Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Mraz je ponovo desetkovao kajsije, što znači da će se i ove godine kajsije uvoziti, verovatno po višim cenama od domaćih. Pored mraza, na prinos voća utiče i jaka kiša koja je onemogućila pčelama da oprašuju cveće.
Osim snega, veći problem voćarima je napravio mraz, odnosno temperatura ispod nule. Najviše su pogođene kajsije, a pretpostavlja se da je njen rod na nekim mestima poput Vojvodine stradao između 90 i 95 odsto.
"I ove, i prošle godine mraz mi je ubio kajsiju. U problemu sam i sa trešnjama, a šta će biti sa jabukama i kruškama, tek ću da vidim", kaže za N1 uzgajivač voća iz okoline Beograda.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su najosetljivije faze vegetacije za voćne vrste - cvetanje i precvetavanja, a oštećenja zavise od dužine mraza.
"U fazi cvetanja niske temperature oštećuje cvetove, dok u fazi precvetavanje, niske temperature od minus dva oštećuju plodove. Što je cvetni pupoljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 stepena Celzijusova. Ako temperature budu niže od -3°C i to više časova, šteta će biti neizbežna. Procena štete se može očekivati nakon stabilizacije vremena", navode iz ministarstva poljoprivrede.
Osim kajsija, ugrožene su i sorte šljiva Čačanska rodna i Čačanska lepotica.
Prema prvim procenama resornog ministarstva, najviše je ugrožena šljiva naročito sorte Čačanska rodna i Čačanska lepotica, ali počeo je da cveta i Stenlej koja je u punom cvetu.
"Takođe su ugrožene trešnja i breskva, i one će imati manje štete, kao i sorta šljive Savka koja raste na višim područjima, gde je vegetacija usporena poslednjih dana. Kajsija je već završila fazu cvetanja i očekuje se najveći pad prinosa za ovu godinu. Kod jabuka su ugrožene sorte Gala i Ajdared, koje su fazi roze balona i roze glavica. I u ovoj fazi pupoljaka može da bude šteta od mraza na temperaturi od -2 stepena i nižoj. Kruška je već u cvetanju, naročito sorta Junska lepotica, dok se sorte Abate, Fetel i Santa Marija nalaze u fazi belih balona i pojedinačno otvorenih pupoljaka. Sorta Viljamovka vrlo brzo kreće u fazu cvetanja", poručuju iz resornog ministarstva.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, u pitanju je treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako navodi, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama - okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.
"Domaćih kajsija će biti očigledno malo. I prošle godine je bila slična situacija. Uglavnom se uvozilo iz Turske, ali i drugih mediteranskih zemalja", kaže Prostran.
Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je prošle godine izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona. Prostran navodi da su se osim kajsija, na udaru su se našle rane sorte bresaka i trešanja.
"Uhvatiće i deo ostalih vrsta pre svega šljivu, višnju. Postoje savremeni načini zaštite voćnih površina od mrazeva, ali ne zna se koliko je površina zaštićeno", naveo je on.
Agrotehničke mere protiv mraza: Orošavanje
Ministarstvo poljoprivrede kao najvažniju direktna mera borbe protiv mraza zaštita voćaka navodi veštačku kišu, odnosno, orošavanje.
Ovaj metod je, kako navode, često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode - otprilike 40 kubnih metara vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
"U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, odnosno paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha. Neophodna je primena i indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada", poručuju iz Ministarstva.
Stručnjak Instituta za voćarstvo iz Čačka Aleksandar Leposavić rekao je za Nova S da će ugrožene verovatno biti i jabuke i kruške.
"Šljiva i kruška su sada u vremenu najintenzivnijeg cvetanja, a kiša je onemogućila proces oprašivanja i oplodnje", kaže Leposavić.
Zbog kiše i nemogućnosti da oprašuju, pčele su, kako Prostran navodi, "nervozne" ovih dana.
"Mnogo drame oko ranog povrća"
Prostran kaže da ovih dana dominira u javnosti visoka cena mladog krompira i da je to, kako je rekao "nonsens".
"Stekli smo potrošačke navike koje nisu karakteristične za sezonsku potrošnju voća i povrća. Hoćemo da jedemo cele godine krompir, paradajz, papriku. Imate još krompira od prošle godine, on je povoljan. Ko hoće mlad kompir neka plati. Osim tog, sve što je stiglo rano je pod intenzivnom proizvodnjom uz upotrebu različitih sredstava. Tu nema organske proizvodnje", kaže Prostran.
On upozorava na to da su voćari očajni jer su dosta uložili, neki i u hladnjače i navodi da on lično već treću godinu ne bere svoje kajsije zbog loše klime.
Ipak, smatra da ne može biti reč o katastrofi, jer je u većini slučajeva na udaru rano voće.
"Kajsija je najviše stradala i tu nema dileme. Tu su još rana breskva i rane sorte trešanja. Koliko su pogođene znaćemo više narednih nedelju dve, nadam se da je period mrazeva i hladnih kiša ostao iza nas", navodi Prostran.
On podseća i da je voćarstvo pod velikim uticajem mrazeva, kiše i uopšte klimatskih promena. Posledica toga je da već treću godinu zaredom imamo manjak, pre svega ranog voća koga je sve manje.
"Platićemo višu cenu za uvoz. Videćemo koliku, zavisi i kakva je situacija bude u drugom zemljama. I tamo može biti nevremena, a to direktno utiče na cenu. Takođe, tu su i trgovci koji imaju svoju logiku, a to je zarada", zaključio je Prostran.
Pročitaj još
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
I on i Lepojević poručuju da malina, koja čini najveći deo izvoza, sada nije na udaru.
"Još uvek ne postoji značajnija šteta. Mislim da možemo očekivati stabilnu proizvodnju, kada su u pitanju maline", zaključio je Lepojević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
0
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
7
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
0
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
3
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
17
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
8
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
23
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
10
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
34
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
12
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar