Da li je profitabilno kupiti fizičko zlato?

Jedna od najstarijih postojećih imovina na svetu je zlato.
Arheolozi procenjuju da je zlato prvi put korišćeno pre više od 5.000 godina, u drevnom Egiptu. Od tada, načini upotrebe zlata su se značajno promenili. 
 
Od korišćenja samo za nakit, do najstabilnijeg oblika novca, i u poslednjih nekoliko decenija načina investiranja i razvoja tehnologije, zlato je bilo i još uvek jeste deo istorije čovečanstva.
Zlato kroz vekove
 
Počevši od oko četvrtog milenijuma pre nove ere, zlato su otkrili drevni Egipćani. Prvi oblik u kojem je zlato otkriveno je u prirodnoj formi: zlatni grumeni. Obično su se nalazili u rekama, isprani sa planina. Možete se zapitati, koje reke je drevni Egipat imao?
 
Većina od 250 zlatnih rudnika koji su pronađeni širom Egipta bili su smešteni između Nila i Crvenog mora, planinska oblast sa dva glavna kraka reke Nila. Verovatno su na ovaj način drevni Egipćani naišli na žuti metal, koji su počeli da rudare.
 
Kako je vreme prolazilo, zlato je  postalo povezano sa bogovima, i zbog toga, i faraonom. To je dovelo do toga da se veći deo iskopanog zlata koristio kao nakit, postajući simbol moći i bogatstva za vladajuću elitu drevnog Egipta.
Oblici novca
 
Procenjuje se da je prvi novac pravljen od zlata i srebra nastao oko 650. godine pre nove ere, u Kraljevini Lidiji, današnja Turska. Do ovog trenutka čovečanstvo je već imalo primitivne forme novce. Razne robe i objekti su bili korišćeni kao medijum za razmenu - od školjki i kamenja do različitih žitarica poput pšenice ili pirinča - ali sedmi vek pre nove ere označava prvu upotrebu plemenitih metala kao formu novca.
 
Kako je čovečanstvo napredovalo, nošenje silnih količina zlata više nije delovalo izvodljivo. Zato je papir preuzeo ovu ulogu uz obećanje centralnih banaka da postoji zlato negde skladišteno koje može da se zahteva od strane bilo kog ko drži te papire i da zauzvrat od banke dobije vrednost te papirne novčanice u zlatu. Nažalost, mnogi vladari kroz godine smatrali su da veza između tih papira i zlata treba da bude prekinuta.
 
Poslednji takav događaj desio se u avgustu 1971. godine, kada je američki predsednik Ričard Nikson prekinuo vezu između američkog dolara i zlata. Sistem koji je postojao do tog trenutka nazvan je zlatni standard. Pod ovim sistemom, za svaku uncu zlata skladištenog, moglo je da se odštampa 35 dolara. Na ovaj način, vlada je sprečila prekomerno trošenje, i sprečeno je štampanje novca koji devalvira naš novac. Jer kako bi se štampao novac, morala je  i da se poveća zlatna rezerva.
 
Čovečanstvo tokom većine svoje istorije koristi zlatni standard kao osnovu monetarnog sistema. Sve evropske države su bile pod zlatnim standardom do 20. veka
 
Ali, odlukom Niksona, zlato više nije bilo oblik novca. Postalo je investicija.
 
Zlato kao investicija
 
Kada je reč o investiranju u zlato, postoje dve opcije. Prva, i najsigurnija, je kupovina fizičkog investicionog zlata. To obuhvata investicione zlatne poluge i zlatnike, koji su međunarodno priznati. 
 
Druga opcija je korišćenje berzanskih fondova (ETF) sa zlatom (takođe poznato kako papirno zlato). Zlatni ETF-ovi pojavili su se 2003. godine, i od tada su kreirani mnogi drugi ETF-ovi. Putem ETF-ova, može se trgovati na berzi, i papir koji dobijete od fonda vam daje pravo na određenu količinu zlata skladištenog u trezoru. Glavni rizik je rizik od druge strane. To znači da bezbednost takvih ulaganja zavisi od bezbednosnih mera institucije ili fonda s kojim trgujete.
Tu se fizičko investiciono zlato razlikuje. Jer kada fizički kupite i posedujete zlato, vaša investicija ne zavisi ni od jedne institucije ili treće partije.
 
Obe forme zlata su uvek u skladu sa međunarodnom cenom zlata. Prosečno godišnje povećanje cene zlata u poslednje dve decenije je iznosilo 9,3%, gotovo isto kao i prinos od  američkih akcija na berzi  S&P500 od 10,7%. Glavna razlika između ova dva sredstva je to što se unutar indeksa S&P500 kompanije stalno uzdižu i padaju, dok zlato ostaje isto tokom godina.
 
Investiciono zlato predstavlja stabilnu, i dugoročno gledano, sigurnu investiciju u poređenju sa drugim investicionim sredstvima.
 
Profiti ostvareni investiranjem u fizičko zlato mogu biti značajni, ali treba imati na umu da zlato nije spekulativna imovina. Trebalo bi ga smatrati dugoročnom investicijom, najpoznatijom po svojoj sposobnosti zaštiti od inflacije. Najbitnija osobina zlata je to što čuva vrednost u poređenju sa svim drugim sredstvima. Pre 100 godina ste sa kilo zlata mogli da kupite stan, isto je tačno i dan danas, a verovatno i za još 100 godina.

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Srbija prepuna krntija

Nedavno je u Nemačkoj profesor istorije nauke i tehnike u jednoj srednjoj školi predložio da učenici u okviru ogledne nastave umesto specijalizovanih muzeja posete Srbiju.