Bogati zarađuju i kada akcije naglo gube vrednost

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

14.08.2024.

10:21

Početkom avgusta, cene akcija širom sveta dramatično su pale. Naravno, sve je počelo na Njujorškoj berzi.

Bogati zarađuju i kada akcije naglo gube vrednost

Foto: Pixabay

Kada je u petak, 2. avgusta, okončan radni dan, videlo se da je vrednost indeksa S&P 500 niža za 6,7 odsto, dok je pad NASDAQ-a, indeksa koji dominantno obuhvata firme visokih tehnologija, premašio 8,5 odsto.

Drastično sniženje zahvatilo je i berze na drugim meridijanima, od 3,1 odsto nemačkog DAX-a do čak 12,2 odsto japanskog Nikkea, što je najveći pad ovog pokazatelja još od 1987. godine. Za tili čas iščezlo je 2,9 biliona dolara, a posebno su pogođene visoko tehnološke kompanije.

Tako je Apple izgubio 2,1 odsto, Meta 4,3 odsto, a Nvidia, lider u primeni veštačke inteligencije, čije su akcije u prethodnih dvanaest meseci sto puta uvećale vrednost, ostala je bez 430 milijardi evra, skoro 12 odsto ukupnog kapitala.

Izostala panika

Krah je zahvatio i kriptotržište, te je Bitcoin u jednom trenutku izgubio 18,2 odsto vrednosti, spustivši se na 45.545 dolara. U ovakvim situacijama ulagači obično beže u zlato, pa cena "najsjanijeg metala" raste. Međutim, i zlato je, istina minimalno, izgubilo na vrednosti šezdesetak dolara, spustivši se na 2.428 dolara za finu uncu.

Prodajom izuzetno velikih količina sopstvenog akcijskog portfelja dan-dva ranije, nekoliko milijardera je najavilo dramatična dešavanja na berzi.

Ulagači nisu reagovali panično. Naprotiv, smireno su nastavili da kupuju akcije po znatno povoljnijim uslovima, očigledno očekujući da će na srednji rok doći do preokreta i primetnog rasta cena akcija. Posebno su bile popularne akcije najviše pogođene Nvidije.

Tako je samo u ponedeljak, 5. avgusta, kupljeno preko 123.000 ponuđenih akcija kompanije, mada se prethodnih nedelja dnevno kupovalo u proseku oko 80.000. Razlog je svakako i to što su akcijske cene tokom tekuće godine neprekidno rasle. Uostalom, i nakon snažnog pada, vrednost indeksa S&P 500 je za oko 11 odsto viša nego pre sedam meseci.

Štampanje dolara kontraproduktivno

Bombastične tvrdnje da su najbogatiji prodajom ogromnog broja akcija, u takvim slučajevima uobičajen je popust, izgubili silne milijarde samo su na prvi pogled tačne. Bogati su do akcija dolazili prethodnih meseci po znatno nižim cenama, te se procenjuje da su, i pored kraha cena i popusta, zaradili najmanje 80 odsto na uloženo.

Motiv prodaje je što američka vlada mora da se zaduži, i to u vreme kada monetarna vlast za cilj ima borbu protiv inflacije, pa bi dodatno štampanje dolara bilo kontraproduktivno.

Dakle, Bela kuća će se morati osloniti na emitovanje obveznica. Kupci će biti upravo najbogatiji, stoga su i prodali akcijske portfelje kako bi u pravom trenutku imali gotovinu za pazar državnih hartija od vrednosti i zaradu od najmanje pet odsto, koliko je trenutno profit pri kupovini dugoročnih obveznica SAD.

Brojni analitičari su kao osnovni razlog naglog pada akcija naveli poslovne performanse SAD gore od očekivanih. U vidu su imali rast nezaposlenosti na 4,4 odsto i gotovo upola manje od procenjivanih novootvorenih radnih mesta. Smatra se da još uvek visoka kamatna stopa FED-a nije podsticajna za privredni zamah, tim pre i za ekspanziju novih radnih mesta.

Iz vremena pandemije

Međutim, ekonomska situacija u SAD, uprkos nedovoljnom broju novih radnih ponuda, znatno je bolja nego pre dvanaest meseci. Potrošnja je za godinu dana narasla 1,7 odsto, a ona je najznačajniji privredni generator. Godišnje poslovne investicije iznosile su sasvim solidnih 3,7 odsto.

Čak je i procenat od 4,4 odsto nezaposlenih ispod 5,7 odsto, proseka za poslednje tri godine. Kao pozitivan trend u ekonomiji SAD analitičari navode čak 133.000 novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, kao i činjenicu da je jul sedamnaesti uzastopni mesec kako plate rastu.

Ipak, inflacija od oko 3,4 odsto je problem. Tokom nepune dve godine skresana je na trećinu u odnosu na vreme koronavirusa. Zapravo, aktuelne nevolje su dobrim delom posledica tadašnjih kretanja, odnosno ogromnog ubacivanja novonaštampanih dolara kako bi se održala uobičajena proizvodnja, život u celini.

Na tržište se slila ogromna količina novca, a deficit SAD je pojedinih godina dostizao i neverovatnih 14 odsto BDP-a. To je mnogo, s obzirom na to da je prema pravilima EU maksimalno dozvoljeni deficit tri odsto nacionalnog BDP-a. Gro tog novca, međutim, nije, kako se planiralo, uložen u proizvodnju, već je gotovo 75 odsto završio u kupovini akcija. Otuda i dugoročan i intenzivan rast cena na berzama.

Živeti sa inflacijom

Posle svega, Amerikancima ostaje da suzbiju inflaciju, ali tako da privredu ne ometaju previše. To neće moći brzo, niti će biti lako kao što je izgledalo kada je pre godinu i po dana FED započeo smanjivanje prethodno uvećane sopstvene kamatne stope. Dotle, Amerikanci će morati da žive ne sa previsokom, ali inflacijom koja utiče na životni standard, naročito siromašnijih slojeva stanovništva.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Kosta Rackov

14.08.2024 • 13:16

prava istina

Cestitke autoru na veoma dobrom i aktuelnom clanku!

7 0 +7
Anonimus

14.08.2024 • 11:53

Aktuelno i zanimljivo napisano, sve pohvale!

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.