Bogati zarađuju i kada akcije naglo gube vrednost
Početkom avgusta, cene akcija širom sveta dramatično su pale. Naravno, sve je počelo na Njujorškoj berzi.
Kada je u petak, 2. avgusta, okončan radni dan, videlo se da je vrednost indeksa S&P 500 niža za 6,7 odsto, dok je pad NASDAQ-a, indeksa koji dominantno obuhvata firme visokih tehnologija, premašio 8,5 odsto.
Drastično sniženje zahvatilo je i berze na drugim meridijanima, od 3,1 odsto nemačkog DAX-a do čak 12,2 odsto japanskog Nikkea, što je najveći pad ovog pokazatelja još od 1987. godine. Za tili čas iščezlo je 2,9 biliona dolara, a posebno su pogođene visoko tehnološke kompanije.
Tako je Apple izgubio 2,1 odsto, Meta 4,3 odsto, a Nvidia, lider u primeni veštačke inteligencije, čije su akcije u prethodnih dvanaest meseci sto puta uvećale vrednost, ostala je bez 430 milijardi evra, skoro 12 odsto ukupnog kapitala.
Izostala panika
Krah je zahvatio i kriptotržište, te je Bitcoin u jednom trenutku izgubio 18,2 odsto vrednosti, spustivši se na 45.545 dolara. U ovakvim situacijama ulagači obično beže u zlato, pa cena "najsjanijeg metala" raste. Međutim, i zlato je, istina minimalno, izgubilo na vrednosti šezdesetak dolara, spustivši se na 2.428 dolara za finu uncu.
Prodajom izuzetno velikih količina sopstvenog akcijskog portfelja dan-dva ranije, nekoliko milijardera je najavilo dramatična dešavanja na berzi.
Ulagači nisu reagovali panično. Naprotiv, smireno su nastavili da kupuju akcije po znatno povoljnijim uslovima, očigledno očekujući da će na srednji rok doći do preokreta i primetnog rasta cena akcija. Posebno su bile popularne akcije najviše pogođene Nvidije.
Tako je samo u ponedeljak, 5. avgusta, kupljeno preko 123.000 ponuđenih akcija kompanije, mada se prethodnih nedelja dnevno kupovalo u proseku oko 80.000. Razlog je svakako i to što su akcijske cene tokom tekuće godine neprekidno rasle. Uostalom, i nakon snažnog pada, vrednost indeksa S&P 500 je za oko 11 odsto viša nego pre sedam meseci.
Štampanje dolara kontraproduktivno
Bombastične tvrdnje da su najbogatiji prodajom ogromnog broja akcija, u takvim slučajevima uobičajen je popust, izgubili silne milijarde samo su na prvi pogled tačne. Bogati su do akcija dolazili prethodnih meseci po znatno nižim cenama, te se procenjuje da su, i pored kraha cena i popusta, zaradili najmanje 80 odsto na uloženo.
Motiv prodaje je što američka vlada mora da se zaduži, i to u vreme kada monetarna vlast za cilj ima borbu protiv inflacije, pa bi dodatno štampanje dolara bilo kontraproduktivno.
Dakle, Bela kuća će se morati osloniti na emitovanje obveznica. Kupci će biti upravo najbogatiji, stoga su i prodali akcijske portfelje kako bi u pravom trenutku imali gotovinu za pazar državnih hartija od vrednosti i zaradu od najmanje pet odsto, koliko je trenutno profit pri kupovini dugoročnih obveznica SAD.
Brojni analitičari su kao osnovni razlog naglog pada akcija naveli poslovne performanse SAD gore od očekivanih. U vidu su imali rast nezaposlenosti na 4,4 odsto i gotovo upola manje od procenjivanih novootvorenih radnih mesta. Smatra se da još uvek visoka kamatna stopa FED-a nije podsticajna za privredni zamah, tim pre i za ekspanziju novih radnih mesta.
Pročitaj još
Iz vremena pandemije
Međutim, ekonomska situacija u SAD, uprkos nedovoljnom broju novih radnih ponuda, znatno je bolja nego pre dvanaest meseci. Potrošnja je za godinu dana narasla 1,7 odsto, a ona je najznačajniji privredni generator. Godišnje poslovne investicije iznosile su sasvim solidnih 3,7 odsto.
Čak je i procenat od 4,4 odsto nezaposlenih ispod 5,7 odsto, proseka za poslednje tri godine. Kao pozitivan trend u ekonomiji SAD analitičari navode čak 133.000 novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, kao i činjenicu da je jul sedamnaesti uzastopni mesec kako plate rastu.
Ipak, inflacija od oko 3,4 odsto je problem. Tokom nepune dve godine skresana je na trećinu u odnosu na vreme koronavirusa. Zapravo, aktuelne nevolje su dobrim delom posledica tadašnjih kretanja, odnosno ogromnog ubacivanja novonaštampanih dolara kako bi se održala uobičajena proizvodnja, život u celini.
Na tržište se slila ogromna količina novca, a deficit SAD je pojedinih godina dostizao i neverovatnih 14 odsto BDP-a. To je mnogo, s obzirom na to da je prema pravilima EU maksimalno dozvoljeni deficit tri odsto nacionalnog BDP-a. Gro tog novca, međutim, nije, kako se planiralo, uložen u proizvodnju, već je gotovo 75 odsto završio u kupovini akcija. Otuda i dugoročan i intenzivan rast cena na berzama.
Živeti sa inflacijom
Posle svega, Amerikancima ostaje da suzbiju inflaciju, ali tako da privredu ne ometaju previše. To neće moći brzo, niti će biti lako kao što je izgledalo kada je pre godinu i po dana FED započeo smanjivanje prethodno uvećane sopstvene kamatne stope. Dotle, Amerikanci će morati da žive ne sa previsokom, ali inflacijom koja utiče na životni standard, naročito siromašnijih slojeva stanovništva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Marković: Struja će morati da poskupi u 2027. godini
08.11.2026.•
3
Struja će u Srbiji u 2027. morati da poskupi, a za gas treba napraviti strategiju diversifikacije mreže snabdevanja.
Evro i do 120 dinara: "Pojedine menjačnice pokušavaju da se okoriste trenutnom situacijom"
08.11.2026.•
16
U pojedinim menjačnicama evro se prodaje za 119, pa čak i 120 dinara, dok je zvanični srednji kurs gotovo nepromenjen.
Vlada Srbije produžila privremeno smanjenje akciza na derivate nafte do 15. novembra
07.11.2026.•
1
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je odluku o produženju roka privremenog smanjenja akciza na derivate nafte za 25 odsto.
NPS: Hitno isplatiti subvencije poljoprivednicima, odlazeća vlast ih tretira kao taoce
07.11.2026.•
2
Narodni pokret Srbije (NPS) zatražio je danas da se hitno isplate ranije ugovorene subvencije poljoprivrednicima.
Zašto evra nije bilo u menjačnicama nakon što je Alta banci oduzeta dozvola za rad?
07.11.2026.•
15
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić objasnio je zašto evra nije bilo u menjačnicama, nakon što je oduzeta dozvola za rad Alta banci, ali i kako to menjačnica raspolaže evrima.
.jpg "NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare")
NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) uputila je obaveštenje građanima i korisnicima kredita kod Alta banke Beograd u stečaju, u kojem objašnjava način daljeg izmirenja obaveza i upozorava na opasnost od potencijalnih prevara.
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
2
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
31
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
3
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
6
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
83
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
16
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Komentari 2
Kosta Rackov
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar