Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Foto: 021.rs
Država bi u tom slučaju bila vlasnik oko 86 odsto akcija, dok bi preostalih 14 odsto ostalo građanima i pravnim licima koji su stekli akcije u postupku trgovanja na berzi.
Broker Branislav Jorgić kaže za Danas da nam iskustvo upravljanja NIS-om pre 2008. godine, odnosno pre nego što je prodat Rusima i kada je država bila 100 odsto vlasnik, pokazuje da se kompanijom loše upravljalo i tehnološki i finansijski. Podseća i da je kompanija u trenutku preuzimanja imala više od 100 miliona dolara gubitka.
I broker Nenad Gujaničić istog je mišljenja. On je nedavno za Danas rekao da bi NIS u rukama domaćih političara na duže staze vodio totalnom urušavanju kompanije koja je postala ozbiljna i moderna firma pod 15 godina uprave Gasprom Njefta.
Gujaničić je nedavno i za agenciju Beta rekao da je NIS ostao u većinskom državnom vlasništvu, ne bi u njemu ostao "kamen na kamenu". I on navodi da je nezavisna revizija, nakon privatizacije, utvrdila da je NIS poslovao sa gubitkom, ali ističe da se radi o cifri od osam milijardi dinara.
Zbog sumnje da bi država umela da vodi ovu kompaniju, Jorgić smatra da bi to trebalo da bude privremeno rešenje.
"Prema mom mišljenju, da država ostane vlasnik u dužem vremenskom periodu trebalo bi da bude privremeno rešenje. Bolje bi bilo ukoliko bi država preuzela te akcije kao 'baj pas' operaciju, to znači da preuzme, pa ih onda dalje proda", smatra Jorgić.
U tom slučaju, navodi, moguće su dve varijante. Jedna varijanta je da država ceo ili deo tog paketa proda putem tendera nekom strateškom investitoru u tom biznisu, a to je obično strana kompanija. Druga varijanta, dodaje Jorgić, jeste da država ponudi te akcije na prodaju preko Beogradske berze građanima, investicionim fondovima, osiguravajućim društvima, bankama, drugim rečima domaćim fizičkim i pravnim licima.
"Uvek govorimo o nekom strateškom partneru, uglavnom iz inostranstva, a u suštini strateški partner bi mogli da budu i građani", poručio je Jorgić.
Ističe da bi se u tom slučaju pojačala kontrola poslovanja nad samom kompanijom.
"Međutim, ima tu jedan mali problem. Ukoliko bi se odjednom ponudila cela količina akcija, ne znam ni da li bi država uspela da proda i da li bi uspela da dobije korektnu cenu za te akcije. Iskustvo u takvim situacijama u drugim državama je da država prodaje deo po deo vlasništva. Recimo da izvrši sukcesivno prodaju po pet odsto godišnje", objasnio je Jorgić.
Dodaje da bi se procenat prodaje akcija utvrđivao od mogućnosti domaćeg finansijskog tržišta koje bi moglo to da "proguta".
Jorgić ističe da bi prodaja akcija NIS-a u tom slučaju oživela uspavanu Beogradsku berzu.
Pročitaj još
Međutim, ukazuje on, postigao bi se još jedan efekat, a to je da građani koji poseduju određenu količinu novca umesto da investiraju u akcije stranih kompanija u inostrastvu, što danas čine, ili u nekretnine ili u kupovinu polovnih automobila ili u skupa putovanja, ulože u berzu.
Na taj način bi se, objašnjava Jorgić, povećala i mogućnost štednje.
"Mi sada imamo dilemu, ako građanin ima 5.000 evra ušteđevine, šta može s tim da uradi. Ne može da kupi stan, može da kupi polovni automobil, ili da ode na neki godišnji odmor, što je finansijski loše i za njega i za društvo kao celinu. Ulaganjem u akcije na berzi povećala bi se mogućnost štednje", rekao je broker.
Ceo tekst Danasa o NIS-u čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
0
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
31
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
3
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Komentari 30
INFORMER
1.Ruse Ne zanima nikakva nacionalizacija NIS-a
2. Ameri su dali rok i uslov da ne moze ni jedan posto da ostene u Ruskoj svojini
Krajnji ishod : uvodjenje sankcija i verovatno problem snabdevanja sa svim energentima u drzavi Srbiji.
U prevodu , crno nam se pise ali crno kao sto nikad nije bilo do sada jos!!!
Ns
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar