Ohrabrenje sa Beogradske berze
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay
Tako su ovdašnji investitori, nakon ko zna koliko godina, bili u prilici da novac ulažu putem berze, a da ne ode van granica države.
Eliksir probio led
Zapravo, reč je o odluci šabačke hemijske grupe Eliksir da do investicionog kapitala ne dođe pozajmicom od banke, već prodajom sopstvenih obveznica putem Beogradske berze. Istina, sve se odvija u sklopu pokušaja države Srbije da revitalizuje jedinu ovdašnju berzu, za šta je od Svetske banke pozajmila 30 miliona evra.
Očekivalo se da će prvi emiter biti NIS pošto je novosadska kompanija još početkom januara bila spremna da putem berze dođe do cirka 70 miliona evra, ali je najava uvođenja sankcija SAD prema srpskoj kompaniji većinskog ruskog kapitala odložila planove za bolja vremena.
Tako su Šapčani prvi probili led i sredinom aprila emitovali su ukupno 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara. U roku od četiri časa sve su preko Beogradske berze rasprodate, pa su u Eliksiru prikupili 4,1 milijardu dinara (35 miliona evra) potrebnih za ulaganje u podizanje postrojenja za proizvodnju monoamonijum fosfata u sklopu svog pogona u Prahovu. Početak izgradnje je sredina 2026. godine.
Bankocentrična Srbija
Razlog zašto se jedna od naših najboljih firmi hemijske branše odlučila za u Srbiji neuobičajen način prikupljanja kapitala je povoljna kamata od šest odsto na rok od pet godina. Procene su da bi pozajmica od banke bila skuplja bar 1,5 procentni poen.
Možda se može učiniti da su Šapčani uložili previše u osposobljavanje za nastup na finansijskom tržištu zarad relativno male dobiti. Međutim, reč je samo o prvoj etapi mnogo kompleksnije sukcesivne modernizacije proizvodnog programa, u koji će do 2045. godine Šapčani uložiti više od 320 miliona evra, pa umanjenje kamata u novčanom iznosu i nije tako malo kao što na prvi pogled izgleda.
Problem finansijskog srpskog tržišta i jeste što je u potpunosti bankocentrično, odnosno jedino banke prodaju novac, dok u svim razvijenim zemljama novac putem berzi prodaju i brojni drugi investitori, uključujući i pojedince. Kapital se svuda prikuplja i preko berze i pravo je pitanje šta u Srbiji radi Beogradska berza.
Kuda sa štednjom
Prilično tačan odgovor bi bio gotovo ništa, što je malo iznenađenje ako se zna da je prvih desetak godina nakon promena ova institucija funkcionisala veoma živo. Podsticaj su bile akcije iz privatizacije, ali i državne obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
No, udar finansijske krize 2008. godine bio je snažan i Beogradska berza je naglo smanjila aktivnost, potom sve više i više. Danas se u ovoj novčanoj instituciji za godinu dana proda kapitala koliko nekada za dva sata rada. Stoga je Vlada Srbije i odlučila da pokuša revitalizovati tako važan izvor kapitala.
Štednja građana Srbije od 14,1 milijardu evra i oko 191 milijardu dinara govori da u Srbiji ima podosta novca koji se čuva na najmanje profitabilan način, štednjom u bankama, a mogao bi se koristiti na znatno efikasnije.
To je kapital koji se u razvijenom svetu najviše obrće baš preko berzi, pa se ne vidi razlog zašto u Srbiji ne bi bilo slično. Naravno da okretanje srpske vlade ka berzi nije slučajno.
Sekundarno tržište
Međutim, nije lako oživeti tržište kapitala. Potrebna je velika masovnost, kako na liniji emitera vrednosnih hartija, tako i kod investitora. Trenutno se na berzi kotiraju vlasničke akcije iz privatizacije i to onih kompanija koje se nisu povukle i odlučile za neku drugu, mnogo dinamičniju berzu.
Očito je da je neophodno da srpske firme do novca ne stižu samo putem bankarskih kredita, već i prodajom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti. Na državi je da nalazi načine podsticanja oživljavanja berzanskog tržišta.
Činjenica je da su kupci Eliksirovih obveznica institucionalni klijenti, banke i osiguravajuća društva. Problem je što ne funkcioniše sekundarno tržište. Drugim rečima, kupljene obveznice se ne iznose na dalju prodaju, pa tako mali investitori teško mogu doći u priliku da kupe.
Nedostaju i fondovi koji bi prikupljali i ulagali kapital razdeljen na bezbroj sitnih investitora. Tek kada se u većoj meri pojave ovi kupci oživeće i Beogradska berza, sve dotle obveznice neće imati ko da kupi, pa ih primarni kupci neće ni iznositi na ponudu. Suština berze jeste baš ta svakodnevna preprodaja, kada trgovci kupovinom stvaraju novu vrednost.
Pročitaj još
Telekom na berzi
Šta nam kazuje gotovo totalna uspavanost Beogradske berze? Ako znamo staro pravilo da "berze ima onoliko koliko ima tržišta", zaključićemo da je, posebno u finansijskom segmentu srpske ekonomije, tržišta malo.
To su banke iskoristile da postanu pravi monopolisti u prodaji novca i da zarađuju i onda kada iz posla koji finansiraju i nema profita. Kamata je fiksna i po ugovornom kreditnom odnosu mora da se plati, mada je veliko pitanje koliko su banke, s obzirom da pozajmicu zaštićuju hipotekom na nekretninu u iznosu dvostruko većem od pozajmljene svote, uopšte u riziku (ne)uspeha biznisa.
Sa druge strane, kada banke novac prodaju kupovinom obveznica, izlažu se, skupa sa emiterom, poslovnom riziku i kamata je upravo cena te izloženosti. Stoga banke i čine sve da izbegnu pozajmljivanje novca preko berze.
Vlada Srbije pokušava da revitalizuje berzu i podstiče još dvadesetak firmi da što pre krenu stopama Eliksira i odluče se na emitovanje sopstvenih obveznica. Međutim, čini se da postoje načini kojima bi se berzansko tržište mnogo više i mnogo brže revitalizovalo.
Ako bi se državna preduzeća poput Telekoma našla na berzanskom tržištu, bilo dužničkim, bilo vlasničkim hartijama od vrednosti, bio bi to potez koji se pamti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
0
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
13
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
6
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
46
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
65
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
28
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Komentari 4
Anonimus
Zemlja čudesa
adzijans
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar