Pozitivan signal NBS: Smeše li nam se jeftiniji stambeni krediti i punije korpe?
Nakon što je Evropska centralna banka, posle pet godina, snizila ključne kamatne stope, na isti potez odlučila se i Narodna banka Srbije.
Referentna kamatna stopa niža je za 25 baznih poena i sada iznosi 6,25 odsto. Postavljaju se pitanja da li ova odluka znači i da je završen ciklus zaoštravanja monetarnih politika i hoće li se pojeftinjenje osetiti i u novčanicima i kada, piše RTS.
Posle mnogo meseci došlo je vreme da se govori o nižim kamatnim stopama. Njihovim rastom najpogođeniji su svakako bili oni zaduženi u evrima, odnosno korisnici stambenih kredita.
Ekonomski stručnjak Vladimir Vasić smatra da je odluka NBS da snizi referentnu kamatnu stopu pozitivan signal.
"Dugo smo slušali kako cene rastu, kako cena novca raste, kako imamo restriktivnu monetarnu politiku. Samo da izgovorite tu reč pa vam je jasno da se odričemo nečega, da nije baš lako. I ovo je sad jedan, ja bih rekao, talas koji se okrenuo na drugu stranu. Ne bih rekao da će se sutra desiti promena, ali je promena nabolje", rekao je Vasić.
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije odnosi se na dinarske kredite. Ona je duži period iznosila jedan odsto, ali je onda usledila inflacija, na koju je odgovoreno podizanjem referentne kamatne stope.
"Imali smo restriktivnu monetarnu politiku, novac je postao nama nedostupniji, mi smo manje trošili, manje se zaduživali, to se sve vidi u bilansima i banaka, i to je neki lek koji smo morali da uzmemo, a sad imamo ovu situaciju da popušta ta restriktiva monetarna politika", naveo je Vasić.
Ukazuje na pozitivne trendove – inflacija je u silaznoj putanji.
"Ona je u koridorima tri odsto plus 1,5 odsto, vidimo da je RZZS dao informaciju da je to 4,5 odsto, ja verujem da ima još prostora da se ta inflacija spusti, mi se sećamo jednog perioda kada je ona bila tu 1,82 odsto i mislim da to treba da bude naš cilj i biće, siguran sam – da li do kraja godine ili već sledeće godine, ako se ne dese neki šokovi koji su van naših okvira", rekao je Vasić.
Fed oprezniji od ECB
S druge strane Atlantika kažu da još nije vreme za popuštanje i da bitka sa inflacijom nije gotova. Vasić objašnjava zašto je Fed oprezniji od Evropske centralne banke.
"Različite su polazne osnove. Amerika ima rast društvenog proizvoda 4,5 odsto, ali i dalje ima inflaciju za koju jednog meseca pomislimo da se spušta, pa onda sledećeg meseca skoči. Znači, postoje ti tzv. inflatorni džepovi negde koji i dalje tinjaju i koji prouzrokuju inflaciju. Zato je Fed možda malo oprezniji kada je u pitanju snižavanje referentne kamatne stope", objašnjava Vasić.
Evropska unija ima drugačiju situaciju.
"Evropska unija zbog svih dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom, geopolitičke situacije ima spor rast privredne aktivnosti – 0,6 odsto u ovoj godini. To je ogromna razlika i Evropska unija mora da pribegne jednom mehanizmu, pa makar i ta inflacija negde tinjala, ona mora da spusti referentnu kamatnu stopu da bi se građani pokrenuli", naveo je Vasić.
Očekuju li nas jeftiniji krediti?
Vladimir Vasić smatra da bi smanjenje referentne kamatne stope indirektno trebalo da prouzrokuje efekat sniženja kamata na tržištu.
"Naravno, taj efekt ne znači da će se sutra desiti, taj talas će se desiti za mesec, dva, tri. Kada pričamo o kreditima, pre svega stambenim, smanjenje referentne kamatne stope ECB preliva se na ovaj čuveni euribor, i ko god ima varijabilnu kamatnu stopu u svom kreditu, a indeksiran je u evrima, on bi mogao da očekuje krajem godine, početkom sledeće godine, neko sniženje", najavljuje Vasić.
Kaže da to sniženje neće biti veliko. Kada je reč o prosečnim kreditima od pedesetak hiljada evra, to sniženje moglo bi da iznosi petnaestak evra, u zavisnosti od toga kada je podignut kredit, na koliko, koliko je otplaćeno i tako dalje, kaže Vasić.
Pročitaj još
_(1).jpg "Tabaković: Očekuje se dalje usporavanje inflacije, sledeće godine oko tri odsto")
Porašće nam kupovna moć, ali ne preko noći
Na pitanje da li će ojačati naša kupovna moć, Vasić kaže da možemo to da očekujemo, ali ne preko noći.
"Kada pričamo o nekoj, da kažemo, godini, dve, tri – ja verujem da dâ. Ne ide ništa preko noći. Kada pričamo o inflaciji, ona vam jede vašu vrednost novca. I ako imate inflaciju od dva odsto, za deset godina ćete imati umanjenje tog vašeg novca za 20 odsto. Ovde jeste suština da zapravo cene stanu, a da naši prihodi porastu. Znači oni moraju da rastu brže od cena i na taj način vam raste kupovna moć", rekao je Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 8
Statističar
- Da, da, smeše nam se :)) Ali izdaleka :))
Grand Parada
Mr.M
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar