Da li mora toliko da nas košta nacionalni stadion: Godišnji troškovi 50 miliona evra
Do sada je gradnja stadiona poreske obveznike već koštala 368 miliona evra, a jednogodišnje kašnjenje radova će, po proceni Fiskalnog saveta, povećati ukupne troškove za bar 10 do 15 odsto.
U srcu Srbije, gde politika dominira nad ekonomijom, projekat Nacionalnog stadiona u Surčinu postaje paradigma ambicioznih, ali rizičnih javnih investicija. Stadion sa planiranih 52.000 sedišta na devet nivoa, visok 51,5 metara, za vlast nije samo sportski hram, već i simbol nacionalnog ponosa, na kojem je planirala da svečano otvori Ekspo 2027. Međutim, od početka radova u maju 2024, projekat je opterećen kontroverzama, koje otkrivaju duboke pukotine u sistemu upravljanja javnim resursima, piše Radar.
Predsednik Aleksandar Vučić insistira da se on završi do 1. decembra 2026, ali je realnost na terenu drugačija i svodi se na priču o regulatornim propustima, ekološkim rizicima i fiskalnoj neodrživosti. Kamen temeljac položen je 1. maja 2024, iako je puna građevinska dozvola za glavne radove izdata tek pre mesec dana, 10. septembra, nakon što su zahtevi više puta odbijani zbog nepotpune dokumentacije. I u avgustu ove godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je zahtev investitora, Ministarstva finansija, jer su nedostajali elaborati o strukturnoj stabilnosti, bezbednosti i uticaju na okolinu.
I kad bude gotovo, godišnji troškovi održavanja biće 50 miliona evra
Uprkos tome, radovi su nastavljeni izvan okvira pripremne faze, zbog čega je Regulatorni institut za obnovljive izvore i životnu sredinu (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv ministra finansija Siniše Malog, zbog nezakonitog betoniranja nadzemnog dela bez dozvole, čime je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji. Dozvola za uticaj na životnu sredinu stigla je u julu ove godine, a RERI je podneo još jednu tužbu, zbog rizika po podzemne vode i sistem odvodnjavanja, jer se lokacija nalazi u zaštićenoj zoni vodoizvorišta.
Pročitaj još
Jednogodišnje kašnjenje radova podiglo je troškove za bar 10 do 15 odsto, zbog inflacije, penala izvođačima i dodatnih materijala, procenjuje Fiskalni savet. Radar, međutim, saznaje da je ove godine od planiranih 18,6 milijardi za finansiranje stadiona do početka oktobra isplaćeno samo 123 miliona dinara, čime su ukupni troškovi za taj projekat već dostigli 43,1 milijardu dinara ili skoro 368 miliona evra.
Finansijski aspekt celog projekta prilično je maglovit. Ukupne troškove sa pratećom infrastrukturom Fiskalni savet procenjuje na 960 miliona evra, iako je prvobitna procena bila da će stadion koštati 560 miliona. Svi radovi finansiraju se isključivo iz državnog budžeta, bez učešća privatnog kapitala, za razliku od evropskih praksi gde se rizici dele kroz javno-privatna partnerstva.
Deo novca od 358 miliona evra država je nedavno pozajmila od Banke Poštanska štedionica, uz kamatu koja je trenutno oko 7,6 odsto godišnje. U budžetu za ovu i narednu godinu za Ekspo i stadion je planirano više od 93 milijarde dinara, ali Radar otkriva da je do oktobra za ta dva projekta isplaćeno samo 20,7 milijardi, ili nešto više od petine te sume.
Najveći problem je odsustvo projekcije troškova održavanja. Stručnjak Aleksandar Buzija procenjuje da će oni godišnje biti veći od 50 miliona evra. U poređenju sa Olimpijskim stadionom u Londonu, koji nedeljno dobija subvencije veće od milion evra, Surčin rizikuje da postane „beli slon“, neodrživa struktura koja opterećuje javni dug i usporava ulaganja u zdravstvo, obrazovanje ili druge infrastrukturne projekte, potrebnije građanima.
Kako to rade Englezi i Italijani
Suprotno tome, Evropa gradi stadione kao motore urbanog i ekonomskog razvoja. Nedavno otvoreni Evertonov stadion na Bramli-Mur Doku u Liverpulu, kapaciteta 52.888 sedišta, koštao je 802 miliona funti ili oko 950 miliona evra. Gradnja je počela 2021, ali tek nakon strogih odobrenja, uključujući zahteve Uneska za zaštitu luke. Everton se oslonio na klupski kapital i privatne investitore, uz minimalnu podršku države od 45 miliona funti.
Rezultat je ekonomski impuls za Merisajd od 1,3 milijarde funti, sa 15.000 novih poslova u građevinarstvu, turizmu i uslugama, a prateći sadržaj generisaće prihode 365 dana godišnje, tako da se procenjuje da će prihodi od turizma i događaja obezbediti povrat investicije za 15 godina.
Ostatak teksta možete pročitati na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
0
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
1
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Komentari 46
Brana
NS
Žika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar