Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Mraz je ponovo desetkovao kajsije, što znači da će se i ove godine kajsije uvoziti, verovatno po višim cenama od domaćih. Pored mraza, na prinos voća utiče i jaka kiša koja je onemogućila pčelama da oprašuju cveće.
Osim snega, veći problem voćarima je napravio mraz, odnosno temperatura ispod nule. Najviše su pogođene kajsije, a pretpostavlja se da je njen rod na nekim mestima poput Vojvodine stradao između 90 i 95 odsto.
"I ove, i prošle godine mraz mi je ubio kajsiju. U problemu sam i sa trešnjama, a šta će biti sa jabukama i kruškama, tek ću da vidim", kaže za N1 uzgajivač voća iz okoline Beograda.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su najosetljivije faze vegetacije za voćne vrste - cvetanje i precvetavanja, a oštećenja zavise od dužine mraza.
"U fazi cvetanja niske temperature oštećuje cvetove, dok u fazi precvetavanje, niske temperature od minus dva oštećuju plodove. Što je cvetni pupoljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 stepena Celzijusova. Ako temperature budu niže od -3°C i to više časova, šteta će biti neizbežna. Procena štete se može očekivati nakon stabilizacije vremena", navode iz ministarstva poljoprivrede.
Osim kajsija, ugrožene su i sorte šljiva Čačanska rodna i Čačanska lepotica.
Prema prvim procenama resornog ministarstva, najviše je ugrožena šljiva naročito sorte Čačanska rodna i Čačanska lepotica, ali počeo je da cveta i Stenlej koja je u punom cvetu.
"Takođe su ugrožene trešnja i breskva, i one će imati manje štete, kao i sorta šljive Savka koja raste na višim područjima, gde je vegetacija usporena poslednjih dana. Kajsija je već završila fazu cvetanja i očekuje se najveći pad prinosa za ovu godinu. Kod jabuka su ugrožene sorte Gala i Ajdared, koje su fazi roze balona i roze glavica. I u ovoj fazi pupoljaka može da bude šteta od mraza na temperaturi od -2 stepena i nižoj. Kruška je već u cvetanju, naročito sorta Junska lepotica, dok se sorte Abate, Fetel i Santa Marija nalaze u fazi belih balona i pojedinačno otvorenih pupoljaka. Sorta Viljamovka vrlo brzo kreće u fazu cvetanja", poručuju iz resornog ministarstva.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, u pitanju je treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako navodi, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama - okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.
"Domaćih kajsija će biti očigledno malo. I prošle godine je bila slična situacija. Uglavnom se uvozilo iz Turske, ali i drugih mediteranskih zemalja", kaže Prostran.
Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je prošle godine izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona. Prostran navodi da su se osim kajsija, na udaru su se našle rane sorte bresaka i trešanja.
"Uhvatiće i deo ostalih vrsta pre svega šljivu, višnju. Postoje savremeni načini zaštite voćnih površina od mrazeva, ali ne zna se koliko je površina zaštićeno", naveo je on.
Agrotehničke mere protiv mraza: Orošavanje
Ministarstvo poljoprivrede kao najvažniju direktna mera borbe protiv mraza zaštita voćaka navodi veštačku kišu, odnosno, orošavanje.
Ovaj metod je, kako navode, često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode - otprilike 40 kubnih metara vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
"U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, odnosno paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha. Neophodna je primena i indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada", poručuju iz Ministarstva.
Stručnjak Instituta za voćarstvo iz Čačka Aleksandar Leposavić rekao je za Nova S da će ugrožene verovatno biti i jabuke i kruške.
"Šljiva i kruška su sada u vremenu najintenzivnijeg cvetanja, a kiša je onemogućila proces oprašivanja i oplodnje", kaže Leposavić.
Zbog kiše i nemogućnosti da oprašuju, pčele su, kako Prostran navodi, "nervozne" ovih dana.
"Mnogo drame oko ranog povrća"
Prostran kaže da ovih dana dominira u javnosti visoka cena mladog krompira i da je to, kako je rekao "nonsens".
"Stekli smo potrošačke navike koje nisu karakteristične za sezonsku potrošnju voća i povrća. Hoćemo da jedemo cele godine krompir, paradajz, papriku. Imate još krompira od prošle godine, on je povoljan. Ko hoće mlad kompir neka plati. Osim tog, sve što je stiglo rano je pod intenzivnom proizvodnjom uz upotrebu različitih sredstava. Tu nema organske proizvodnje", kaže Prostran.
On upozorava na to da su voćari očajni jer su dosta uložili, neki i u hladnjače i navodi da on lično već treću godinu ne bere svoje kajsije zbog loše klime.
Ipak, smatra da ne može biti reč o katastrofi, jer je u većini slučajeva na udaru rano voće.
"Kajsija je najviše stradala i tu nema dileme. Tu su još rana breskva i rane sorte trešanja. Koliko su pogođene znaćemo više narednih nedelju dve, nadam se da je period mrazeva i hladnih kiša ostao iza nas", navodi Prostran.
On podseća i da je voćarstvo pod velikim uticajem mrazeva, kiše i uopšte klimatskih promena. Posledica toga je da već treću godinu zaredom imamo manjak, pre svega ranog voća koga je sve manje.
"Platićemo višu cenu za uvoz. Videćemo koliku, zavisi i kakva je situacija bude u drugom zemljama. I tamo može biti nevremena, a to direktno utiče na cenu. Takođe, tu su i trgovci koji imaju svoju logiku, a to je zarada", zaključio je Prostran.
Pročitaj još
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
I on i Lepojević poručuju da malina, koja čini najveći deo izvoza, sada nije na udaru.
"Još uvek ne postoji značajnija šteta. Mislim da možemo očekivati stabilnu proizvodnju, kada su u pitanju maline", zaključio je Lepojević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
0
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
1
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar