Električni u EU, starudija u Srbiju - rešenja ima, ali glas je važniji
Polako se dostiže cilj Evropske unije o svođenju emisije ugljen-dioksida na nivo iz 1990. godine u čemu veoma važnu ulogu ima minimalizovanje emisije izduvnih gasova iz automobila.
Brisel ne samo da ne popušta ni za jotu, već uslovljavanjem izvoza na EU tržište primorava da sličan trend slede i zemlje van Starog kontinenta, a sa dinamičnom saradnjom sa ovom lukrativnom zajednicom.
Sve više e-vozila
Promene se ostvaruju sve ubrzanijim prelaskom na vozila sa modernijim pogonom, pre svega na električna vozila, dok se u perspektivi najavljuju i vozila čiji će pokretač biti gorivne baterije na vodonik. Ni činjenica da je nakon pandemije u Evropskoj uniji uočljivo opala prodaja automobila ne dovodi u pitanje prelazak, dok je ukidanje državnih subvencija u pojedinim zemljama samo u Nemačkoj vidljivo usporilo nagli rast prodaje e-vozila.
Tako je tekuće godine, zaključno sa avgustom mesecom, u svim zemljama EU ukupno prodato 7,2 miliona vozila od čega su čak 14 odsto električna, dok su 39 odsto hibridna. Benzinci čine trećinu ukupne prodaje, dok je tek svako deveto novoregistrovano vozilo u Uniji na dizel gorivo. Pre samo pet godina benzinci su činili 57,6, dizelaši čak 31,8 odsto svih novoregistrovanih automobila.
Pad prodaje
Prelazak na vozila sa modernijim, naravo i skupljim, pogonom ne prolazi bez zabrinutosti po autoindustriju. Naime, pandemija je ostavila uočljive posledice na svakodnevni život na Starom kontinentu. Stiče se utisak da je standard znatno opao, pa je i prodaja automobila znatno niža.
Tako je godine 2019. širom Evrope prodato 16,2 miliona, ali već sledeće tek 9,9 miliona automobila. Narednih godina nastavljen je minimalan pad prodaje, ali je lane potražnja povećana na 9,55 miliona. Na osnovu dosadašnje prodaje, očekuje se da će tekuće sezone broj novoregistrovanih automobila dostići brojku od deset miliona.
Mada rast kupovine posle dužeg perioda stagnacije raduje, ipak je to još uvek daleko od predpandemijske prodaje. Procenjuje se da pandemija nije jedini razlog manje prodaje automobila. Kako su električna vozila po ceni od 35 do 60 odsto iznad vozila iste klase na fosilni pogon, smatra se da su teže dostupna porodicama sa nižim primanjima.
Štednjom do automobila
Drugim rečima, pri kupovini e-vozila nije uputno baš celu svotu isplatiti iz kredita, pogotovo ne poslednjih sezona kada su kamate izrazito visoke. Stoga se srednje imućni i siromašniji kupci odlučuju da najmanje polovinu potrebne svote uštede i tako smanje izdatke na kamate. No, za štednju je potrebno vreme tokom koga nema novog automobila.
Upravo promenom načina kupovine objašnjava se i ne mali pad prodaje automobila; vozila na fosilni pogon nisu više privlačna porodicama koje već imaju vozilo, dok je za kupovinu električnog automobila potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se uštedeo ne baš mali deo potrebne svote.
Rekorder u prelasku na električna vozila je Norveška u kojoj je tekuće sezone tek svaki pedeseti novokupljeni automobil na fosilni pogon. Transformaciju prate, istina nešto sporijim ritmom, i siromšnije članice Unije, pa i naši susedi. Mada ovogodišnja prodaja e-vozila sa udelom od pet-šest odsto u ukupnoj prodaji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj ili Rumuniji na prvi pogled ne imponuje posebno, stvari postaju mnogo optimističnije kada se pogleda prodaja hibridnih automobila.
Hibridi najpopularniji
Tako je udeo "dvojnih automobila" u ukupnoj auto-prodaji 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, po 55 odsto u Mađarskoj i Rumuniji. Sklonost kupaca ka nešto jeftinijim hibridima najviše se objašnjava još uvek nedovoljno razvijenom mrežom javnih punjača. Sa 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika Norveška je evropski lider, ali i sami severnjaci ističu da i dalje moraju uvećavati broj mesta na kojima se strujom snabdevaju automobilske baterije.
I pored pada prodaje novih automobila, autoindustrija je i dalje od izuzetnog značaja za celu Uniju. U njoj je zaposleno čak 12,9 miliona ljudi, u budžete evropskih država godišnje ubacuju preko 392 milijarde evra i generiše 7,5 odsto ukupnog BDP. Godišnje spoljnotrgovinski suficit evrounijske autoindustrije premašuje 103 milijarde evra. Možda je još značajnije godišnje ulaganje u tehnološki razvoj otprilike 60 milijardi evra, što je trećina ulaganja u celokupnoj evropskoj industriji. Sa razvojem e-automobila i vozila na vodonični pogon ulaganja u razvoj biće i veća.
Nedostatak punjača
Srbija pokušava da uhvati evropski trend prelaska na vozila sa što manje emisije ugljen-dioksida. Ipak, brzina kojom na srpsko tržište stupaju električna vozila je smešna za evropska merila. Počelo je pre pet godina kada je na ovdašnjim drumovima bilo tridesetak vozila na moderan pogon i nešto više hibrida. Dostigli smo da tekuće sezone udeo e-vozila čini jedan odsto ukupnog boja novoregistrovanih automobila, ali poslednjih sezona naglo raste broj hibrida. U avgustu mesecu "dvojni automobili" su činili čak 30 odsto svih novoregistrovanih.
Kod nas se, dakle, godišnje registruje manje od 280 e-vozila, hibridnih, doduše, dvanaestak puta više, ali najveća slabost Srbije za ubrzaniju elektrifikaciju voznog parka je manjak javnih punjača, tek tri na 100.000 žitelja. Doduše, sa vrha države je stigla najava trostruko bržeg širenja mreže nego što se do sada predviđalo, a glavni razlog je želja da se održi trend razvoja turizma i uvećanja broja posetilaca iz inostranstva.
Pročitaj još
Starudija prebukirala Srbiju
Dosta spor prelazak na e-vozila nije najveći problem saobraćaja u Srbiji. Mnogo više brige zadaje ogroman uvoz polovnjaka i to onih najstarijih sa evropskog tržišta. Tako se u nas godišnje kupi ne više od 25.000 novih vozila, dok se po prvi put registruje i preko 130.000 polovnjaka. Rekordna je bila pretprošla godina kada smo uvezli preko 144.000 veća rabljenih automobila.
Međutim, najveća nevolja je uvoz ekstremne starudije. Oko 60 odsto uvezenih polovnjaka su vozila sa motorom EU2 ili EU3 standarda. To su vozila proizvedena do 2007. godine, čiji je uvoz zabranjen u svim evropskim državama sem Ukrajine i Srbije. Služimo kao tržište za evropsku starudiju i to je ono što emisiju ugljen-dioksida sa srpskih puteva čini neubičajeno visokom, gotovo dva i po puta većom nego sa evropskih drumova.
Glas važniji od zdravlja
Daleko od toga da problem nije uočen. Programom za zaštitu kvaliteta vazduha usvojenim krajem 2022. godine, aktuelna vlast najavila da će 1. januara 2024. obustaviti uvoz ove starudije, dok je datum zabrane uvoza vozila sa motorom EU5 standarda definisala za 1. januar 2025. godine.
No, kako Program nema zakonsku snagu ne primenjuje se automatski, a vlada ne čini ništa da bi praktično realizovala korisnu incijativu. Glasovi birača su nešto što za svaku vlast ima kultni status i u koji se ne dira čak i kada se zdravlje žitelja Srbije dovodi u pitanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare")
NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) uputila je obaveštenje građanima i korisnicima kredita kod Alta banke Beograd u stečaju, u kojem objašnjava način daljeg izmirenja obaveza i upozorava na opasnost od potencijalnih prevara.
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
1
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
20
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
50
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
59
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Komentari 10
Куп је битан
Ево још једног распоређивача туђих пара.
Pera Ždera
CO2 koliko zagađuješ.
Težina koliko opterećuješ, odnosno učestvuješ u habanju puteva.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar