Ekonomski tigar, a finansije ranjive
Aleksandar Vučić se često hvali finansijskom situacijom države kojom upravlja, bilo sa premijerske, bilo sa predsedničke funkcije, već tuce godina.
Foto: 021.rs
Posebno ističe kako javni dug iznosi tek 52,2 odsto nacionalnog BDP-a, primetno ispod evrounijske granice od 60 odsto.
Mada 38,5 milijardi evra, koliko će nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta nominalno iznositi javni dug Srbije, deluje kao visoka planina koju savlađuju samo najveštiji i najpripremljeniji, predsednik Srbije samo ukazuje na brojne države Starog kontinenta čiji javni dug premašuje 80 odsto nacionalnog BDP-a, uporno ignorišući, recimo, susednu Bugarsku sa samo 23 odsto državne zaduženosti.
Spoljnotrgovinski deficit
Poslednjih dana, osim rebalansa budžeta, pažnju ekonomista privukao je i izveštaj Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskom bilansu za sedam meseci tekuće godine. Porazan je - deficit iznosi oko 5,4, a procene su da će do kraja godine premašiti 9,5 milijardi evra, skoro milijardu više nego lane. Narodski rečeno, za toliko više uvezemo nego što plasiramo u inostranstvo.
Po običaju, platni bilans uspevamo da izravnamo doznakama naših gastarbajtera, koje su prošle godine narasle na blizu 4,9 milijardi evra. Tu je i brzo rastući prihod izvoza IT usluga, te poslednjih godina više nego pristojna svota stranih ulaganja.
Međutim, postoje naznake da situacija počinje da se menja na našu štetu. Lane su stranci u Srbiju investirali rekordnih 4,5 milijardi evra, ove godine još uvek solidnih 3,1 milijardu evra, ali se do kraja godine ne očekuje veći priliv. Takođe, kriza je ozbiljno zahvatila IT sektor, što će se narednih sezona odraziti i na devizni prihod ovog neobično brzo rastućeg poslovnog sektora.
Dvostruko na kamate
Smanjenje inostranih investicija i kriza IT sektora ukazuju na to da nailaze dani kada nećemo moći na dosadašnji način lako izjednačavati platni bilans. Drugim rečima, postaje vidljivo da je spoljnotrgovinski deficit prevelik.
Otuda je iznenađujuće da je pri rebalansu budžeta vlast lako odlučila da ovogodišnji budžetski deficit uveća za 1,6 milijardi evra, pa će, umesto inicijalno planiranih 2,2, dostići svih 2,9, znatno iznad lanjskih 2,15 odsto BDP-a. Čak je i Fiskalni savet stava da je propuštena prilika za smanjivanje javnog duga Srbije.
Kako je došlo do rebalansa? Jednostavno, u prvih osam meseci prihod državne kase je, zahvaljujući visokoj inflaciji, bio za 132 milijarde iznad planiranog u početnoj verziji budžeta. Moglo se vratiti nekoliko nepovoljnih kredita na koje plaćamo kamatu iznad osam odsto. Ove godine ćemo samo na otplatu kamata izdvojiti 1,63 milijarde, naspram otprilike 840 miliona pre samo dve godine.
Preporuka Fiskalnog saveta
Zaduživanje proteklih godina, dobrim delom u vreme kada su kamate na tržištu bile blizu nule, nakon osetnog rasta cene kreditiranja, pokazuje drugu, neugodnu stranu. Ako se nastavi aktuelnim trendom, lako se može desiti da Srbija za dve godine samo na kamate izdvaja 2,5 milijardi evra godišnje, tek 300-400 miliona manje nego što su godišnji izdaci za prosvetu i obrazovanje!
Možda 52 odsto BDP-a javnog duga i nije previše, ali u slučaju Srbije problem je cena tog zaduživanja. Jednostavno, ubrzan rast kamata na tržištu učinio je spornim ono što je na početku moglo izgledati korektno.
Osvrnimo se i na Vučićevu tvrdnju da 52 odsto BDP-a nije veliki dug, iako je u strategiji zaduživanja Fiskalni savet preporučio da stopa zaduženosti Srbije ne prelazi 45 odsto. Podsetimo se Jugoslavije i ustaljenog mišljenja da se raspala, navodno, zbog prezaduženosti.
Slučaj Jugoslavije
U vreme najveće krize, početkom devete decenije prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila zadužena nešto ispod 20 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 30 odsto nacionalnog BDP-a. Problem je bio što su u to vreme, tačnije posle 1979. godine, kamate na tržištu naglo narasle.
U jednom trenutku (1987. godine), guverner SAD Pol Volker je inflaciju suzbijao povećanjem kamata federalnih rezervi na 13, potom i 17 odsto, iako su ovako visoke stope bile protivne i američkom zakonodavstvu. Naravno, zbog uloge dolara kao rezervne svetske valute, politika visokih kamata proširila se na ceo globus.
Istovremeno, evropske države su zapale u recesiju, njihove valute su naglo slabile u odnosu na američku, a Jugoslavija je imala ne mali broj kredita podignutih u evropskim valutama, sa obavezom da ih vrati u dolarima.
Takođe, cene u zapadnoevropskim zemljama su naglo pale, dok je uvoz gotovo prepolovljen. Plaćajući izuzetno visoke kamate, te sa brzo opadajućim izvoznim prihodima, Jugoslavija je ubrzano tanjila devizne rezerve.
Sa druge strane, cena nafte, a Jugoslavija je uvozila između osam i po i deset miliona tona godišnje, bila je visoka, povremeno i ekstremna. Tako je bivša država došla u situaciju da je, uprkos oštrim "merama stabilizacije", jedva vraćala kamate, dok je osnovni dug stagnirao.
Drugim rečima, bivša država nije propala zbog visoke zaduženosti, već zbog nemogućnosti da vraća prispele kreditne rate pošto je sve devize trošila na naglo narasle kamate.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Presečeni kablovi na pruzi Novi Sad - Beograd: Vozovi saobraćaju sporije")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić rekao da nam odlično ide: "Zaduživanje, visoka inflacija, skupa hrana, rasprodaja resursa..."
14.10.2024.•
9
Privrednik Zoran Drakulić izjavio je da je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja zato što se njen privredni razvoj nije zasnivao na domaćim resursima i domaćim privrednicima.
Srpska vlast i bankari: Država se ustručava da oporezuje ekstraprofit
14.10.2024.•
5
Ovih dana se u svetu finansija dosta priča o pripremi za donošenje novog zakona kojim bi se ograničila visina kamate u Srbiji.
Vučić nakon sastanka sa MMF-om: Potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto
14.10.2024.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio dogovor o održavanju budžetskog deficita.
"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
14.10.2024.•
9
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane i komunalnih usluga
13.10.2024.•
1
Međugodišnja inflacija u septembru je blago usporila u odnosu na avgust i iznosila 4,2 odsto, a cene su na mesečnom povećane za 0,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Ministar turizma: Razmišljali smo da ugasimo booking.com, strane platforme kod nas rade nelegalno
13.10.2024.•
43
Ministar turizma Srbije Husein Memić izjavio je da je u turizmu dosta i sive ekonomije a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platfome koje kod nas rade nelegalno.
Ako želite da podignete stambeni kredit za kupovinu vikendice - to nećete moći
13.10.2024.•
5
U ovom trenutku u Srbiji je nemoguće dobiti stambeni kredit za kupovinu vikendice.
Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta
13.10.2024.•
7
Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, a učestvuje tek sa 0,4 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji i dva odsto u Evropi.
Ove zemlje bi prve mogle da postanu društva bez gotovine
13.10.2024.•
3
Digitalni napredak je mnoge zemlje širom sveta katapultirao ka društvu bez gotovine.
"Moleri traže oko 12 evra po kvadratu": Tražene zanatlije se najteže vraćaju u Srbiju
13.10.2024.•
12
Na tržištu rada evidentan je raskorak između potreba poslodavaca i želja učenika, a zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka.
Srbija sklopila sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici: Šta to znači za našu zemlju?
13.10.2024.•
18
Srbija i SAD potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike.
Boing otpušta deset odsto svojih radnika
13.10.2024.•
0
Boing planira da u narednim mesecima otpusti desetak odsto svojih radnika jer i dalje gubi novac, a i pokušava da se izbori sa štrajkom koji kompaniju onemogućava u proizvodnji najprodavanijih aviona
Počela prodaja električne fijat pande iz Kragujevca, za sada dostupna samo u dve zemlje
13.10.2024.•
1
Kompanija Stelantis je objavila da je počela prodaja električne grande pande koja se proizvodi u fabrici u Kragujevcu.
Temu pod lupom EU zbog sumnje da prodaje ilegalne proizvode
13.10.2024.•
1
Evropska komisija saopštila je da je poslala zahtev za informacijama platformi za kupovinu Temu, u skladu s Aktom o digitalnim uslugama (DSA).
Pregovori Kine i EU o carinama na električna vozila bez rezultata
12.10.2024.•
0
Pregovori u Briselu o carinama koje je Evropska unija uvela na električna vozila uvezena iz Kine završeni su velikim neslaganjem, saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine.
Od početka godine tržišna inspekcija obavila oko 6.000 kontrola
12.10.2024.•
1
Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović izjavio je da je u perodu od januara do oktobra ove godine obavljeno 6.098 inspekcijskih nadzora sa cijem suzbijanja sive ekonomije.
Maloprodajni lanac Stokomak iz Severne Makedonije stiže u Srbiju
12.10.2024.•
9
Jedan od najvećih makedonskih maloprodajnih lanaca Stokomak, planira da uđe na srpsko tržište.
Komisija za zaštitu konkurencije: Četiri prodajna lanca u Srbiji dogovarala cene
11.10.2024.•
19
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog povrede konkurencije na tržištu dogovaranjem cena za određene proizvode.
.jpg "I dizel i benzin skuplji za tri dinara")
I dizel i benzin skuplji za tri dinara
11.10.2024.•
9
Objavljene su nove cene goriva i važiće narednih nedelju dana.
.jpg "Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto")
Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto
11.10.2024.•
4
Inflacija u Srbiji u septembru ove godine na godišnjem nivou iznosila je 4,2 odsto, dok je mesečni rast bio 0,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Kazna od tri milijarde dolara za američku banku: Nije propisno pratila pranje novca narko kartela
11.10.2024.•
1
Američka TD banka platiće tri milijarde dolara zbog toga što nije na propisani način pratila pranje novca narko kartela, objavili su regulatori.
Komentari 13
dz0
Ovo danas nije nasa ekonomija, ne posedujemo nista, iznajmljujemo radnu snagu ispod trzisne cene i subvencijama hranimo strane korporacije koje uvek odu. Nisu ni banke nase, ni profit ne ostaje u zemlji. Ostaju samo cifre za statistiku i ogromni dugovi. Koje nemamo cime vratiti jer ni jedan proizvod proizveden u Srbiji ne ostaje u Srbiji, trziste usluga se ne racuna i male privrede.
Anonimus
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar