Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Mraz je ponovo desetkovao kajsije, što znači da će se i ove godine kajsije uvoziti, verovatno po višim cenama od domaćih. Pored mraza, na prinos voća utiče i jaka kiša koja je onemogućila pčelama da oprašuju cveće.
Osim snega, veći problem voćarima je napravio mraz, odnosno temperatura ispod nule. Najviše su pogođene kajsije, a pretpostavlja se da je njen rod na nekim mestima poput Vojvodine stradao između 90 i 95 odsto.
"I ove, i prošle godine mraz mi je ubio kajsiju. U problemu sam i sa trešnjama, a šta će biti sa jabukama i kruškama, tek ću da vidim", kaže za N1 uzgajivač voća iz okoline Beograda.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su najosetljivije faze vegetacije za voćne vrste - cvetanje i precvetavanja, a oštećenja zavise od dužine mraza.
"U fazi cvetanja niske temperature oštećuje cvetove, dok u fazi precvetavanje, niske temperature od minus dva oštećuju plodove. Što je cvetni pupoljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 stepena Celzijusova. Ako temperature budu niže od -3°C i to više časova, šteta će biti neizbežna. Procena štete se može očekivati nakon stabilizacije vremena", navode iz ministarstva poljoprivrede.
Osim kajsija, ugrožene su i sorte šljiva Čačanska rodna i Čačanska lepotica.
Prema prvim procenama resornog ministarstva, najviše je ugrožena šljiva naročito sorte Čačanska rodna i Čačanska lepotica, ali počeo je da cveta i Stenlej koja je u punom cvetu.
"Takođe su ugrožene trešnja i breskva, i one će imati manje štete, kao i sorta šljive Savka koja raste na višim područjima, gde je vegetacija usporena poslednjih dana. Kajsija je već završila fazu cvetanja i očekuje se najveći pad prinosa za ovu godinu. Kod jabuka su ugrožene sorte Gala i Ajdared, koje su fazi roze balona i roze glavica. I u ovoj fazi pupoljaka može da bude šteta od mraza na temperaturi od -2 stepena i nižoj. Kruška je već u cvetanju, naročito sorta Junska lepotica, dok se sorte Abate, Fetel i Santa Marija nalaze u fazi belih balona i pojedinačno otvorenih pupoljaka. Sorta Viljamovka vrlo brzo kreće u fazu cvetanja", poručuju iz resornog ministarstva.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, u pitanju je treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako navodi, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama - okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.
"Domaćih kajsija će biti očigledno malo. I prošle godine je bila slična situacija. Uglavnom se uvozilo iz Turske, ali i drugih mediteranskih zemalja", kaže Prostran.
Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je prošle godine izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona. Prostran navodi da su se osim kajsija, na udaru su se našle rane sorte bresaka i trešanja.
"Uhvatiće i deo ostalih vrsta pre svega šljivu, višnju. Postoje savremeni načini zaštite voćnih površina od mrazeva, ali ne zna se koliko je površina zaštićeno", naveo je on.
Agrotehničke mere protiv mraza: Orošavanje
Ministarstvo poljoprivrede kao najvažniju direktna mera borbe protiv mraza zaštita voćaka navodi veštačku kišu, odnosno, orošavanje.
Ovaj metod je, kako navode, često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode - otprilike 40 kubnih metara vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
"U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, odnosno paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha. Neophodna je primena i indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada", poručuju iz Ministarstva.
Stručnjak Instituta za voćarstvo iz Čačka Aleksandar Leposavić rekao je za Nova S da će ugrožene verovatno biti i jabuke i kruške.
"Šljiva i kruška su sada u vremenu najintenzivnijeg cvetanja, a kiša je onemogućila proces oprašivanja i oplodnje", kaže Leposavić.
Zbog kiše i nemogućnosti da oprašuju, pčele su, kako Prostran navodi, "nervozne" ovih dana.
"Mnogo drame oko ranog povrća"
Prostran kaže da ovih dana dominira u javnosti visoka cena mladog krompira i da je to, kako je rekao "nonsens".
"Stekli smo potrošačke navike koje nisu karakteristične za sezonsku potrošnju voća i povrća. Hoćemo da jedemo cele godine krompir, paradajz, papriku. Imate još krompira od prošle godine, on je povoljan. Ko hoće mlad kompir neka plati. Osim tog, sve što je stiglo rano je pod intenzivnom proizvodnjom uz upotrebu različitih sredstava. Tu nema organske proizvodnje", kaže Prostran.
On upozorava na to da su voćari očajni jer su dosta uložili, neki i u hladnjače i navodi da on lično već treću godinu ne bere svoje kajsije zbog loše klime.
Ipak, smatra da ne može biti reč o katastrofi, jer je u većini slučajeva na udaru rano voće.
"Kajsija je najviše stradala i tu nema dileme. Tu su još rana breskva i rane sorte trešanja. Koliko su pogođene znaćemo više narednih nedelju dve, nadam se da je period mrazeva i hladnih kiša ostao iza nas", navodi Prostran.
On podseća i da je voćarstvo pod velikim uticajem mrazeva, kiše i uopšte klimatskih promena. Posledica toga je da već treću godinu zaredom imamo manjak, pre svega ranog voća koga je sve manje.
"Platićemo višu cenu za uvoz. Videćemo koliku, zavisi i kakva je situacija bude u drugom zemljama. I tamo može biti nevremena, a to direktno utiče na cenu. Takođe, tu su i trgovci koji imaju svoju logiku, a to je zarada", zaključio je Prostran.
Pročitaj još
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
I on i Lepojević poručuju da malina, koja čini najveći deo izvoza, sada nije na udaru.
"Još uvek ne postoji značajnija šteta. Mislim da možemo očekivati stabilnu proizvodnju, kada su u pitanju maline", zaključio je Lepojević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
10
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
2
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
48
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Ekonomista Đogović: Država neće smanjiti akcize na gorivo jer mora da puni budžet zbog Expo-a
11.12.2025.•
13
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da zbog nerešavanja situacije oko NIS-a zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.
Manje od 60.000 multimilionera kontroliše većinu bogatstva u svetu
10.12.2025.•
3
Manje od 60.000 multimilionera, odnosno 0,001 odsto stanovništva sveta, danas kontroliše tri puta veće bogatstvo od donje polovine čovečanstva.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar