"Nije to pogon za proizvodnju majoneza": I da Srbiji odmah "sa neba padne" nuklearka - nema kadar
Sve državne strategije, odluke političara i međudržavni ugovori padaju pred pitanjem - da li uopšte postoje mladi ljudi u Srbiji koji su spremni da rade u nuklearnim postrojenjima.
Foto: Pixabay
To za N1 kaže naučni novinar i fizičar Slobodan Bubnjević.
Javna rasprava koju je otvorilo Ministarstvo rudarstva i energetike o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, završena je 10. septembra.
Ako izmene i dopune budu usvojene, danom stupanja na snagu prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz 1989. uveden kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. godine.
Predloženo je da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.
Srbija bez nuklearnih inženjera
Slobodan Bubnjević navodi da se obrazovanje iz nuklearne fizike u Srbiji stiče na nekoliko fakulteta u okviru jednog ili nekoliko kurseva gde studenti stiču osnovna znanja iz nuklearne fizike.
"To su Fizički fakultet u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Takođe, na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu postoji nekoliko kurseva gde se može slušati nuklearna tehnika", navodi on.
Kako kaže, trenutno u Srbiji ne možete steći diplomu nuklearnog inženjera.
"Takođe, mi u Srbiji nemamo nijedan istraživački reaktor, što je logično jer je zabranjeno, ali to je jedan korak koji igra ulogu u razvoju obrazovanja tehničkih kadrova. Kao uvod u nuklearni poduhvat potrebno nam je i takvo postrojenje. Dakle, znanje o nuklearnoj fizici nije nestalo, ali tu vrstu eksperata, inženjera koji mogu da rade na reaktoru već dugo ne obrazujemo u Srbiji", ističe sagovornik N1.
"Nuklearke nisu isto što i pogon za proizvodnju majoneza"
Ukoliko bi došlo do gradnje nuklearki u Srbiji, pitanje je ko bi ih projektovao, gradio i upravljao njima, a o tome, kako kaže sagovornik N1, postoje različita viđenja.
"Jedan deo javnosti uopšte ne želi da čuje da kod nas postoji takav problem, da u nekoj oblasti nemamo kadrove, a to jeste neobično za nas pošto ljudskog potencijala obično ne nedostaje - pa se taj detalj ignoriše. A postoji i deo javnosti koji smatra da se, kao i kod nekih drugih tehnologija, strani eksperti mogu dobiti uz kupovinu reaktora i goriva. Međutim, nuklearni objekti nisu isto kao novi pogon za proizvodnju majoneza gde ćete lako dovesti strane instruktore i obučiti ljude da ih koriste", ocenjuje Bubnjević.
Ključno je, kako navodi, da u zemlji imate svoje eksperte koji će raditi u nuklearkama iz čitavog niza razloga, od međunarodne regulative koja to propisuje, do odnosa sa stanovništvom.
"Pitanje je, naime, kako će stanovništvo uopšte biti spremno da prihvati nuklearni objekat kojim ne upravljaju ljudi koji sa porodicama žive u njihovom okruženju - što je oproban recept svuda u svetu. I ne samo to, nego je uz nuklearke neophodan i nezavistan sistem regulacije nuklearnih pitanja - nukelarka može biti u privatnom vlasništvu, iza nje je neka kompanija, ali njen rad, posebno u slučaju kakvog incidenta, kontroliše državni regulator, a za to su vam apsolutno neophodni domaći eksperti", objašnjava on.
"Šta mislite koliko bi žrtava bilo u Černobilju da SSSR nije imao nuklearne eksperte izvan elektrane? Koliko bi ih bilo u Fukušimi", pita Bubnjević.
Pročitaj još
Kada bi nuklearna elektrana sada "pala sa neba" u Srbiju, smatra Bubnjević, mi ne bismo imali domaćih stručnjaka da je koristimo, kontrolišemo i njome upravljamo.
"No, budući da je izgradnja proces od 15 do 20 godina, ima vremena za razvoj domaće ekspertize, ali to ne znači da se možemo opustiti. Naprotiv. Prvi korak bi moralo biti pokretanje jedne obrazovne lavine, jer nam za razvoj domaće ekspertize treba isto toliko vremena. Na kraju dana, ako elektrane nikad i ne bude iz nekih drugih razloga, razvoj znanja je uvek najpametnije ulaganje. Uvek se od toga dobije nešto dragoceno", naglašava.
Ceo tekst N1 možete pročitati OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
2
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 36
vitamin
Pa ja radim u industriji i ovo ovde ne može ako si duduk da tako krene, a ne može vala ni majonez. To ne rade ljudi koji su sedeli po kancelarijama i davali zadatke studentima, nego se (ako nemaš kadar) ide kod nekoga ko ga ima i ko će da ti gradi te nuklearke i taj će da ti obezbedi i neke stručnjake za kasnije.
A kadrovi će da se školuju ne kod ovog cara što rešava zadatke, nego će da idu na praksu negde gde postoje nuklearne elektrane i vide uživo sve, tamo da uče i rade.
Propadale su ovde pivare sve sa "nemačkim sertifikatima i recepturama", jer niko nije znao da radi. Toliko o teoriji i praksi.
///
Potpuno ste u pravu. Kinezi su nedavno pustili u rad najveću termoelektranu na svetu. Nama stoje 50-godišnje rezerve uglja, a mi uvozimo ugalj i struju i razmišljamo o nuklearkama.
@ Fića
Sve je tačno. Ali, niko ne razmišlja o projektovanju, izgradnji, stručnom kadru, gorivu pre i posle i na kraju uklanjanju nuklearke.
Svi čekaju da budu dovedeni pred svršen čin.
Pre nego što bi nuklearka i bila izgrađena, verovatno će se pronaći nova, bolja, manje rizična i manje skupa rešenja. Ali, neki nemaju strpljenja, hoće nova zaduživanja, kredite i skupe i rizične igrarije.
Bor
Tuđa ruka svrab ne češe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar