Da li mačji parazit zaista menja ponašanje?
Toksoplazmoza je dugo povezivana sa promenama u ponašanju zaraženih životinja, ali nova analiza ukazuje na to da uzrok možda nije sam parazit.
Foto: Pixabay
Moguće je da su životinje prirodno sklonije riziku ujedno i izloženije infekciji. Toxoplasma gondii ima prilično ozloglašenu reputaciju, piše ScienceAlert.
Ovaj jednoćelijski parazit postao je poznat zbog navodne sposobnosti da suptilno utiče na ponašanje svojih domaćina na način koji mu pomaže da stigne do mačaka, koje su mu potrebne da bi završio svoj životni ciklus.
Od običnih miševa do ljudi, brojni naučni radovi dokumentovali su, ali i osporavali, uticaj ovog mikroorganizma na ponašanje domaćina.
Pacovi zaraženi parazitom T. gondii, na primer, mogu izgubiti uobičajenu odbojnost prema mirisu mačaka. U divljini je infekcija povezana sa neobičnim rizičnim ponašanjem kod životinja, od šimpanzi i hijena do vukova iz Jeloustona.
Međutim, iza mnogih ovih istraživanja mogao bi da se krije osnovni problem uzroka i posledice.
Šta ako su, kako u novom komentaru tvrdi zoolog Endru Davinak sa Viton koledža u Masačusetsu, životinje sklonije da dođu u kontakt sa T. gondii zato što su po prirodi sklonije riziku, umesto da postaju sklonije riziku zato što su se zarazile ovim parazitom?
Ta razlika je važna jer bi mogla da znači da je reputacija T. gondii kao svojevrsnog "manipulatora" delimično zasnovana na ponašanju za koje ovaj parazit zapravo nije odgovoran.
"Povezanost između infekcije i ponašanja sama po sebi ne može da dokaže manipulaciju ponašanjem", piše Davinak u radu objavljenom u časopisu Animal Behaviour.
Ako imate mačku, a verovatno čak i ako je nemate, možda ste već čuli za T. gondii. Ovaj sićušni parazit istovremeno je veoma prilagodljiv i veoma ograničen. Može da se nastani u gotovo svim toplokrvnim kičmenjacima, ali mora da stigne do neke vrste mačke kako bi se pario i razmnožavao.
Ako ne pronađe mačku, ne može da se razmnožava, a naučnici su povećanu sklonost riziku kod zaraženih životinja povezivali sa povećavanjem verovatnoće susreta sa mačkom.
Pročitaj još
Životinje poput pacova mogu postati čak i fatalno privučene mirisom mačjeg urina. Kod većih životinja, poput šimpanzi, infekcija parazitom T. gondii povezana je sa većim rizikom od susreta sa velikim mačkama, poput leoparda. Hijene zaražene ovim parazitom takođe češće stradaju od lavova.
Kod predatora poput vukova, koji nisu plen mačaka, ali često dele teritoriju sa njima, infekcija parazitom T. gondii takođe je povezana sa sklonošću ka kretanju na većim udaljenostima i preuzimanju uloge vođe čopora.
Utvrđivanje veze između infekcije parazitom T. gondii, poznate kao toksoplazmoza, i ponašanja ljudi pokazalo se znatno komplikovanijim.
Razlog je to što na ljudsko ponašanje utiče veliki broj međusobno povezanih bioloških, društvenih i faktora iz okruženja, od kojih neki mogu uticati i na verovatnoću da osoba uopšte dođe u kontakt sa T. gondii.
Davinak, oslanjajući se na objavljena istraživanja, tvrdi da bi ista složenost trebalo da se uzme u obzir i kod životinja.
Vukovi su odličan primer.
Studija sprovedena 2022. godine u Jeloustonu pokazala je da su vukovi čije su se teritorije više preklapale sa teritorijama puma češće bili zaraženi parazitom T. gondii.
Istovremeno, zaraženi vukovi češće su napuštali svoju teritoriju i postajali vođe čopora, što bi ih zauzvrat moglo dovesti u češći kontakt sa pumama i stvoriti neku vrstu povratne sprege povezane sa T. gondii.
Ali samo postojanje tog kruga ne znači da on počinje infekcijom parazitom T. gondii.
Da li je infekcija promenila ponašanje vukova, zbog čega su češće zalazili na teritoriju puma? Ili su vukovi koji su prirodno bili skloniji kretanju na većim udaljenostima jednostavno imali veće šanse da dođu u kontakt sa parazitom?
Originalna studija uzela je u obzir faktore poput pola, starosti, društvenog statusa i preklapanja teritorija. Međutim, Davinak tvrdi da podaci dobijeni posmatranjem ipak ne mogu u potpunosti da razjasne da li je infekcija prethodila rizičnom ponašanju ili je rizično ponašanje povećalo verovatnoću infekcije.
Isti problem mogao bi da se odnosi na mnoge osobine koje se kod divljih životinja povezuju sa T. gondii, kao što su smelost, dominantnost, udaljavanje od grupe i istraživanje okoline.
Na takvo ponašanje parazit bi zaista mogao da utiče, ali ono bi istovremeno moglo da odredi i koje će životinje najverovatnije doći u kontakt sa njim.
Davinak ovo opisuje kao "ekološko razvrstavanje", iste osobine ponašanja koje se pripisuju parazitu mogu uticati i na izloženost životinje tom parazitu.
To, međutim, ne znači da je parazit T. gondii potpuno "nevin".
Kontrolisani laboratorijski eksperimenti pružaju ubedljive dokaze da infekcija može da promeni ponašanje.
T. gondii može da izazove hronične infekcije centralnog nervnog sistema, a istraživači su identifikovali nekoliko mogućih načina na koje bi mogao da utiče na funkciju nervnog sistema, uključujući imunske signale i neuroendokrine puteve.
Takođe je važno napraviti razliku između toga da je životinja generalno veoma smela i toga da se drugačije ponaša prema predatorima kojima bi mogla da postane plen.
Opšta ponašanja povezana sa rizikom, poput lutanja, istraživanja i dominacije, mogla bi prirodno da povećaju izloženost životinje parazitu T. gondii. Međutim, neobično specifična promena u reakciji na mačjeg predatora teže se može objasniti na taj način.
Davinak smatra da su klasični eksperimenti sa glodarima posebno ubedljivi. Zaraženi glodari ne postaju jednostavno nepromišljeno skloni svim rizicima. Eksperimenti su otkrili specifične promene u njihovim reakcijama na miris mačaka, upravo predatora sa kojim T. gondii mora da ih dovede u kontakt kako bi završio svoj životni ciklus.
Neka posmatranja u divljini pokazuju sličnu specifičnost. Zaražene šimpanze, na primer, pokazivale su manju odbojnost prema urinu leoparda, svog prirodnog predatora, dok njihove reakcije na mirise drugih velikih mačaka nisu pokazivale isti jasan obrazac.
Primećeno je i da se zaraženi mladunci hijena više približavaju lavovima, zbog čega su izloženi većem riziku da budu ubijeni.
To je teže objasniti prirodnim ponašanjem koje povećava izloženost parazitu, iako posmatračka priroda ovih istraživanja znači da uzrok i posledica i dalje ne mogu potpuno da se razdvoje.
Ipak, to ne znači da odgovor nije moguće pronaći. Davinak smatra da je potrebno postaviti strože kriterijume za dokaze kako bi zaključci bili pouzdaniji.
Umesto jednostavnog poređenja zaraženih i nezaraženih životinja, buduće studije mogle bi da prate iste jedinke tokom vremena. Ako životinja koja je ranije bila oprezna postane primetno sklonija istraživanju i riziku nakon infekcije, to bi predstavljalo mnogo snažniji dokaz da je upravo parazit izazvao promenu.
GPS praćenje i drugi podaci o kretanju takođe bi mogli da pomognu istraživačima da utvrde gde se životinja kretala, a samim tim i kolika je bila verovatnoća njene izloženosti parazitu pre infekcije.
"Ovo pitanje prevazilazi bilo koji pojedinačni parazit. Kako se bihevioralna ekologija sve više bavi bolestima, biologijom invazivnih vrsta i istraživanjem mikrobioma, slična preplitanja izloženosti i ponašanja iznova će se pojavljivati", piše Davinak.
Kako dodaje "toxoplasma gondii jednostavno predstavlja upečatljiv i pogodan primer jednog opšteg problema, kada organizmi stupaju u interakciju sa svojim okruženjem na načine koji oblikuju sopstveni rizik od infekcije, uzročno-posledična veza ne može se zaključiti samo na osnovu korelacije".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Vaša mačka vas ne mrzi, možda je samo stidljiva: Naučnici otkrili četiri tipa ličnosti
09.11.2026.•
0
Ako ste ikada pomislili da vas vaša mačka potajno mrzi, naučnici imaju utešne vesti - možda je samo stidljiva.
Misteriozna jata džinovskih somova snimljena u Bodenskom jezeru
09.11.2026.•
0
Jedan ribolovac snimio je u Bodenskom jezeru grupu somova, čije neobično ponašanje je zbunilo naučnike, budući da se ove ribe, koje su inače poznate kao samotnjaci, okupljaju u velike grupe.
Džinovska ptica proglašena izumrlom pre 150 godina zapravo nikada nije nestala
09.11.2026.•
0
Džinovska vrsta ždrala, za koju su naučnici više od 150 godina verovali da je izumrla, možda zapravo nikada nije nestala.
VIDEO: U Peruu zaplenjeno više od 3.000 tarantula krijumčarenih u prljavim čarapama
08.11.2026.•
0
Više od 3.000 tarantula zaplenjeno je na aerodromu u Limi, nakon što su pronađene u prljavim čarapama u tri kofera na putu za Nemačku, saopštile su peruanske vlasti.
Epidemija antraksa ubija nilske konje u Nacionalnom parku u Kongu
08.11.2026.•
0
Dok se Demokratska Republika Kongo bori sa najsmrtonosnijom epidemijom ebole u svojoj istoriji, druga bolest odnosi veliki broj životinjskih života u Nacionalnom parku Virunga, na istoku zemlje.
Psi mogu da nanjuše epileptični napad čak i kod potpuno nepoznate osobe
08.11.2026.•
0
Epileptični napadi su nepredvidivi i teško ih je otkriti, a ponekad čak ni osoba koja ih doživi nije svesna da se napad dogodio.
Plavi kitovi nestali kod Galapagosa: Naučnici sumnjaju da je uzrok El Ninjo
08.11.2026.•
0
Tokom devet meseci naučna ekspedicija tragala je za plavim kitovima u vodama oko Galapagoških ostrva, ali nije pronašla nijednog.
Otkrivena neobična seksualna veza između bika Ahila i mužjaka magarca Patrokla
08.11.2026.•
2
Naučnici su tokom terenskog istraživanja u Etiopiji slučajno otkrili neobičnu seksualnu vezu između bika i mužjaka magarca, koja je, prema njihovim zapažanjima, prevazilazila same seksualne odnose.
VIDEO: Džinovske pande iz Kine prvi put predstavljene javnosti u zoo-vrtu u Atlanti
08.11.2026.•
0
Džinovske pande Ping Ping i Fu Šuang prvi put su predstavljene javnosti u američkom zoološkom vrtu u glavnom gradu američke savezne države Džordžije, Atlanti, gde su oduševile posetioce.
Moljci razvili neobično oružje protiv slepih miševa: Koriste genitalije za proizvodnju ultrazvuka
08.11.2026.•
0
Neke evolutivne inovacije toliko su korisne da ih priroda razvija iznova i iznova.
VIDEO: Dabrovi se vratili u škotsko jezero Loh Nes posle 500 godina
08.11.2026.•
0
Porodica od šest dabrova puštena je u vode oko škotskog jezera Loh Nes, čime je ova životinjska vrsta vraćena u to područje prvi put posle oko 500 godina.
VIDEO: Hobotnice mogu da se provuku kroz neverovatno male otvore - naučnici su zadivljeni
08.11.2026.•
0
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije uhvaćena u Siriji: Otmičari traže otkup
08.11.2026.•
4
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Komentari 1
Madjar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar