u deo novca za investicije, onih preostalih tri milijarde.
Pročitaj još
Cilj Plana je da se obezbedi rast ekonomija u regionu od sedam odsto godišnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
2
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
6
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
4
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
1
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
3
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
35
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Komentari 6
Mira
Mamba
Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar