Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?
Kada poslanici pretoče nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u zakon, da li će se kamatne stope na kredite smanjiti i na koje kredite?
Foto: Pixabay
Da li postoji opasnost da se banke ponašaju kao naftne kompanije pa da iskoriste limit na kredite koji NBS propiše da drže kamatne stope na maksimumu? Konačno, da li na našem bankarskom tržištu postoji konkurencija među bankama koja ih tera da se takmiče nižim kamatama ili NBS uvodi kontrolu cena upravo zato što konkurencije nema?
Mnogo je pitanja u vezi sa promenama koje NBS najavljuje, a koje se reklamiraju kao ograničenje kamatnih stopa, prenosi Danas.
Jedno od njih je i zašto NBS radi to sada kada kamatne stope padaju, a nije pre dve godine kada su skakale?
Kada se radi o stambenim kreditima, neće biti previše promena, barem do kraja 2026. godine. S obzirom na trenutno ograničenje kamata, da ne bi došlo do naglog skoka kamatnih stopa, NBS je predložila da se ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite od pet odsto produži do 31. decembra 2026. godine.
Prema nacrtu, nakon toga kamatne stope na stambene kredite mogle bi biti maksimalno 20 odsto više od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Za keš i potrošačke kredite kamatna stopa se ograničava na najviše 20 odsto iznad prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila bi 15,67 odsto.
Za novoodobrene keš kredite maksimalno bi kamatna stopa iznosila 15,75 odsto.
Poređenja radi, prema poslednjim podacima NBS, prosečna kamatna stopa na keš kredite u dinarima odobrene u julu ove godine iznosila je 11,87 odsto. To je skoro četiri procentna poena manje od limita NBS da je zakon trenutno na snazi.
Što dovodi u pitanje koliko je limit koji zakon propisuje zaista štiti korisnike keš kredita.
Najveću korist kijenti će svakako imati od ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
Da zakon sada važi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Pročitaj još
Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ocenjuje da ovaj predlog faktički znači da NBS daje mogućnost bankama da svake godine podižu kamatne stope za 20 odsto.
"Mi imamo ograničenje cena goriva. Svake nedelje objavi se maksimalna cena goriva na pumpama i svi drže baš tu maksimalnu cenu, mada ona može biti i manja. I imamo gorivo među najskupljima u Evropi. Plašim se da bi slično moglo biti i sa kreditima. Da banke iskoriste taj limit NBS i drže kamatne stope blizu njega i kažu „mi poštujemo organičenje NBS“. Da banke žele da se bore za klijente nižim kamatama ne bi bilo ni potrebno ograničavanje kamata od strane NBS", smatra Gavrilović.
On dodaje da ako tržište bude uticalo na smanjenje kamata, one će svakako da padaju, pa onda neće biti ni ikakve koristi od limita.
Što se tiče stambenih kredita on ukazuje na predlog da se produži mera, ali kaže i da je predlog za ograničenje kamatne stope nakon isteka mere lošiji za klijente od sadašnje opcije.
"U ponudama stambenih kredita koje su banke spremile, verovatno ne očekujući ovaj zakon, marže za stambene kredite su od tri pa do čak četiri odsto. Na to se dodaje euribor. To znači da su banke spremne da ponude stambene kredite od 6,5 odsto pa naviše. Recimo u BiH ili Hrvatskoj klijenti mogu da dobiju stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom (koji je uvek skuplji) za 3,5-četiri odsto", ocenjuje Gavrilović.
On zaključuje da je nacrt zakona "malo populistički, malo će da pomogne".
"Sprečiće drastičan rast kamata u budućnosti na kratak period, ali euribor sada pada, jer ECB smanjuje kamatu. Verovatno će se ovo odraziti i na smanjenje kamata na štednju", zaključuje Gavrilović.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS je još kritičniji prema najavljenim promenama.
"Ove mere se predstavljaju kao ograničavanje kamatnih stopa, a zapravo su usporavanje pomeranja kamata. To sada nema puno značaja pošto su kamatne stope u evrima stabilne. Poruka koju NBS šalje javnosti da štiti građane od visokih kamatnih stopa nije adekvatna, jer kamatne stope nemaju tendenciju rasta u narednom periodu", napominje on.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
0
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
0
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
0
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
25
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Komentari 4
Nenad
Radule
Samo strane banke i domaca sns mafija sa svojim clanstvom!
Zaduzeni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar