Ekonomski tigar, a finansije ranjive
Aleksandar Vučić se često hvali finansijskom situacijom države kojom upravlja, bilo sa premijerske, bilo sa predsedničke funkcije, već tuce godina.
Foto: 021.rs
Posebno ističe kako javni dug iznosi tek 52,2 odsto nacionalnog BDP-a, primetno ispod evrounijske granice od 60 odsto.
Mada 38,5 milijardi evra, koliko će nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta nominalno iznositi javni dug Srbije, deluje kao visoka planina koju savlađuju samo najveštiji i najpripremljeniji, predsednik Srbije samo ukazuje na brojne države Starog kontinenta čiji javni dug premašuje 80 odsto nacionalnog BDP-a, uporno ignorišući, recimo, susednu Bugarsku sa samo 23 odsto državne zaduženosti.
Spoljnotrgovinski deficit
Poslednjih dana, osim rebalansa budžeta, pažnju ekonomista privukao je i izveštaj Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskom bilansu za sedam meseci tekuće godine. Porazan je - deficit iznosi oko 5,4, a procene su da će do kraja godine premašiti 9,5 milijardi evra, skoro milijardu više nego lane. Narodski rečeno, za toliko više uvezemo nego što plasiramo u inostranstvo.
Po običaju, platni bilans uspevamo da izravnamo doznakama naših gastarbajtera, koje su prošle godine narasle na blizu 4,9 milijardi evra. Tu je i brzo rastući prihod izvoza IT usluga, te poslednjih godina više nego pristojna svota stranih ulaganja.
Međutim, postoje naznake da situacija počinje da se menja na našu štetu. Lane su stranci u Srbiju investirali rekordnih 4,5 milijardi evra, ove godine još uvek solidnih 3,1 milijardu evra, ali se do kraja godine ne očekuje veći priliv. Takođe, kriza je ozbiljno zahvatila IT sektor, što će se narednih sezona odraziti i na devizni prihod ovog neobično brzo rastućeg poslovnog sektora.
Dvostruko na kamate
Smanjenje inostranih investicija i kriza IT sektora ukazuju na to da nailaze dani kada nećemo moći na dosadašnji način lako izjednačavati platni bilans. Drugim rečima, postaje vidljivo da je spoljnotrgovinski deficit prevelik.
Otuda je iznenađujuće da je pri rebalansu budžeta vlast lako odlučila da ovogodišnji budžetski deficit uveća za 1,6 milijardi evra, pa će, umesto inicijalno planiranih 2,2, dostići svih 2,9, znatno iznad lanjskih 2,15 odsto BDP-a. Čak je i Fiskalni savet stava da je propuštena prilika za smanjivanje javnog duga Srbije.
Kako je došlo do rebalansa? Jednostavno, u prvih osam meseci prihod državne kase je, zahvaljujući visokoj inflaciji, bio za 132 milijarde iznad planiranog u početnoj verziji budžeta. Moglo se vratiti nekoliko nepovoljnih kredita na koje plaćamo kamatu iznad osam odsto. Ove godine ćemo samo na otplatu kamata izdvojiti 1,63 milijarde, naspram otprilike 840 miliona pre samo dve godine.
Preporuka Fiskalnog saveta
Zaduživanje proteklih godina, dobrim delom u vreme kada su kamate na tržištu bile blizu nule, nakon osetnog rasta cene kreditiranja, pokazuje drugu, neugodnu stranu. Ako se nastavi aktuelnim trendom, lako se može desiti da Srbija za dve godine samo na kamate izdvaja 2,5 milijardi evra godišnje, tek 300-400 miliona manje nego što su godišnji izdaci za prosvetu i obrazovanje!
Možda 52 odsto BDP-a javnog duga i nije previše, ali u slučaju Srbije problem je cena tog zaduživanja. Jednostavno, ubrzan rast kamata na tržištu učinio je spornim ono što je na početku moglo izgledati korektno.
Osvrnimo se i na Vučićevu tvrdnju da 52 odsto BDP-a nije veliki dug, iako je u strategiji zaduživanja Fiskalni savet preporučio da stopa zaduženosti Srbije ne prelazi 45 odsto. Podsetimo se Jugoslavije i ustaljenog mišljenja da se raspala, navodno, zbog prezaduženosti.
Slučaj Jugoslavije
U vreme najveće krize, početkom devete decenije prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila zadužena nešto ispod 20 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 30 odsto nacionalnog BDP-a. Problem je bio što su u to vreme, tačnije posle 1979. godine, kamate na tržištu naglo narasle.
U jednom trenutku (1987. godine), guverner SAD Pol Volker je inflaciju suzbijao povećanjem kamata federalnih rezervi na 13, potom i 17 odsto, iako su ovako visoke stope bile protivne i američkom zakonodavstvu. Naravno, zbog uloge dolara kao rezervne svetske valute, politika visokih kamata proširila se na ceo globus.
Istovremeno, evropske države su zapale u recesiju, njihove valute su naglo slabile u odnosu na američku, a Jugoslavija je imala ne mali broj kredita podignutih u evropskim valutama, sa obavezom da ih vrati u dolarima.
Takođe, cene u zapadnoevropskim zemljama su naglo pale, dok je uvoz gotovo prepolovljen. Plaćajući izuzetno visoke kamate, te sa brzo opadajućim izvoznim prihodima, Jugoslavija je ubrzano tanjila devizne rezerve.
Sa druge strane, cena nafte, a Jugoslavija je uvozila između osam i po i deset miliona tona godišnje, bila je visoka, povremeno i ekstremna. Tako je bivša država došla u situaciju da je, uprkos oštrim "merama stabilizacije", jedva vraćala kamate, dok je osnovni dug stagnirao.
Drugim rečima, bivša država nije propala zbog visoke zaduženosti, već zbog nemogućnosti da vraća prispele kreditne rate pošto je sve devize trošila na naglo narasle kamate.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odluke Vlade Srbije: Usklađivanje penzija biće u decembru, predlog izmena Zakona o igrama na sreću
07.11.2024.•
5
Vlada Srbije je danas usvojila predlog izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno da se penzija ubuduće usklađuje jedan mesec ranije.
Mali: Sve smo razjasnili sa Fiskalnim savetom oko cene Nacionalnog stadiona
07.11.2024.•
4
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je, govoreći o Predlogu budžeta za 2025, da je ovo prvi predlog budžeta koji Srbija radi kao zemlja sa investicionim rejtingom.
Nisan uvodi "bolne" rezove: Otpušta 9.000 radnika jer ne može da proda svoje automobile
07.11.2024.•
4
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je da je prinuđen da otpusti 9.000 zaposlenih i da će smanjiti proizvodnju za 20 odsto zato što je prodaja njegovih automobila značajno pala u SAD.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou - ne menja se rata kredita
07.11.2024.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto, a i da ostanu nepromenjene kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Za lakše elektronsko poslovanje: Uveden ePečat u klaudu
07.11.2024.•
1
Kancelarija za IT i eUpravu uvela je ePečat u klaudu, novu uslugu za upravljanjem kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog pečata na daljinu.
Poreska ustanovila: Veliki broj apoteka ne izdaje fiskalne račune
07.11.2024.•
11
Poreska uprava Srbije proteklog meseca je utvrdila da je 65,52 odsto kontrolisanih apoteka postupalo suprotno zakonskim odredbama i nije izdavalo fiskalne račune.
Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
06.11.2024.•
27
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Rekordna vrednost bitkoina zbog Trampa
06.11.2024.•
0
Bitkoin je zabeležio rekordnu vrednost u azijskoj trgovini pošto su investitori smatrali da će republikanski predsednički kandidat Donald Tramp pobediti na izborima u SAD.
Znak ogromnog apetita za AI: Nvidia pretekla Apple i po kapitalizaciji postala najveća na svetu
06.11.2024.•
1
Američki gigant poluprovodnika, kompanija Nvidia završila je na poziciji najveće kapitalizacije u svetu pošto je pretekla Apple što je znak ogromnog apetita za opremom za veštačku inteligenciju.
Fabrika Džinsi u Leskovcu oglasila prodaju imovine: Hoće li otpušteni radnici naplatiti deo duga?
05.11.2024.•
1
Fabrika Džinsi Srbija u Leskovcu koja je u stečaju oglasila je prodaju dela imovine javnim nadmetanjem, a procenjena vrednost zemljišta sa objektima iznosi 124,8 miliona dinara.
DDOR među prvih 10 finansijskih institucija u Srbiji
05.11.2024.•
0
Kompanija DDOR zauzela je 58. mesto na prestižnoj listi Top 100 Employer Brands u Srbiji za 2024/25 godinu, u konkurenciji od skoro 450.000 poslodavaca.
Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
05.11.2024.•
12
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
Radnici Boinga prekinuli sedmonedeljni štrajk: Prihvatili ponudu menadžmenta za povećanje plata
05.11.2024.•
0
Radnici američke avio-kompanije Boing prihvatili su ponudu menadžmenta za povećanje plata od 13 odsto i tako okončali sedmonedeljnu obustavu rada koja je do sada bila najskuplji štrajk u Americi.
Uskoro stižu nova poreska pravila: Oporezivanje pomoraca, registar fizičkih lica...
05.11.2024.•
7
Ministarstvo finansija predložilo je oko petnaest novih zakona ili dopuna, a među novinama su i oporezivanja pomoraca i registar fizičkih lica.
Vučić: U Srbiji nema jeftine radne snage
05.11.2024.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da u Srbiji više nema jeftine radne snage i dodao da će u decembru 2026. godine prosečna plata u zemlji biti 1.150 evra.
Kina uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog carina EU na električna vozila
04.11.2024.•
5
Vlasti u Pekingu su danas zvanično uložile žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog dodatnih carina Evropske unije na električna vozila koja su proizvedena u Kini.
Institut nemačke privrede: Pobeda Trampa - potencijalni trgovinski rat SAD i EU
04.11.2024.•
2
Institut nemačke privrede navodi da će, bez obzira na ishod izbora u SAD, Evropska unija morati da diversifikuje svoje trgovinske odnose i uspostavi tešnje odnose sa drugim trgovinskim partnerima.
Švajcarsko "baštovanstvo": Građani ne veruju bankama, zlato zakopavaju u dvorištu
04.11.2024.•
5
Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.
Srbija će postati deo jedinstvenog platnog sistema sa EU: Evo kada i šta to donosi građanima
04.11.2024.•
9
Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope.
Vučević u Šangaju potpisao memorandum sa kompanijom "Mint Grup"
03.11.2024.•
30
Premijer Miloš Vučević danas je u Šangaju na početku posete tokom koje će prisustvovati sajmu uvoza obišao fabriku Mint Grup koja ima dve fabrike u Srbiji i sa njom potpisao memorandum o razumevanju.
Živković: EPS je spreman za zimu
03.11.2024.•
10
Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković izjavio je da su svi proizvodni kapaciteti tog preduzeća spremni za zimsku sezonu.
Komentari 13
dz0
Ovo danas nije nasa ekonomija, ne posedujemo nista, iznajmljujemo radnu snagu ispod trzisne cene i subvencijama hranimo strane korporacije koje uvek odu. Nisu ni banke nase, ni profit ne ostaje u zemlji. Ostaju samo cifre za statistiku i ogromni dugovi. Koje nemamo cime vratiti jer ni jedan proizvod proizveden u Srbiji ne ostaje u Srbiji, trziste usluga se ne racuna i male privrede.
Anonimus
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar