Ohrabrenje sa Beogradske berze
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay
Tako su ovdašnji investitori, nakon ko zna koliko godina, bili u prilici da novac ulažu putem berze, a da ne ode van granica države.
Eliksir probio led
Zapravo, reč je o odluci šabačke hemijske grupe Eliksir da do investicionog kapitala ne dođe pozajmicom od banke, već prodajom sopstvenih obveznica putem Beogradske berze. Istina, sve se odvija u sklopu pokušaja države Srbije da revitalizuje jedinu ovdašnju berzu, za šta je od Svetske banke pozajmila 30 miliona evra.
Očekivalo se da će prvi emiter biti NIS pošto je novosadska kompanija još početkom januara bila spremna da putem berze dođe do cirka 70 miliona evra, ali je najava uvođenja sankcija SAD prema srpskoj kompaniji većinskog ruskog kapitala odložila planove za bolja vremena.
Tako su Šapčani prvi probili led i sredinom aprila emitovali su ukupno 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara. U roku od četiri časa sve su preko Beogradske berze rasprodate, pa su u Eliksiru prikupili 4,1 milijardu dinara (35 miliona evra) potrebnih za ulaganje u podizanje postrojenja za proizvodnju monoamonijum fosfata u sklopu svog pogona u Prahovu. Početak izgradnje je sredina 2026. godine.
Bankocentrična Srbija
Razlog zašto se jedna od naših najboljih firmi hemijske branše odlučila za u Srbiji neuobičajen način prikupljanja kapitala je povoljna kamata od šest odsto na rok od pet godina. Procene su da bi pozajmica od banke bila skuplja bar 1,5 procentni poen.
Možda se može učiniti da su Šapčani uložili previše u osposobljavanje za nastup na finansijskom tržištu zarad relativno male dobiti. Međutim, reč je samo o prvoj etapi mnogo kompleksnije sukcesivne modernizacije proizvodnog programa, u koji će do 2045. godine Šapčani uložiti više od 320 miliona evra, pa umanjenje kamata u novčanom iznosu i nije tako malo kao što na prvi pogled izgleda.
Problem finansijskog srpskog tržišta i jeste što je u potpunosti bankocentrično, odnosno jedino banke prodaju novac, dok u svim razvijenim zemljama novac putem berzi prodaju i brojni drugi investitori, uključujući i pojedince. Kapital se svuda prikuplja i preko berze i pravo je pitanje šta u Srbiji radi Beogradska berza.
Kuda sa štednjom
Prilično tačan odgovor bi bio gotovo ništa, što je malo iznenađenje ako se zna da je prvih desetak godina nakon promena ova institucija funkcionisala veoma živo. Podsticaj su bile akcije iz privatizacije, ali i državne obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
No, udar finansijske krize 2008. godine bio je snažan i Beogradska berza je naglo smanjila aktivnost, potom sve više i više. Danas se u ovoj novčanoj instituciji za godinu dana proda kapitala koliko nekada za dva sata rada. Stoga je Vlada Srbije i odlučila da pokuša revitalizovati tako važan izvor kapitala.
Štednja građana Srbije od 14,1 milijardu evra i oko 191 milijardu dinara govori da u Srbiji ima podosta novca koji se čuva na najmanje profitabilan način, štednjom u bankama, a mogao bi se koristiti na znatno efikasnije.
To je kapital koji se u razvijenom svetu najviše obrće baš preko berzi, pa se ne vidi razlog zašto u Srbiji ne bi bilo slično. Naravno da okretanje srpske vlade ka berzi nije slučajno.
Sekundarno tržište
Međutim, nije lako oživeti tržište kapitala. Potrebna je velika masovnost, kako na liniji emitera vrednosnih hartija, tako i kod investitora. Trenutno se na berzi kotiraju vlasničke akcije iz privatizacije i to onih kompanija koje se nisu povukle i odlučile za neku drugu, mnogo dinamičniju berzu.
Očito je da je neophodno da srpske firme do novca ne stižu samo putem bankarskih kredita, već i prodajom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti. Na državi je da nalazi načine podsticanja oživljavanja berzanskog tržišta.
Činjenica je da su kupci Eliksirovih obveznica institucionalni klijenti, banke i osiguravajuća društva. Problem je što ne funkcioniše sekundarno tržište. Drugim rečima, kupljene obveznice se ne iznose na dalju prodaju, pa tako mali investitori teško mogu doći u priliku da kupe.
Nedostaju i fondovi koji bi prikupljali i ulagali kapital razdeljen na bezbroj sitnih investitora. Tek kada se u većoj meri pojave ovi kupci oživeće i Beogradska berza, sve dotle obveznice neće imati ko da kupi, pa ih primarni kupci neće ni iznositi na ponudu. Suština berze jeste baš ta svakodnevna preprodaja, kada trgovci kupovinom stvaraju novu vrednost.
Pročitaj još
Telekom na berzi
Šta nam kazuje gotovo totalna uspavanost Beogradske berze? Ako znamo staro pravilo da "berze ima onoliko koliko ima tržišta", zaključićemo da je, posebno u finansijskom segmentu srpske ekonomije, tržišta malo.
To su banke iskoristile da postanu pravi monopolisti u prodaji novca i da zarađuju i onda kada iz posla koji finansiraju i nema profita. Kamata je fiksna i po ugovornom kreditnom odnosu mora da se plati, mada je veliko pitanje koliko su banke, s obzirom da pozajmicu zaštićuju hipotekom na nekretninu u iznosu dvostruko većem od pozajmljene svote, uopšte u riziku (ne)uspeha biznisa.
Sa druge strane, kada banke novac prodaju kupovinom obveznica, izlažu se, skupa sa emiterom, poslovnom riziku i kamata je upravo cena te izloženosti. Stoga banke i čine sve da izbegnu pozajmljivanje novca preko berze.
Vlada Srbije pokušava da revitalizuje berzu i podstiče još dvadesetak firmi da što pre krenu stopama Eliksira i odluče se na emitovanje sopstvenih obveznica. Međutim, čini se da postoje načini kojima bi se berzansko tržište mnogo više i mnogo brže revitalizovalo.
Ako bi se državna preduzeća poput Telekoma našla na berzanskom tržištu, bilo dužničkim, bilo vlasničkim hartijama od vrednosti, bio bi to potez koji se pamti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tabaković: Pojedine banke snizile kamate ispod donje granice, povoljni krediti za zaposlene i penzionere
21.09.2025.•
5
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da očekuje da, zbog smanjenja marži, inflacija značajno uspori u septembru i da se oko septembarskog nivoa ona stabilno kreće do kraja godine.
Šta ako više nema odlaganja sankcija NIS-u: "Srbiju čeka ekonomska katastrofa"
21.09.2025.•
26
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da se plaši" da više neće biti odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), što znači da bi one uskoro mogle da stupe na snagu.
Država prodala manje od polovine ponuđenih obveznica: Investitori baš i nisu zainteresovani
21.09.2025.•
3
Uprava za javni dug saopštila je da su na aukciji u utorak prodate obveznice u vrednosti od 10,98 milijardi dinara, odnosno znatno manje od onoga što je država ponudila, jer je obim aukcije iznosio 28,6 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
19.09.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu kako traži Tramp?
19.09.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahteva moglo biti dugotrajno i izazovno.
Uprava fabrike Elrad usvojila zahteve radnika, štrajk otkazan
18.09.2025.•
0
Zaposleni u fabrici Elrad Srbija u Vlasotincu uspeli su da postignu dogovor sa upravom firme i otkazali najavljeni generalni štrajk.
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
19
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
3
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
Komentari 4
Anonimus
Zemlja čudesa
adzijans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar