Imovina najbogatijih dovoljna da se 22 puta iskoreni globalno siromaštvo
Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.
Foto: 021.rs
Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo - ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani.
S jedne strane, skoro polovina svetske populacije, više od 3,7 milijardi ljudi, živi u siromaštvu.
S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6 odsto globalnog BDP-a.
Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.
Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko četiri biliona dolara godišnje.
"Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih", upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam internešenel.
Pročitaj još
Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28 odsto do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.
Istovremeno, čak 60 odsto zemalja sa niskim prihodima - koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći - nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.
Oksfam upozorava da razvoj ne sme da zavisi od privatnih investicija, već da se mora osloniti na javni sektor.
"Bogate zemlje su prepustile globalni razvoj Volstritu. Svedoci smo preuzimanja razvoja od strane privatnog kapitala, dok su dokazane javne mere za borbu protiv siromaštva potisnute u drugi plan", kaže Behar.
Oksfam preporučuje da vlade ulažu u javne razvojne projekte kako bi se obezbedila univerzalna i visokokvalitetna zdravstvena zaštita, obrazovanje i javne usluge - uključujući energetiku i transport.
Međutim, zapadne zemlje se suočavaju sa rekordnim dugovima koji često premašuju godišnji BDP, dok javno bogatstvo raste mnogo sporije od privatnog bogatstva.
Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara - više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara.
Oksfam zato poziva na ponovno uvođenje pravednih poreza za najbogatije, ističući da milijarderi danas efikasno plaćaju poreze od samo 0,3 odsto svog bogatstva.
U zajedničkom istraživanju sa Grinpisom, sprovedenom u 13 zemalja (uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju), Oksfam je otkrio da devet od 10 ispitanika podržava finansiranje javnih usluga i klimatskih mjera oporezivanjem ultrabogatih.
Zaključak izveštaja je alarmantan - samo 16 odsto UN-ovih Globalnih ciljeva održivog razvoja je na putu da bude ispunjeno do 2030. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
0
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
1
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
52
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
6
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Komentari 3
dacic
svi smo jednaki i svako mora da ima dovoljno, a ne tamo da stedi za voce, hranu(osnovnu),put na letovanje kao nekad davno,odecu.... samo za osnovne potrebe svaki mesec knap i tako decenijama
pa kad ce biti bolje? obecao kad skine zutu bagru da krece procvat, kad ono
procvat samo za neke podobne, a ostali i dalje ... ma zna car kakva je situcija samo se pravi malo plug(ali nije za oranje jer bi to slomio)
Mihajlo
NN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar