Cene gasa sve više pritiskaju
Već nekoliko decenija susrećemo se sa promenom klime - zime su sve toplije, a sankanje i pravljenje Sneška Belića, nekada omiljene dečje zabave, gotovo da su zaboravljeni.
Foto: 021.rs
U dve prethodne godine, sezone decembar–februar bile su rekordno tople, pa je i potrošnja gasa, najvažnijeg goriva u Evropi, bila neuobičajeno niska.
Popunjenost skladišta
Takve okolnosti omogućile su da lane, 31. marta, kada se završava korišćenje uskladištenog plina, situacija u gasnim skladištima širom Starog kontinenta bude izuzetno povoljna.
Preostalo je čak 63 milijarde kubika, odnosno rekordnih 58,4 odsto od 110 milijardi ukupnog kapaciteta. Mada su, u poređenju sa vremenom pre sukoba u Ukrajini, cene plina i letos bile relativno visoke, bogatim Evropljanima nije bilo ni teško ni posebno skupo da do zime, koja još traje, skladišta napune bezmalo do vrha. Tako se u rezervama sakupilo 107 milijardi kubika gasa i u Briselu, Berlinu, Parizu... bili su prezadovoljni.
Bilo je razloga za opreznost. Sa istekom kalendarske godine prestao je dotok gasa iz Rusije preko gasovoda koji prolazi kroz Ukrajinu, a to je bio najvažniji vid snabdevanja ovim gorivom decenijama unazad.
Svojevremeno je ovim pravcem pristizalo preko 90 milijardi kubika gasa godišnje i trebalo je odista mnogo uložiti u izgradnju prihvatilišta za regasifikaciju robe pristigle LNG brodovima i gasna skladišta kako bi se nadoknadilo ono što se ranije nabavljalo sa istoka kontinenta. Visoke nasleđene rezerve značile su da je letos bilo dovoljno uskladištiti tek četrdesetak milijardi kubika i dostići čak 95 odsto popunjenosti maksimalnog kapaciteta.
Zima hladnija, potrošnja raste
Činilo se da Evropa bezbrižno čeka zimske dane, kada se uobičajena potrošnja uvećava za najmanje 30 odsto, a u slučaju hladnije zime rast dostiže 65 odsto. No, ovoga puta zima je bila sa uočljivo nižim temperaturama nego poslednjih godina, mada je i to, što se smrzavanja tiče, daleko od onoga što pamtimo iz sedme, pa i početka osme decenije prošlog veka. Uostalom, ni ovoga puta snega u najvećim gradovima nije bilo, a skijati se moglo samo na najvišim planinama.
Duža i hladnija zima uzrokovala je rast potrošnje, izgleda veći nego što se i kalkulisalo. Svi su počeli posezati za rezervama, pa je tokom prve polovine februara iz skladišta vađeno čak 66 odsto više nego lane u istom periodu.
Tako je do 10. februara potrošeno čak 53,5 milijardi kubika uskladištenog gasa, te se nivo popunjenosti još tada spustio ispod polovine kapaciteta. U pojedinim državama, poput Hrvatske, Danske i Francuske, rezerve gasa spale su na manje od 28 odsto lokalnog skladišta.
Megavat struje – 800 evra
Nešto jača zima jeste najvažniji, ali ne i jedini razlog povećane potrošnje plina. Držeći se ambicioznog zelenog plana, mnoge evropske države zatvorile su većinu energana na ugalj, pa struju sve više proizvode iz obnovljivih izvora.
Međutim, ove zime bilo je dosta dana bez vetra, dok solarne elektrane zimi rade krajnje redukovano, pa je često bio manjak električne energije. Nije bilo drugog rešenja do uključivanja plinskih elektrana, a to znači da je potražnja za plinom dodatno uvećana.
Posledice su vidljive na cenama. Gas je sredinom februara dostigao 620 evra za hiljadu kubika, dok je sa 150 evra po megavatu veleprodajna cena struje najniža u Francuskoj, zemlji koja tri četvrtine električne energije proizvodi iz nuklearki i glavni je evropski izvoznik.
U Nemačkoj je veleprodajna cena 172, u Poljskoj 177, Austriji 180, da bi sa oko 200 evra pik dostigla u Grčkoj i Mađarskoj. Najveća je, pak, nevolja izrazita volatilnost i ekstremnost cena u pojedinim dnevnim periodima. Kako se veći deo Skandinavije, Danska i Nemačka dobrano oslanjaju na obnovljive izvore energije, veoma je nezgodno kada u isto vreme nema sunca, a nema ni vetra.
Stoga su cene struje po pravilu najviše u večernjim časovima, kada solarne elektrane ne rade, a konzum stanovništva raste. Tako je 10. februara u večernjim časovima dostizala i 800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji u proseku plaćaju 52 evra.
Što se gasa tiče, nepovoljno je i to što su cene LNG gasa bar dvostruko iznad cena gasa dostavljenog cevovodom. Takođe, zima je u Aziji duža i hladnija nego što je uobičajeno, pa i azijske države, najveći kupci tečnog gasa, uvećavaju potražnju. Naravno, do njih gas iz SAD, Katara ili Irana stiže LNG brodovima, što dodatno uvećava cenu utečnjenog gasa.
Skupo i leti
Svakako da će izvanredna popunjenost skladišta omogućiti Evropljanima da i ovu zimu prođu bez pauze ili većih ograničenja u korišćenju gasa. Rezerve su odista bile velike, međutim, procene su da će na kraju ove sezone nivo popunjenosti spasti na ispod 32 odsto, s tim da će u pojedinim državama u skladištu biti i manje od petine kapaciteta.
Na leto će biti potrebno, uz tekuću potrošnju, dokupiti najmanje 70, a možda i svih 80 milijardi kubika gasa za skladištenje. To ne samo da podrazumeva izdvajanje znatno veće svote, već je i logistički veoma složen posao sa mnogo poteškoća.
Posebno je pitanje cena. Naime, česti manjkovi električne energije, čije se uravnoteženje u aktuelnim evropskim energetskim prilikama postiže prvenstveno zahvaljujući gasnim elektranama, i izuzetna iscrpljenost uskladištenih rezervi gasa ne samo da su podigli cenu gasa na dnevnom tržištu, već su i procene da će gas biti neuobičajeno skup i tokom leta. Nedavno su osiguravajuće kuće procenu cene gasa za leto 2025. godine sa donedavnih 462 povisile na 574 evra za hiljadu kubika.
Ne pamti se da je ikada do sada cena gasa leti bila na ovako visokom nivou. Po pravilu, bila je uočljivo niža nego zimi, pa se stoga i pristupilo strategiji gasnih skladišta. Praksa je bila da se leti, po znatno nižoj ceni, kupuje planirani uvećani deo zimske potrošnje i u rezervoarima čuva za zimske potrebe. Naravno, izuzetno skupa struja leti čini ovakav posao umnogome neisplativim.
Pročitaj još
Može biti i hladnije
S druge strane, visoka azijska tražnja neprekidno uvećava i cenu gasa dopremanog LNG brodovima. Izuzetno visoke cene, prema procenama, mogu se očekivati i tokom leta – kretaće se između 730 i čak 920 evra za hiljadu kubika.
Evropa se više od pola veka većinski oslanjala na gas iz Rusije, dopreman cevovodima. Bio je to idealan posao velikih razmera. Najveći svetski izvoznik prodavao je robu najvećem svetskom kupcu uz prihvatljive transportne troškove.
Pre nekoliko godina, nakon početka sukoba u Ukrajini, ali i pod pritiskom iz SAD, doneta je politička odluka da se prekine energetska saradnja sa Moskvom. Evropska politička vođstva, uz ne mala protivljenja, odlučila su da ubuduće gas i naftu kupuju na drugoj strani Atlantika, bez obzira na to što će cene biti znatno više.
Prva nešto hladnija i nešto duža zima pokazala je da ovakva odluka sa sobom nosi mnogo teže posledice nego što se u prvi mah i pomišljalo. Ako se zima slična aktuelnoj, a što je daleko od hladnoća koje još pamtimo, ustali, posledice će svakako biti mnogo grublje i otežavaće svakodnevni život građana. Ne daj Bože da bude i hladnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Nemam ni trunku krivice za NIS
12.10.2025.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da smatra da za uvođenje američkih sankcija kompaniji NIS-u nema "trunku krivice".
Nestašica peleta na stovarištima: I kad ga ima - cena je nešto viša
12.10.2025.•
3
Kako su temperature pale, tako su se i zalihe peleta na stovarištima istopile. Nagla potražnja, propraćena rastom cena i manjkom sirovina doveli su do privremene oskudice na tržištu peleta.
Pokrenuta istraga o 2,88 miliona Teslinih vozila: Sistem za autonomnu vožnju kršio saobraćajne propise
12.10.2025.•
2
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA) otvorila je istragu o 2,88 miliona Teslinih vozila opremljenih sistemom Full Self-Driving (FSD) zbog kršenja saobraćajnih propisa nakon serije nesreća.
Čeka li Srbiju šverc goriva kao 90-ih?
12.10.2025.•
46
Šta će se tačno dešavati na srpskom tržištu nafte i njenih derivata nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u kao da će najviše zavisiti od toga koliko će te sankcije trajati.
Od srede banke obavezne da ponude olakšice onima koji jedva otplaćuju kredit
12.10.2025.•
0
Odluka o olakšicama u otplati kredita Narodne banke Srbije (NBS) primenjivaće se od srede, 15. oktobra.
Australijanci će tražiti zlato u dolini Ibra: "Istraživanja dala neverovatne rezultate"
12.10.2025.•
19
Australijska rudarska korporacija "Bindi metals" potpisala je obavezujući sporazum sa firmom "RedCreek" o preuzimanju projekta istraživanja zlata "Ravni" u dolini Ibra, u opštini Raška.
Svakih devet dana novi milijarder u EU
12.10.2025.•
1
Evropska unija je ove godine dobila 39 novih milijardera, a ukupno bogatstvo milijardera u zemljama članicama povećano je za više od 400 milijardi evra.
Da li mora toliko da nas košta nacionalni stadion: Godišnji troškovi 50 miliona evra
11.10.2025.•
43
Do sada je gradnja stadiona poreske obveznike već koštala 368 miliona evra, a jednogodišnje kašnjenje radova će, po proceni Fiskalnog saveta, povećati ukupne troškove za bar 10 do 15 odsto.
Sankcije NIS-u: Strategija vlasti - "neće valjda"
11.10.2025.•
6
Sankcije NIS-u naišle su na prilično emotivne reakcije u Srbiji, jer su još uvek sveže slike devedesetih kada se benzin kupovao u plastičnim flašama na ulici.
Đedović Handanović: Očekujemo da od ruske strane čujemo šta je plan za NIS
11.10.2025.•
26
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da predstavnici države na sednici Odbora direktora Naftne industrije Srbije nisu čuli ni plan ni program, što je, kako ocenjuje, zabrinjavajuće.
Odbor direktora NIS: Očekuje se sastanak Vlade Srbije i Gasprom njefta, radnicima NIS-a plate unapred
11.10.2025.•
19
Odbor direktora Naftne industrije Srbije održao je sastanak na kome je poručeno da će snabdevanje gorivom u narednom periodu biti bez većih poremećaja, ali da uz pomoć države treba brzo naći rešenje.
Poreska uprava zatvorila 13 prodavnica mobilnih telefona od 15 kontrolisanih
11.10.2025.•
14
Poreska uprava Srbije saopštila je da je zbog neevidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja i/ili neprijavljenih radnika privremeno zatvoreno 13 od 15 kontrolisanih prodavnica mobilnih telefona.
Konsultant: Zabrana prodaje jedinog stana zbog duga poskupeće kredite, država nije mislila na pokriće rizika
10.10.2025.•
9
Banke će, ako se usvoje dopune Zakona o izvršenju da izvršitelj dužniku ne može da oduzme jedini stan, taj rizik uračunavati pri odobravanju kredita za takvu nepokretnost, kaže konsultant za finansije Vladimir Vasić.
Kina uvela lučke takse za američke brodove kao odgovor na takse SAD
10.10.2025.•
1
Kina je uvela lučke takse za brodove u američkom vlasništvu kao odmazdu za planirane američke lučke takse za kineske brodove.
Broker o sankcijama NIS-u: Ako se problem ne reši, vlast će morati da bira između nestašica i rasta cena
10.10.2025.•
20
Po poslovanje NIS i budžet verovatno neće biti većih posledica zbog sankcija SAD u nekom kratkom periodu od par meseci, izjavio je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities, Nenad Gujaničić.
Moldavija ograničila uvoz šećera iz Srbije
10.10.2025.•
0
Moldavski mediji prenose da je ova država ograničila uvoz šećera iz Srbije na najviše 1.000 tona, na period od 200 dana.
Objavljene nove cene goriva
10.10.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Poreska uprava u više od polovine kontrolisanih pečenjara i ribarnica uočila nepravilnosti
10.10.2025.•
5
Poreska uprava je tokom kontrole evidentiranja prometa preko lektronskog fiskalnog uređaja u 15 od 26 pečenjara i ribarnica uočila nepravilnosti.
Mađarski ministar: MOL će povećati isporuke Srbiji, to neće nadomestiti nedostatak
10.10.2025.•
9
Naftna kompanija MOL će povećati isporuke Srbiji nakon što su sankcije NIS-u stupile na snagu, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Stejt department o sankcijama NIS-u: Uvedene jer korišćenje ruskih energenata produžava rat u Ukrajini
10.10.2025.•
27
Stejt department SAD saopštio je da je NIS sankcionisan jer korišćenje ruskih energenata produžava rat u Ukrajini.
Cena zlata ostaje iznad 4.000 dolara, raste i cena srebra
09.10.2025.•
0
Cena zlata ostala je danas iznad 4.000 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala; 28,3 grama), dok su investitori procenjivali sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.
Komentari 4
Razocarana
Temerinac
A kad izdajnika oteramo imaćemo do sledeće zime vremena da nova vlast vrati normalne i prijateljske odnose sa Rusijom
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar