Električni u EU, starudija u Srbiju - rešenja ima, ali glas je važniji
Polako se dostiže cilj Evropske unije o svođenju emisije ugljen-dioksida na nivo iz 1990. godine u čemu veoma važnu ulogu ima minimalizovanje emisije izduvnih gasova iz automobila.
Foto: Pixabay
Brisel ne samo da ne popušta ni za jotu, već uslovljavanjem izvoza na EU tržište primorava da sličan trend slede i zemlje van Starog kontinenta, a sa dinamičnom saradnjom sa ovom lukrativnom zajednicom.
Sve više e-vozila
Promene se ostvaruju sve ubrzanijim prelaskom na vozila sa modernijim pogonom, pre svega na električna vozila, dok se u perspektivi najavljuju i vozila čiji će pokretač biti gorivne baterije na vodonik. Ni činjenica da je nakon pandemije u Evropskoj uniji uočljivo opala prodaja automobila ne dovodi u pitanje prelazak, dok je ukidanje državnih subvencija u pojedinim zemljama samo u Nemačkoj vidljivo usporilo nagli rast prodaje e-vozila.
Tako je tekuće godine, zaključno sa avgustom mesecom, u svim zemljama EU ukupno prodato 7,2 miliona vozila od čega su čak 14 odsto električna, dok su 39 odsto hibridna. Benzinci čine trećinu ukupne prodaje, dok je tek svako deveto novoregistrovano vozilo u Uniji na dizel gorivo. Pre samo pet godina benzinci su činili 57,6, dizelaši čak 31,8 odsto svih novoregistrovanih automobila.
Pad prodaje
Prelazak na vozila sa modernijim, naravo i skupljim, pogonom ne prolazi bez zabrinutosti po autoindustriju. Naime, pandemija je ostavila uočljive posledice na svakodnevni život na Starom kontinentu. Stiče se utisak da je standard znatno opao, pa je i prodaja automobila znatno niža.
Tako je godine 2019. širom Evrope prodato 16,2 miliona, ali već sledeće tek 9,9 miliona automobila. Narednih godina nastavljen je minimalan pad prodaje, ali je lane potražnja povećana na 9,55 miliona. Na osnovu dosadašnje prodaje, očekuje se da će tekuće sezone broj novoregistrovanih automobila dostići brojku od deset miliona.
Mada rast kupovine posle dužeg perioda stagnacije raduje, ipak je to još uvek daleko od predpandemijske prodaje. Procenjuje se da pandemija nije jedini razlog manje prodaje automobila. Kako su električna vozila po ceni od 35 do 60 odsto iznad vozila iste klase na fosilni pogon, smatra se da su teže dostupna porodicama sa nižim primanjima.
Štednjom do automobila
Drugim rečima, pri kupovini e-vozila nije uputno baš celu svotu isplatiti iz kredita, pogotovo ne poslednjih sezona kada su kamate izrazito visoke. Stoga se srednje imućni i siromašniji kupci odlučuju da najmanje polovinu potrebne svote uštede i tako smanje izdatke na kamate. No, za štednju je potrebno vreme tokom koga nema novog automobila.
Upravo promenom načina kupovine objašnjava se i ne mali pad prodaje automobila; vozila na fosilni pogon nisu više privlačna porodicama koje već imaju vozilo, dok je za kupovinu električnog automobila potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se uštedeo ne baš mali deo potrebne svote.
Rekorder u prelasku na električna vozila je Norveška u kojoj je tekuće sezone tek svaki pedeseti novokupljeni automobil na fosilni pogon. Transformaciju prate, istina nešto sporijim ritmom, i siromšnije članice Unije, pa i naši susedi. Mada ovogodišnja prodaja e-vozila sa udelom od pet-šest odsto u ukupnoj prodaji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj ili Rumuniji na prvi pogled ne imponuje posebno, stvari postaju mnogo optimističnije kada se pogleda prodaja hibridnih automobila.
Hibridi najpopularniji
Tako je udeo "dvojnih automobila" u ukupnoj auto-prodaji 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, po 55 odsto u Mađarskoj i Rumuniji. Sklonost kupaca ka nešto jeftinijim hibridima najviše se objašnjava još uvek nedovoljno razvijenom mrežom javnih punjača. Sa 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika Norveška je evropski lider, ali i sami severnjaci ističu da i dalje moraju uvećavati broj mesta na kojima se strujom snabdevaju automobilske baterije.
I pored pada prodaje novih automobila, autoindustrija je i dalje od izuzetnog značaja za celu Uniju. U njoj je zaposleno čak 12,9 miliona ljudi, u budžete evropskih država godišnje ubacuju preko 392 milijarde evra i generiše 7,5 odsto ukupnog BDP. Godišnje spoljnotrgovinski suficit evrounijske autoindustrije premašuje 103 milijarde evra. Možda je još značajnije godišnje ulaganje u tehnološki razvoj otprilike 60 milijardi evra, što je trećina ulaganja u celokupnoj evropskoj industriji. Sa razvojem e-automobila i vozila na vodonični pogon ulaganja u razvoj biće i veća.
Nedostatak punjača
Srbija pokušava da uhvati evropski trend prelaska na vozila sa što manje emisije ugljen-dioksida. Ipak, brzina kojom na srpsko tržište stupaju električna vozila je smešna za evropska merila. Počelo je pre pet godina kada je na ovdašnjim drumovima bilo tridesetak vozila na moderan pogon i nešto više hibrida. Dostigli smo da tekuće sezone udeo e-vozila čini jedan odsto ukupnog boja novoregistrovanih automobila, ali poslednjih sezona naglo raste broj hibrida. U avgustu mesecu "dvojni automobili" su činili čak 30 odsto svih novoregistrovanih.
Kod nas se, dakle, godišnje registruje manje od 280 e-vozila, hibridnih, doduše, dvanaestak puta više, ali najveća slabost Srbije za ubrzaniju elektrifikaciju voznog parka je manjak javnih punjača, tek tri na 100.000 žitelja. Doduše, sa vrha države je stigla najava trostruko bržeg širenja mreže nego što se do sada predviđalo, a glavni razlog je želja da se održi trend razvoja turizma i uvećanja broja posetilaca iz inostranstva.
Starudija prebukirala Srbiju
Dosta spor prelazak na e-vozila nije najveći problem saobraćaja u Srbiji. Mnogo više brige zadaje ogroman uvoz polovnjaka i to onih najstarijih sa evropskog tržišta. Tako se u nas godišnje kupi ne više od 25.000 novih vozila, dok se po prvi put registruje i preko 130.000 polovnjaka. Rekordna je bila pretprošla godina kada smo uvezli preko 144.000 veća rabljenih automobila.
Međutim, najveća nevolja je uvoz ekstremne starudije. Oko 60 odsto uvezenih polovnjaka su vozila sa motorom EU2 ili EU3 standarda. To su vozila proizvedena do 2007. godine, čiji je uvoz zabranjen u svim evropskim državama sem Ukrajine i Srbije. Služimo kao tržište za evropsku starudiju i to je ono što emisiju ugljen-dioksida sa srpskih puteva čini neubičajeno visokom, gotovo dva i po puta većom nego sa evropskih drumova.
Glas važniji od zdravlja
Daleko od toga da problem nije uočen. Programom za zaštitu kvaliteta vazduha usvojenim krajem 2022. godine, aktuelna vlast najavila da će 1. januara 2024. obustaviti uvoz ove starudije, dok je datum zabrane uvoza vozila sa motorom EU5 standarda definisala za 1. januar 2025. godine.
No, kako Program nema zakonsku snagu ne primenjuje se automatski, a vlada ne čini ništa da bi praktično realizovala korisnu incijativu. Glasovi birača su nešto što za svaku vlast ima kultni status i u koji se ne dira čak i kada se zdravlje žitelja Srbije dovodi u pitanje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene benzina i dizela nepromenjene
24.01.2025.•
0
Cene benzina i dizela u Srbiji će do sledećeg petka, 31. januara, ostati nepromenjene.
Cena goriva ograničena i narednih šest meseci
24.01.2025.•
2
Cene evrodizela i benzina evropremijum BMB 95 biće ograničene i narednih šest meseci, propisala je Vlada Srbije.
Novo zaduživanje: Srbija danas prvi put emitovala dinarske obveznice
23.01.2025.•
1
Srbija je danas prvi put emitovala dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od deset godina i ostvarila do sada najveću tražnju na domaćem tržištu budući da je ona premašila iznos emisije i plan prodaje.
Unija poslodavaca se neće izjasniti o generalnom štrajku
23.01.2025.•
6
Unija poslodavaca Srbije se neće opredeliti ni za ni protiv upućenog poziva da se u petak, 24. januara, organizuje generalni štrajk na teritoriji Srbije.
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
9
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
6
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
6
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
20
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
22
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
3
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Komentari 10
Куп је битан
Ево још једног распоређивача туђих пара.
Pera Ždera
CO2 koliko zagađuješ.
Težina koliko opterećuješ, odnosno učestvuješ u habanju puteva.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar