Pozitivan signal NBS: Smeše li nam se jeftiniji stambeni krediti i punije korpe?
Nakon što je Evropska centralna banka, posle pet godina, snizila ključne kamatne stope, na isti potez odlučila se i Narodna banka Srbije.
Foto: Pixabay
Referentna kamatna stopa niža je za 25 baznih poena i sada iznosi 6,25 odsto. Postavljaju se pitanja da li ova odluka znači i da je završen ciklus zaoštravanja monetarnih politika i hoće li se pojeftinjenje osetiti i u novčanicima i kada, piše RTS.
Posle mnogo meseci došlo je vreme da se govori o nižim kamatnim stopama. Njihovim rastom najpogođeniji su svakako bili oni zaduženi u evrima, odnosno korisnici stambenih kredita.
Ekonomski stručnjak Vladimir Vasić smatra da je odluka NBS da snizi referentnu kamatnu stopu pozitivan signal.
"Dugo smo slušali kako cene rastu, kako cena novca raste, kako imamo restriktivnu monetarnu politiku. Samo da izgovorite tu reč pa vam je jasno da se odričemo nečega, da nije baš lako. I ovo je sad jedan, ja bih rekao, talas koji se okrenuo na drugu stranu. Ne bih rekao da će se sutra desiti promena, ali je promena nabolje", rekao je Vasić.
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije odnosi se na dinarske kredite. Ona je duži period iznosila jedan odsto, ali je onda usledila inflacija, na koju je odgovoreno podizanjem referentne kamatne stope.
"Imali smo restriktivnu monetarnu politiku, novac je postao nama nedostupniji, mi smo manje trošili, manje se zaduživali, to se sve vidi u bilansima i banaka, i to je neki lek koji smo morali da uzmemo, a sad imamo ovu situaciju da popušta ta restriktiva monetarna politika", naveo je Vasić.
Ukazuje na pozitivne trendove – inflacija je u silaznoj putanji.
"Ona je u koridorima tri odsto plus 1,5 odsto, vidimo da je RZZS dao informaciju da je to 4,5 odsto, ja verujem da ima još prostora da se ta inflacija spusti, mi se sećamo jednog perioda kada je ona bila tu 1,82 odsto i mislim da to treba da bude naš cilj i biće, siguran sam – da li do kraja godine ili već sledeće godine, ako se ne dese neki šokovi koji su van naših okvira", rekao je Vasić.
Fed oprezniji od ECB
S druge strane Atlantika kažu da još nije vreme za popuštanje i da bitka sa inflacijom nije gotova. Vasić objašnjava zašto je Fed oprezniji od Evropske centralne banke.
"Različite su polazne osnove. Amerika ima rast društvenog proizvoda 4,5 odsto, ali i dalje ima inflaciju za koju jednog meseca pomislimo da se spušta, pa onda sledećeg meseca skoči. Znači, postoje ti tzv. inflatorni džepovi negde koji i dalje tinjaju i koji prouzrokuju inflaciju. Zato je Fed možda malo oprezniji kada je u pitanju snižavanje referentne kamatne stope", objašnjava Vasić.
Evropska unija ima drugačiju situaciju.
"Evropska unija zbog svih dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom, geopolitičke situacije ima spor rast privredne aktivnosti – 0,6 odsto u ovoj godini. To je ogromna razlika i Evropska unija mora da pribegne jednom mehanizmu, pa makar i ta inflacija negde tinjala, ona mora da spusti referentnu kamatnu stopu da bi se građani pokrenuli", naveo je Vasić.
Očekuju li nas jeftiniji krediti?
Vladimir Vasić smatra da bi smanjenje referentne kamatne stope indirektno trebalo da prouzrokuje efekat sniženja kamata na tržištu.
"Naravno, taj efekt ne znači da će se sutra desiti, taj talas će se desiti za mesec, dva, tri. Kada pričamo o kreditima, pre svega stambenim, smanjenje referentne kamatne stope ECB preliva se na ovaj čuveni euribor, i ko god ima varijabilnu kamatnu stopu u svom kreditu, a indeksiran je u evrima, on bi mogao da očekuje krajem godine, početkom sledeće godine, neko sniženje", najavljuje Vasić.
Kaže da to sniženje neće biti veliko. Kada je reč o prosečnim kreditima od pedesetak hiljada evra, to sniženje moglo bi da iznosi petnaestak evra, u zavisnosti od toga kada je podignut kredit, na koliko, koliko je otplaćeno i tako dalje, kaže Vasić.
Pročitaj još
_(1).jpg "Tabaković: Očekuje se dalje usporavanje inflacije, sledeće godine oko tri odsto")
Porašće nam kupovna moć, ali ne preko noći
Na pitanje da li će ojačati naša kupovna moć, Vasić kaže da možemo to da očekujemo, ali ne preko noći.
"Kada pričamo o nekoj, da kažemo, godini, dve, tri – ja verujem da dâ. Ne ide ništa preko noći. Kada pričamo o inflaciji, ona vam jede vašu vrednost novca. I ako imate inflaciju od dva odsto, za deset godina ćete imati umanjenje tog vašeg novca za 20 odsto. Ovde jeste suština da zapravo cene stanu, a da naši prihodi porastu. Znači oni moraju da rastu brže od cena i na taj način vam raste kupovna moć", rekao je Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
0
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
0
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
15
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Komentari 8
Statističar
- Da, da, smeše nam se :)) Ali izdaleka :))
Grand Parada
Mr.M
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar