Nestašica peleta na stovarištima: I kad ga ima - cena je nešto viša
Kako su temperature pale, tako su se i zalihe peleta na stovarištima istopile. Nagla potražnja, propraćena rastom cena i manjkom sirovina doveli su do privremene oskudice na tržištu peleta.
Foto: Pixabay
Oktobar u Srbiji doneo je i hladnije vreme, što je mnoga domaćinstva nateralo da počnu da greju svoje domove. Međutim, prema svemu sudeći, ove godine su mnogi koji se greju na pelet čekali poslednji čas da ovu vrstu ogreva nabave, pa je ovih dana zabeležena velika navala, piše list Danas.
Kao posledica, brojna stovarišta ostala su bez peleta, a na to je, pored ogromne potražnje, uticao i nedostatak osnovne sirovine, za šta neki krive loše vreme, a drugi Srbijašume.
"Danas" je kontaktirao nekoliko stovarišta, gde je saznao da peleta trenutno nema, a kad ga ima, da je cena nešto viša nego ranije i da se kreće između 32.000 i 36.000 dinara po paleti (1.050 kilograma).
Treba pdosetiti da je Srbija početkom marta ove godine ukinula privremenu zabranu uvoza peleta, koja je pre toga u više navrata produžavana. To je izazvalo burne reakcije domaćih proizvođača koji su ukazivali na ugroženost i potencijalno otpuštanje radnika. Međutim, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) iznađeno je rešenje.
Donet je Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase koja se stavljaju na tržište Srbije. Njegova osnovna funkcija je da se kontroliše kvalitet peleta koji se stavlja u promet, što su domaći proizvođači većinski pozdravili.
Dakle, pravilnikom su definisani precizni parametri kvaliteta peleta koje on mora da ispunjava, što znači da se kontroliše sadržaj vlage, pepela, udeo ugljenika, kao i toplotna moć goriva. Pravilnik dodatno predviđa i detaljno deklarisanje peleta, što znači da na ambalaži moraju da budu istaknuti ključni podaci o njegovom kvalitetu i karakteristikama, kako bi potrošač imao potpune informacije.
Direktor kompanije za preradu drveta "Bioenergy point" Mladen Stojadinović za Danas objašnjava kakvo je trenutno stanje.
"Situacija je takva da je odjednom mnogo skočila potražnja. Ne znam šta se tačno desilo, prošle godine je bila značajno niža potražnja i ljudi su kupovali pelet ranije, sada su valjda svi čekali poslednji momenat", navodi on.
Kako dodaje, jednostavno fabrike nisu u mogućnosti da toliku količinu peleta izbace u istom momentu.
"Peleta će biti, samo je potrebno strpljenja da te količine izađu iz proizvodnje. Ne može da se govori o nestašici, iz naše fabrike svakog dana izlazi po 15 kamiona peleta, isporučujemo svaki dan, ali je potražnja tolika da fizički nije moguće izbaciti tolike količine odjednom", pojašnjava Stojadinović.
Pročitaj još
Ovaj sagovornik beogradskog lista poručuje i da ne očekuju probleme u narednom periodu, što se tiče snabdevenosti tržišta peletom.
Stojadinović otkriva i da su proizvođači podigli cene zbog drugih troškova.
"Što se tiče fabrika peleta, cene su blago porasle, ali su porasle zbog rasta troškova. Porasla nam je cena struje, kao i druge cene, čak i cena sirovina iz privatnih izvora je nešto skočila. Rast cena je na nivou od pet do sedam procenata maksimalno", navodi on.
Ipak, kako kaže, ne očekuju da cena više raste.
"Međutim, ne znamo kako će se trgovci postaviti u svemu tome. Mi se nadamo da neće iskoristiti situaciju da dalje dižu cene", poručuje on.
Što se tiče Pravilnika, kako kaže, on je tek počeo da se primenjuje.
"Videćemo u narednom periodu kakvi će biti efekti. Trenutno je potražnja tolika da proizvođači nemaju nikakvih problema sa plasmanom. Činjenica je da je Pravilnik donet tako da napravi red na tržištu u smislu kvaliteta peleta koji se nudi. Sad samo zavisi koliko će se on primenjivati u praksi i koliko će se kontrolisati kvalitet", navodi Stojadinović.
Stojadinović ukazuje i da su doživeli taj peh da trenutno nema dovoljno sirovine.
"Bili su lošiji vremenski uslovi u prethodnih 15 dana. To je otežalo dovoz sirovine iz šume i to utiče i na proizvođače peleta. Sada kada dolazi lepše vreme, pojačaće se i isporuke", smatra on.
Iz kompanije "Holz Tim" za naš Danas takođe poručuju da je Pravilnik dobra stvar.
"Pravilnik je prava stvar da se sa tržišta eliminišu 'crni proizvođači' koji nisu ni registrovani, koji ne ispituju kakvog je pelet kvaliteta, a pri tom taj pelet prodaju na crno", ukazuju oni.
Upozoravaju i da pojedini prave pelet od iverice i starih paleta.
"Obratite se Srbijašumama zašto su nas ostavili bez drveta i zašto je izazvana kriza ogrevnog drveta", poručuju oni.
Danas je ovim povodom kontaktirao Srbijašume, međutim do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
3
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
1
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
1
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
11
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
Komentari 15
Mirko
Sladja
Jasmina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar