Nestašica peleta na stovarištima: I kad ga ima - cena je nešto viša
Kako su temperature pale, tako su se i zalihe peleta na stovarištima istopile. Nagla potražnja, propraćena rastom cena i manjkom sirovina doveli su do privremene oskudice na tržištu peleta.
Foto: Pixabay
Oktobar u Srbiji doneo je i hladnije vreme, što je mnoga domaćinstva nateralo da počnu da greju svoje domove. Međutim, prema svemu sudeći, ove godine su mnogi koji se greju na pelet čekali poslednji čas da ovu vrstu ogreva nabave, pa je ovih dana zabeležena velika navala, piše list Danas.
Kao posledica, brojna stovarišta ostala su bez peleta, a na to je, pored ogromne potražnje, uticao i nedostatak osnovne sirovine, za šta neki krive loše vreme, a drugi Srbijašume.
"Danas" je kontaktirao nekoliko stovarišta, gde je saznao da peleta trenutno nema, a kad ga ima, da je cena nešto viša nego ranije i da se kreće između 32.000 i 36.000 dinara po paleti (1.050 kilograma).
Treba pdosetiti da je Srbija početkom marta ove godine ukinula privremenu zabranu uvoza peleta, koja je pre toga u više navrata produžavana. To je izazvalo burne reakcije domaćih proizvođača koji su ukazivali na ugroženost i potencijalno otpuštanje radnika. Međutim, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) iznađeno je rešenje.
Donet je Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase koja se stavljaju na tržište Srbije. Njegova osnovna funkcija je da se kontroliše kvalitet peleta koji se stavlja u promet, što su domaći proizvođači većinski pozdravili.
Dakle, pravilnikom su definisani precizni parametri kvaliteta peleta koje on mora da ispunjava, što znači da se kontroliše sadržaj vlage, pepela, udeo ugljenika, kao i toplotna moć goriva. Pravilnik dodatno predviđa i detaljno deklarisanje peleta, što znači da na ambalaži moraju da budu istaknuti ključni podaci o njegovom kvalitetu i karakteristikama, kako bi potrošač imao potpune informacije.
Direktor kompanije za preradu drveta "Bioenergy point" Mladen Stojadinović za Danas objašnjava kakvo je trenutno stanje.
"Situacija je takva da je odjednom mnogo skočila potražnja. Ne znam šta se tačno desilo, prošle godine je bila značajno niža potražnja i ljudi su kupovali pelet ranije, sada su valjda svi čekali poslednji momenat", navodi on.
Kako dodaje, jednostavno fabrike nisu u mogućnosti da toliku količinu peleta izbace u istom momentu.
"Peleta će biti, samo je potrebno strpljenja da te količine izađu iz proizvodnje. Ne može da se govori o nestašici, iz naše fabrike svakog dana izlazi po 15 kamiona peleta, isporučujemo svaki dan, ali je potražnja tolika da fizički nije moguće izbaciti tolike količine odjednom", pojašnjava Stojadinović.
Pročitaj još
Ovaj sagovornik beogradskog lista poručuje i da ne očekuju probleme u narednom periodu, što se tiče snabdevenosti tržišta peletom.
Stojadinović otkriva i da su proizvođači podigli cene zbog drugih troškova.
"Što se tiče fabrika peleta, cene su blago porasle, ali su porasle zbog rasta troškova. Porasla nam je cena struje, kao i druge cene, čak i cena sirovina iz privatnih izvora je nešto skočila. Rast cena je na nivou od pet do sedam procenata maksimalno", navodi on.
Ipak, kako kaže, ne očekuju da cena više raste.
"Međutim, ne znamo kako će se trgovci postaviti u svemu tome. Mi se nadamo da neće iskoristiti situaciju da dalje dižu cene", poručuje on.
Što se tiče Pravilnika, kako kaže, on je tek počeo da se primenjuje.
"Videćemo u narednom periodu kakvi će biti efekti. Trenutno je potražnja tolika da proizvođači nemaju nikakvih problema sa plasmanom. Činjenica je da je Pravilnik donet tako da napravi red na tržištu u smislu kvaliteta peleta koji se nudi. Sad samo zavisi koliko će se on primenjivati u praksi i koliko će se kontrolisati kvalitet", navodi Stojadinović.
Stojadinović ukazuje i da su doživeli taj peh da trenutno nema dovoljno sirovine.
"Bili su lošiji vremenski uslovi u prethodnih 15 dana. To je otežalo dovoz sirovine iz šume i to utiče i na proizvođače peleta. Sada kada dolazi lepše vreme, pojačaće se i isporuke", smatra on.
Iz kompanije "Holz Tim" za naš Danas takođe poručuju da je Pravilnik dobra stvar.
"Pravilnik je prava stvar da se sa tržišta eliminišu 'crni proizvođači' koji nisu ni registrovani, koji ne ispituju kakvog je pelet kvaliteta, a pri tom taj pelet prodaju na crno", ukazuju oni.
Upozoravaju i da pojedini prave pelet od iverice i starih paleta.
"Obratite se Srbijašumama zašto su nas ostavili bez drveta i zašto je izazvana kriza ogrevnog drveta", poručuju oni.
Danas je ovim povodom kontaktirao Srbijašume, međutim do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
0
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
2
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Srbija "brani" NIS po bugarskom modelu koji podrazumeva dva koraka
10.11.2025.•
16
Promenama u menadžmentu NIS-a suvlasnici kompanije, ruski Gasprom i Vlada Srbije pokušavaju da po "bugarskom modelu" za Lukoil nađu rešenje za sankcije, ali je mala mogućnost da će to biti prihvaćeno.
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za 970 milijardi dinara
10.11.2025.•
7
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra) da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
5
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
5
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
13
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
11
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
3
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
9
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
16
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Komentari 15
Mirko
Sladja
Jasmina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar