Da li mora toliko da nas košta nacionalni stadion: Godišnji troškovi 50 miliona evra
Do sada je gradnja stadiona poreske obveznike već koštala 368 miliona evra, a jednogodišnje kašnjenje radova će, po proceni Fiskalnog saveta, povećati ukupne troškove za bar 10 do 15 odsto.
U srcu Srbije, gde politika dominira nad ekonomijom, projekat Nacionalnog stadiona u Surčinu postaje paradigma ambicioznih, ali rizičnih javnih investicija. Stadion sa planiranih 52.000 sedišta na devet nivoa, visok 51,5 metara, za vlast nije samo sportski hram, već i simbol nacionalnog ponosa, na kojem je planirala da svečano otvori Ekspo 2027. Međutim, od početka radova u maju 2024, projekat je opterećen kontroverzama, koje otkrivaju duboke pukotine u sistemu upravljanja javnim resursima, piše Radar.
Predsednik Aleksandar Vučić insistira da se on završi do 1. decembra 2026, ali je realnost na terenu drugačija i svodi se na priču o regulatornim propustima, ekološkim rizicima i fiskalnoj neodrživosti. Kamen temeljac položen je 1. maja 2024, iako je puna građevinska dozvola za glavne radove izdata tek pre mesec dana, 10. septembra, nakon što su zahtevi više puta odbijani zbog nepotpune dokumentacije. I u avgustu ove godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je zahtev investitora, Ministarstva finansija, jer su nedostajali elaborati o strukturnoj stabilnosti, bezbednosti i uticaju na okolinu.
I kad bude gotovo, godišnji troškovi održavanja biće 50 miliona evra
Uprkos tome, radovi su nastavljeni izvan okvira pripremne faze, zbog čega je Regulatorni institut za obnovljive izvore i životnu sredinu (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv ministra finansija Siniše Malog, zbog nezakonitog betoniranja nadzemnog dela bez dozvole, čime je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji. Dozvola za uticaj na životnu sredinu stigla je u julu ove godine, a RERI je podneo još jednu tužbu, zbog rizika po podzemne vode i sistem odvodnjavanja, jer se lokacija nalazi u zaštićenoj zoni vodoizvorišta.
Pročitaj još
Jednogodišnje kašnjenje radova podiglo je troškove za bar 10 do 15 odsto, zbog inflacije, penala izvođačima i dodatnih materijala, procenjuje Fiskalni savet. Radar, međutim, saznaje da je ove godine od planiranih 18,6 milijardi za finansiranje stadiona do početka oktobra isplaćeno samo 123 miliona dinara, čime su ukupni troškovi za taj projekat već dostigli 43,1 milijardu dinara ili skoro 368 miliona evra.
Finansijski aspekt celog projekta prilično je maglovit. Ukupne troškove sa pratećom infrastrukturom Fiskalni savet procenjuje na 960 miliona evra, iako je prvobitna procena bila da će stadion koštati 560 miliona. Svi radovi finansiraju se isključivo iz državnog budžeta, bez učešća privatnog kapitala, za razliku od evropskih praksi gde se rizici dele kroz javno-privatna partnerstva.
Deo novca od 358 miliona evra država je nedavno pozajmila od Banke Poštanska štedionica, uz kamatu koja je trenutno oko 7,6 odsto godišnje. U budžetu za ovu i narednu godinu za Ekspo i stadion je planirano više od 93 milijarde dinara, ali Radar otkriva da je do oktobra za ta dva projekta isplaćeno samo 20,7 milijardi, ili nešto više od petine te sume.
Najveći problem je odsustvo projekcije troškova održavanja. Stručnjak Aleksandar Buzija procenjuje da će oni godišnje biti veći od 50 miliona evra. U poređenju sa Olimpijskim stadionom u Londonu, koji nedeljno dobija subvencije veće od milion evra, Surčin rizikuje da postane „beli slon“, neodrživa struktura koja opterećuje javni dug i usporava ulaganja u zdravstvo, obrazovanje ili druge infrastrukturne projekte, potrebnije građanima.
Kako to rade Englezi i Italijani
Suprotno tome, Evropa gradi stadione kao motore urbanog i ekonomskog razvoja. Nedavno otvoreni Evertonov stadion na Bramli-Mur Doku u Liverpulu, kapaciteta 52.888 sedišta, koštao je 802 miliona funti ili oko 950 miliona evra. Gradnja je počela 2021, ali tek nakon strogih odobrenja, uključujući zahteve Uneska za zaštitu luke. Everton se oslonio na klupski kapital i privatne investitore, uz minimalnu podršku države od 45 miliona funti.
Rezultat je ekonomski impuls za Merisajd od 1,3 milijarde funti, sa 15.000 novih poslova u građevinarstvu, turizmu i uslugama, a prateći sadržaj generisaće prihode 365 dana godišnje, tako da se procenjuje da će prihodi od turizma i događaja obezbediti povrat investicije za 15 godina.
Ostatak teksta možete pročitati na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
2
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
6
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
2
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na naftovod Družba - a šta sad?
23.04.2026.•
10
Radio slobodna Evropa (RSE) piše da je Srbija sa odlazećim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dogovarala priključenje na ruski naftovod Družbu.
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
2
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
23.04.2026.•
32
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Država traži skladištenje i čuvanje 11.000 tona šećera
22.04.2026.•
5
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je javnu nabavku za skladištenje, čuvanje i obnavljanje rafinisanog šećera, procenjene vrednosti 20,16 miliona dinara.
Ponovo ide nafta kroz naftovod "Družba"
22.04.2026.•
5
Tranzit nafte ka Evropi preko ukrajinskog dela naftovoda "Družba" nastavljen je danas, rekao je izvor iz industrije za Rojters.
Đedović Handanović: Do kraja ove nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova oko NIS-a
22.04.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a u vezi sa preuzimanjem ruskog udela u NIS-u.
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
11
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
5
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
6
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
3
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
31
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
18
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Komentari 46
Brana
NS
Žika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar