Ako bi svi na svetu imali garantovan osnovni dohodak, globalna ekonomija bi bila veća za 130 odsto
Ukoliko bi sve države sveta svojim građanima redovno isplaćivale takozvani osnovni dohodak, vrednost globalne ekonomije mogla bi da se poveća za 130 procenata.
Foto: Pixabay
To se ističe u novom istraživanju Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, javlja portal Science daily.
Rezultati ovog projekta sugerišu da bi značajan deo sredstava za isplatu takvog prihoda, koji predstavlja zagarantovanu i bezuslovnu mesečnu isplatu određene novčane sume, mogao da se finansira iz taksi koje bi se globalno naplaćivale od najvećih svetskih zagađivača čovekove sredine.
Na taj način, tvrdi jedan od autora istraživanja profesor ekonomije dr Rašid Sumaila, svet bi jednim potezom rešio dva važna problema - globalno siromaštvo i zagađenost planete.
Prema procenama, bilo bi potrebno oko 41 trilion dolara za isplatu zagarantovanog mesečnog prihoda celokupnoj planetarnoj populaciji od 7,7 milijardi ljudi. Za realizaciju mnogo skromnijih ambicija, koje podrazumevaju bezuslovno pribavljanje dohotka samo za ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu u najsiromašnijim zemljama, bilo bi potrebno izdvojiti svega 442 milijarde dolara.
Ističe se da bi se naplatom specifične takse - samo od globalnih zagađivača koji u atmosferu ispuštaju ugljen-dioksid, moglo godišnje prikupiti oko 2,3 triliona dolara, što bi bilo dovoljno za finansiranje osnovnog dohotka za sve siromašne širom sveta, a ne samo za one koji žive u ekstremno lošim uslovima.
Mada sredstva koja globalno treba izdvojiti za finansiranje osnovnog dohotka nisu mala, mora se imati na umu da bi ovakva ulaganja povećala globalnu vrednost proizvoda i usluga znatno više od 100 odsto - na oko 163 triliona dolara godišnje, kaže dr Sumaila i dodaje da svaki dolar uložen u zagarantovani prihod može da generiše sedam puta veću ekonomsku vrednost.
Neki primeri u svetu, gde je eksperimentisano takvim dohotkom, pokazuju da ljudi žive bolje i da se prema svojoj okolini ponašaju sa mnogo više odgovornosti. U Indoneziji, na primer, stanovnici nekih sela primali su od države takva mesečna sredstva, standard im se povećao, proces deforestacije je gotovo potpuno zaustavljen, a neodgovoran odnos prema životnoj sredini u potpunosti je promenjen.
Inače, ideja o bazičnom ili osnovnom dohotku potekla je od engleskog revolucionara i reformatora Džozefa Čarliera, koji se krajem 18. i početkom 19. veka zalagao za to da država bezuslovno obezbedi prihod građanima kako bi se iskorenilo siromaštvo. Čarlier je smatrao da ta vrsta prihoda treba da bude zagarantovana i nezavisna od drugih vrsta prihoda koje građani mogu da ostvare. Ova sredstva, tvrdio je on, pomoći će siromašnima ali će služiti i za plaćanje raznih socijalnih programa čije troškove nepotrebno povečava neefikasna i glomazna državna administracija.
Pročitaj još
Osnovni dohodak bio je tema žučne ali kratkotrajne debate u Engleskoj 1920. godine, a u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1970. godine.
U Zapadnoj Evropi ideja o zagarantovanom prihodu polako se širila tokom 80-ih godina prošlog veka da bi od 2016. godine doživala veliku popularnost koja traje do danas.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
0
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
7
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
23
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Komentari 5
Morpheus
Paja
Lihvari me jace
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar