Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Foto: 021.rs
Arsić je naveo za Insajder da se Srbija, osim toga, suočava sa čitavim nizom drugih rizika poput zadržavanja cena nafte na svetskom tržištu na visokom nivou ili eventualno skoka cena nafte na svetskom tržištu.
"Ako bi se to dogodilo, onda bi postojao rizik od povećanja kamatnih stopa i u Srbiji i u svetu. Kada je u pitanju rad Naftne industrije Srbije, najgori scenario bio bi da izostane dogovor između Rusa i MOL-a, a da Amerikanci uvedu sankcije. Koliko bi to nanelo štete privredi Srbije opet bi zavisilo od toga koliko bi to dugo trajalo. Ako bi to trajalo mesec ili dva, mi bismo to nekako premostili kao što se to dogodilo i prošli put. Sada su možda rezerve nafte nešto manje, ali i dalje postoje određene rezerve. Uvozili bi naftu, tako da pretpostavljam da to ne bi toliko negativno uticalo na privredu Srbije", naveo je on.
Arsić je napomenuo da jedan od kompromisa koji je možda najmanje bolan jeste da se od Mađarske ne traži da kupe zavisna preduzeća, kao što je Petrohemija.
"To su i Rusi jedva kupili. Mi smo desetak ili petnaest godina pokušavali da ih ubedimo da kupe. Ako Mađari to ne bi hteli, to za nas ne bi bilo toliko nepovoljno. Šteta bi svakako postojala, neki ljudi bi ostali bez posla, ali to bi bila manja šteta od drugih mogućih scenarija. Drugo, moglo bi da dođe do smanjenja obima proizvodnje u Naftnoj industriji Srbije ako dođe do transakcije. Opet, to zavisi od toga koliko bi to smanjenje bilo", navodi ekonomista.
Dodaje da ne veruje da će biti naročito veliko, jer se radi o relativno dobroj rafineriji i Mađarima se ne isplati da iz Mađarske transportuju naftu do većeg dela Srbije.
"Ako bi oni hteli da snabdevaju Srbiju sopstvenom naftom iz Mađarske, to bi uglavnom bilo isplativo za severne delove Srbije, a za ostatak zemlje bilo bi isplativije da koriste preradu u Naftnoj industriji Srbije, koja ima kvalitetnu rafineriju. Rusi su zaista tehnološki unapredili preradu nafte tokom prethodnih petnaestak godina", pojasnio je profesor.
Prema statističkim podacima se čini da srpska ekonomija uspeva da odoli svim izazovima i pritiscima koji se dešavaju u svetu. Arsić je naveo da privreda Srbije je u prvom kvartalu ostvarila relativno visoku stopu rasta od 3,2 odsto i po tome je sada na četvrtom mestu među evropskim zemljama.
"Veću stopu rasta imaju samo tri evropske zemlje. Verovatno će i Albanija imati veću stopu, mada još nisu objavljeni zvanični podaci. To je generalno visok rast za Srbiju imajući u vidu okolnosti u kojima posluje evropska i svetska privreda. Što se tiče bafera o kojima predsednik govori, to se pre svega odnosi na to da Srbija ima mali javni dug i da postoji mogućnost da sada, u kriznim vremenima, poveća fiskalni deficit, a da to ne dovede u pitanje javne finansije Srbije. Time što će smanjiti akcizu, dati eventualno neke subvencije i slično, kupiti dodatna sredstva za robne rezerve. Sve su to načini da se ublaži kriza, ali nisu održivi na duži rok", rekao je.
Ne može se to dugoročno primenjivati, pogotovo kada gledamo održivost javnih finansija Srbije, napomenuo je Arsić.
"Nije dovoljno posmatrati samo javni dug, potrebno je posmatrati i troškove njegovog finansiranja. Srbija, iako ima relativno malo učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu, zadužuje se po kamatnim stopama koje su skoro duplo veće nego u razvijenim zemljama. Zbog toga ne bi trebalo da se poredimo sa razvijenim zemljama kada je u pitanju javni dug, već sa sličnim zemljama iz regiona poput Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije", naveo je on.
Upitan da li se može porediti kada je u pitanju rast BDP-a, koji je sada u Srbiji 3,2 odsto, a u Nemačkoj je tek nešto iznad nule, Arsić je pojasnio da to nije uporedivo, pre svega zato što visoko razvijene zemlje za svaki procenat rasta moraju da ostvare mnogo veći tehnološki napredak, što je skupo i neizvesno.
"Njihov rast se velikim delom zasniva na tehnološkim inovacijama, dok se rast zemalja kao što je Srbija zasniva na preuzimanju i kopiranju tih inovacija, što je mnogo jeftinije i manje rizično. To je jedno moguće objašnjenje. Drugo je proces konvergencije. Zemlje koje su manje razvijene trebalo bi da se razvijaju brže od razvijenih zemalja ako uspostave dobar privredni sistem i imaju otvorenu trgovinu i razmenu kapitala sa svetom. Srbija ima i jedno i drugo. Ako pogledamo koje su se zemlje poslednjih godina brzo razvijale, to su zemlje iz regiona poput Crne Gore, Albanije i Hrvatske. One su čak imale brži rast od Srbije u poslednjih nekoliko godina", naveo je Arsić.
Pročitaj još
Na pitanje koliko bi Srbiji trebalo godina i koliki privredni rast da bismo se približili razvijenim evropskim zemljama, Arsić je odgovorio da ono što je realno za jednu evropsku zemlju kao što je Srbija jeste prosečna stopa rasta od oko četiri odsto u dužem periodu.
"Razvijene zemlje rastu po stopi od jedan do jedan i po odsto, što znači da bismo svake godine smanjivali razliku za dva do tri procentna poena. Sada smo na nešto više od 50 odsto proseka razvijenih zemalja Evropske unije. To znači da bi nam trebalo više od dvadeset godina da ih sustignemo. To bi zapravo bio veliki istorijski uspeh. Od 1870. godine, od kada postoje procene za Srbiju, pa sve do početka 21. veka, Srbija nije značajno popravila svoju relativnu poziciju u odnosu na Nemačku. Tek poslednjih desetak do petnaest godina ta pozicija se popravlja", kazao je Arsić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
2
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
4
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
20
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
0
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
9
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
9
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Apple ponovo najvrednija kompanija na svetu
19.07.2026.•
0
Američka tehnološka firma Apple ponovo je postala najvrednija kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, prestigavši Nvidia-u, koja je držala lidersku poziciju od juna prošle godine.
Profesor ekonomije objasnio zašto građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu
19.07.2026.•
24
Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je danas da zbog skupe države građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu.
U kojoj zemlji se najduže radi? Holandija na vrhu liste EU
17.07.2026.•
7
Očekivano trajanje radnog veka u Evropskoj uniji dostiglo je prošle godine 37,5 godina, što je za 0,3 godine više nego 2024. i čak 2,3 godine više nego 2016. godine, objavila je evropska statistička služba Evrostat.
Srbija se kod Banke za razvoj Saveta Evrope zadužuje za 110 miliona evra za renoviranje bolnica
17.07.2026.•
11
Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 110 miliona evra između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za potrebe renoviranja zdravstevnih centara.
Poskupelo gorivo
17.07.2026.•
26
Benzin i dizel na pumpama u Srbiji od danas su skuplji za po dva dinara po litru.
Cene nafte porasle zbog eskalacije sukoba SAD i Irana
17.07.2026.•
3
Cene nafte porasle su danas nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran pojačali međusobne napade u Persijskom zalivu, dok narušeno primirje ograničava protok nafte kroz Ormuski moreuz.
Šta je Akcionarski fond i koliko para bi moglo da bude podeljeno građanima?
16.07.2026.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je javnosti približio jedan fond koji postoji još od 2010. godine, a čiji su vlasnici građani Srbije i to ne posredno, preko države, već direktno, kao vlasnici akcija.
Komentari 4
Plaćač poreza
Ne mogu ni da poverujem sa nekome u Srbiji jesu.
da znate
Tek toliko
.
Novac od prodaje Vojvodini!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar