Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Foto: Pixabay
Evropska ekonomija pokazala je neverovatnu otpornost u poslednjim decenijama, zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropskih proizvoda u Aziji i SAD, piše Politico, prenosi Index.hr.
"Međutim, dok kineski procvat jenjava, a trgovinske napetosti s Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena su očigledno završena", navodi autor ovog teksta, Metju Karničing.
On smatra da je "jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu".
"Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog sveta sigurno će zahtevati da zemlje NATO izdvoje više novca za vlastitu odbranu ili će izgubiti američku zaštitu", ističe on.
"Evropa više nije na čelu napretka"
Karničing objašnjava da to znači da će se evropske prestonice koje se, kako kaže, već bore s obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih prihoda od poreza, suočiti s još većim finansijskim pritiscima.
"Što bi moglo da izazove dalje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali za prosperitet kontinenta opasno je to što je EU postala 'pustinja inovacija'", dodao je Karničing.
On podseća na to da. iako Evropa ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije i lekova, danas samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija dolazi iz Evrope.
"Živimo u razdoblju brzih tehnoloških promena, posebno podstaknutih napretkom u digitalnim inovacijama, a za razliku od prošlosti, Evropa više nije na čelu napretka", rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard u novembru i upozorila na to da će toliko hvaljen evropski društveni model biti u opasnosti ako brzo ne promeni smer.
"Inače nećemo moći da generišemo bogatstvo koje će nam biti potrebno da zadovoljimo sve veće potrebe za potrošnjom kako bismo osigurali svoju sigurnost, da bismo se protiv klimatskih promena i zaštitili životnu sredinu", dodala je Lagard, piše Politico, prenosi Index.
Dodaje se da, ukoliko Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija bi pretrpela težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu. Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.
"Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema"
"Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampovog mandata sada se vraća da bi nas progonio", kaže Klemens Fest, predsednik Ifo instituta, vodećeg ekonomskog tink tenka.
On navodi da Tramp možda nije loša vest za Evropsku uniju i da bi mogao da bude otvoren za trgovinske pregovore s Evropom, kako bi se potpuno izbegle nove carine.
Tramp je 2018. godine uveo namete na evropski čelik i aluminijum, koji su ostali na snazi. Američki predsednik Džozef Bajden pristao je suspenduje te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno da pokrenu inflaciju i da temeljno potkopaju globalnu trgovinu.
"Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Iako je EU fokusirana na Trampa, za njenu ekonomiju on nije pravi problem. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija SAD-u, Tramp ne bi imao puno uticaja", navodi se u tekstu.
"Evropljani ne rade dovoljno"
Stepen do kojeg je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od prelaza dva veka je frapantan. Jaz u BDP-u po glavi stanovnika, na primer, dostigao je 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.
"Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odstomanje sati od američkog kolege", upoređuje se u analizi.
Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Primera radi, američke tehnološke firme troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, produktivnost u evropskoj tehnologiji je stagnirala.
Evropa ne samo da zaostaje nego zapravo uopšte ne učestvuje u utrci. Na samitu Evropske unije u Lisabonu 2000-te, čelnici su odlučili da evropska ekonomija najkonkurentnijom na svetu. Ključ takozvane 'Lisabonske strategije' bio je odlučan skok u ulaganju u visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije.
Četvrt veka kasnije Evropa ne samo da nije uspela da postigne cilj već je znatno zaostala i za SAD-om i za Kinom.
"Kolaps nemačke auto-industrije"
Evropski univerziteti su prirodno mesto za pokretanje inovacija i istraživanja, ali i tamo je kontinuitet propao, navodi se u tekstu. Među najboljim svetskim univerzitetima prema rezultatima Times Higher Education-a, samo jedna institucija iz EU je rangirana među 30 najboljih, a to je Tehnički univerzitet u Minhenu, na 30. mestu.
"Ovde Nemačka ulazi u igru. Polovina evropskih ulaganja u istraživanje dolazi iz Nemačke. A većina ovih investicija je u automobilskom sektoru", kaže pisac ove analize za Politiko.
S obzirom na veličinu sektora (godišnji prihod nemačke automobilske industrije je skoro pola triliona evra), to nije mesto gde možete dobiti najviše za svoj novac. To je zato što se inovacije u automobilskom sektoru, kao što je poboljšanje efikasnosti goriva motora, povećavaju, objašnjava on.
"Drugim rečima, kompanije bukvalno 'ponovo izmišljaju točak umesto potpuno novih proizvoda', kao što su iPhone ili Instagram, koji bi stvorili potpuno novo tržište", kaže Karničing, piše Politico.
Ako ništa drugo, dodao je on, Evropa je bila prilično dosledna. Najveći korporativni investitori u istraživanje i razvoj u EU u 2003. godine bili su Mercedes, Folksvagen i Simens, nemački inženjerski gigant. U 2022. to su bili Mercedes, Folksvagen i Boš, u sektoru proizvodnje auto delova.
Iako na Evropu otpada više od 40 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj u automobilskom sektoru, nemački proizvođači su nekako uspeli da zaostanu sa električnim vozilima.
"Ovaj neuspeh je u srcu nemačkih ekonomskih nevolja, o čemu svedoči nedavna najava VV-a da će zatvoriti neke fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji. Automobilski sektor, koji zapošljava oko 800.000 radnika u Nemačkoj, decenijama je bio žila kucavica njene privrede, doprinoseći rastu više nego bilo koji drugi sektor", objašnjava on.
Pročitaj još
"Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude"
Karničing upozorava na to da Evropljane čeka grubo buđenje jer se i ekonomski pokazatelji pogoršavaju. Zemlje poput Francuske, koja se suočava sa budžetskim deficitom od šest procenata ove godine i sedam procenata 2025-te, što je više nego duplo više od granice dozvoljene u evrozoni, imaće poteškoća da održe velikodušnu državu blagostanja, prenosi Index.
Pariz trenutno troši više od 30 odsto svog BDP-a na socijalna davanja, među najvišim stopama u svetu. Ni mnoge druge zemlje EU ne zaostaju.
"Ako se evropska ekonomska sreća uskoro ne preokrene, ove zemlje će se suočiti sa nekim teškim odlukama – baš kao što je to učinila Grčka 2010. godine kako im troškovi zaduživanja rastu. Verovatni rezultat svega toga je radikalizacija politike, kakvu je Grčka doživela tokom svoje dužničke krize, pošto populisti krajnje desnice i levice iskorištavaju priliku da napadnu establišment", piše on.
Ova radikalizacija je već u toku u nizu zemalja, a najviše zabrinjava u Francuskoj. Uspeh političke margine još više zabrinjava kada se uzme u obzir da najgore ekonomske nevolje verovatno tek predstoje.
"Problem je u tome što, dok se Evropljani probude za svoju novu realnost, možda će biti prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju", zaključuje se u autorskom tekstu Metjua Karničinga za Politiko.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
17.06.2025.•
0
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Atanacković: Ako država poveća neoporezivi deo plate, poslodavci bi pristali na povećanje minimalca
17.06.2025.•
2
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
EU planira da zabrani ruski gas do kraja 2027. godine
17.06.2025.•
2
Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine, kako bi postepeno okončala energetske veze sa Rusijom.
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
6
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
11
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Komentari 9
Zebra
Sa druge strane Americka vojna industrija cveta! Posle Ukrajine će gurnuti Poljsku u rat!
Ako obratite pažnju, jako malo predsednika država misli svojom glavom i misli na svoju državu! Većina priča po agendi!
Куп је битан
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar